ŠEĆERNA TRSKA I REPA

Šećerna trska je žitarica duga 2-5 m, sa koje se ubiraju svake godine (u periodu od 3-4 godine), stabiljke pune šećernog soka (šećerna trska sadrži 13-18% saharoze). Od iskona se šećerna trska gaji u Aziji (Indiji i Bangladešu). U srednjem veku, Arapi su je doneli u krajeve Mediterana, kao veoma cenjenu namirnicu koja se upoređivala sa začinima (više se uzimala kao lek, nego kao hrana). Kasnije se povećao broj plantaža šećerne trske u tropskim državama, u kojima ona ima sve potrebne uslove za razvoj.

Dva podatka ukazuju na razvoj i mesta proizvodnje šećerne trske u svetu na kraju XX veka – uspon Brazila koji je postao prvi proizvođač šećerne trske (14% godišnje svetske proizvodnje), zahvaljujući programu razvoja šećerne trske za potrebe nacionalnog goriva (etanola), koji je propao, tako da je veliki deo proizvodnje šećerne trske usmeren na proizvodnju šećera (koja se za 22 godine, povećala 4,5 puta); i zaostajanje Kube (trećeg svetskog proizvođača šećerne trske sa 3,2% godišnje svetske proizvodnje) za Indijom (koja je bila drugi svetski proizvođač šećerne trske sa 7,2% godišnje svetske proizvodnje). Nakon deset godina, Kubu su prestigle u proizvodnji šećerne trske, države: Kina, Tajland, Meksiko, Pakistan i Australija.

Šećerna repa (gomila šećera u korenu), sadrži 20% saharoze. Njeno gajenje, započeo je Napoleon početkom XIX veka, kako bi savladao blokade na evropskom kontinentu i podstakao nacionalne industrije šećera. Šećerna repa, zasađena na dobrom evropskom zemljištu, danas je predmet veoma intenzivne kulture (za obim proizvodnje ove biljke predviđene su kvote EU). Evropa proizvodi 67% godišnje svetske proizvodnje šećerne repe, od čega 44% proizvode države EU. Najveći svetski proizvođači šećerne repe su države – Francuska, SAD i Nemačka.

Tradicionalnu proizvodnju šećera, obezbeđuju dve biljke – šećerna trska i šećerna repa. Obe sadrže veliku količinu saharoze, koja daje šećer, posle ekstrakcije i obrade. Od kraja XIX veka, šećerna repa učestvuje u svetskoj proizvodnji šećera (sa 64%), ispred šećerne trske (sa 36%). Od tada se znatno povećava svetska proizvodnja šećera iz ove dve biljke (od 10Mt početkom XX veka, do 130Mt krajem XX veka), sa čistim dominantnim mestom, koji zauzima šećerna trska pred kraj XX veka (sa preko 70% godišnje svetske proizvodnje šećera).

Tradicionalnim snabdevačima šećera, pridružili su se krajem XX veka, dve grupe konkurentskih proizvoda – zaslađivača: bez kalorija – proizvedenih sintezom (kao saharin i aspartam) ili dobijenih ekstrakcijom iz biljaka (kao tamatin); i sa intenzivnim kalorijama – dobijenih iz skroba žitarica (kukuruz, pšenica, pirinač) ili korenja i gomolja sa sadržajem skroba (manjolka i patata). Ovi novi proizvodi nisu više marginalni i početkom XXI veka, novi zaslađivači se koriste u ishrani skoro tri puta više (njihovo tržišno učešće je povećano, sa 10% na 20%).

Brazil je najveći svetski proizvođač šećera (15% godišnje svetske proizvodnje), ispred EU (13,2% godišnje svetske proizvodnje) i Indije (11,3% godišnje svetske proizvodnje). Međunarodna razmena iznosi 30% godišnje svetske proizvodnje šećera (identično, koliko i godišnje svetske zalihe u skladištima, pred početak berbe šećerne trske i šećerne repe – 40Mt).

Bolje razumevanje tržišta šećera zahteva razlikovanje žutog (nerafinisanog šećera, koji je dobio naziv po prisustvu izvesne količine melase – mnogo je veći predmet razmene 59%, u odnosu na relativan obim godišnje svetske proizvodnje 21%), od belog šećera (rafinisani šećer – mnogo je manji predmet razmene 41%, u odnosu na relativan obim godišnje svetske proizvodnje 79%).

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: