DRŽAVA

Od nastanka koncepta država-nacija, država organizuje i obezbeđuje dobro funkcionisanje ekonomskih aktivnosti domaćinstva i preduzeća. Kako su ekonomije postajale kompleksnije (povećanje broja aktivnosti…), država je sve više nastojala da prilagodi svoju ulogu i sredstva za intervenciju (koja variraju zavisno od kulture poslovanja u državama).

Ekonomsku politiku jedne države predstavlja način na koji ona interveniše u državnim strukturama (oblasti u kojima ona može intervenisati, pokrivaju celokupnu ekonomsku aktivnost). Velike moderne ose intervencije države, koje su se stabilizovale posle drugog svetskog rata su: industrijska politika (intervencija u proizvodnji preko javnih preduzeća ili putem donošenja pravnih normi o konkurenciji); politika dohotka i smanjenje nejednakosti; poreska politika (deluje na potrošnju i štednju); monetarna politika (ima cilj regulisanja novčane mase); budžetska politika (delovanje države na prihod ekonomskih subjekata); i poslovna politika i politika deviznog kursa u odnosu na inostranstvo.

Advertisements

PRIVATNI I JAVNI SEKTOR

U svim industrijski razvijenim državama, neka preduzeća su u svojini društvene zajednice (države, grada ili opštine). Ipak, učešće javnog sektora ima tendenciju smanjivanja, u globalnoj ekonomiji.

Nedostatak tržišne ekonomije, nadoknađuje se pomoću državne intervencije (nacionalizacija, protekcionizam…). U slučaju prirodnih monopola, gde je efikasnije da na tržištu bude samo jedna firma, državna svojina nad preduzećem omogućava maksimizaciju kapaciteta produktivnosti, uključujući u isto vreme i pružanje usluga ili tarifikaciju želje potrošača. U ovim slučajevima, društvena zajednica je u situaciji da se ponaša kao bolji upravljač od privatnog sektora, jer njena uloga nije samo da stvara profit, već da se bori za ekonomske, društvene i političke interese svojih građana (javni interes).

Na kraju XX veka, vlade industrijski razvijenih država podstiču politiku privatizacije preduzeća. Ekonomisti sve više objašnjavaju, da država ne raspolaže sredstvima za nadmetanje (s konkurencijom), koja su nužna da bi mogao da se održi izvestan nivo efikasnosti ili sprovela razvojna strategija preduzeća. Tehnološka evolucija utiče na smanjenje prirodnih monopola i budući da države imaju opštu želju smanjivanja javnog deficita radi ohrabrivanja stranih investitora, privatizacijom javnih preduzeća omogućavaju smanjenje javnih troškova, povećavajući istovremeno prihod zajednice. Svojina društvene zajednice nad javnim preduzećima, ne uklapa se u tendenciju mondijalizacije ekonomije (jer su firme dovedene u situaciju da stupaju u strateški savez sa inostranim partnerima radi konkurentnosti na međunarodnom tržištu) i u otvaranje mnogih javnih monopola konkurenciji (energetika: struja, gas, nafta; transinternacionalni saobraćaj: avio, vodeni – prekookeanski i rečni, putni, komunikacioni: brzi internet, telefonija – fiksna i mobilna, brza pošta…).