RAZVOJ KLASTERA

Od kada je Michael Porter ranih 90-tih godina XX veka, objavio knjigu o prednostima nacija u uslovima tržišnog takmičenja, koncept klastera je postao značajan instrument strukturne i regionalne politike Evropske Unije.

Odakle dolazi ovako neverovatan interes za izrazito apstraktnu temu?

Iako fraza, istina je da, globalizacija otežava napredak preduzeća, sve postaje brže, veće i manje predvidivo. Da bi u sve kompleksnijim i turbolentnijim uslovima preduzeća bila uspešna, treba da: na (često dalekim i za konkurenciju veoma poželjnim) rastućim tržištima, stalno prodaju nove i bolje proizvode, budu na samom vrhu s obzirom na kvalitet i tehnologiju i proizvode i plasiraju robu na tržištu po konkurentnim cenama. Inovacija (stalno razvijanje i uvođenje novih procedura) proizvoda, organizacionih i upravljačkih struktura i uspešno osvajanje novih tržišta, postaju najsnažniji činioci održive konkurentnosti.

Ovo uspeva samo jako fleksibilnim preduzećima, čiji se rad zasniva na novim saznanjima i koja usled toga poseduju dovoljan nivo tržišnog proizvodnog znanja (know-how), spremnosti za učenje i kapitala. Sve je manje preduzeća koja ovo mogu da ostvare, a i cena biti najbolji na svim područjima, je sve veća i veća. Na taj način, globalizacija primorava preduzeća, da se koncentrišu na svoje ključne sposobnosti i da na sebe preuzmu samo mali deo celokupnog lanca stvaranja nove vrednosti, od sirovina do gotovog proizvoda.  Tako veća podela rada, jača privrednu povezanost i uspehu nekog preduzeća sve više doprinose i druga preduzeća. Kooperacija postaje ključ uspeha, dok je uspeh preduzeća sve više uspeh ,,orkestra,, u kome se više ,,solista,, stapa u jedan zvuk.

ZNAČAJ GEOGRAFSKIH I SEKTORSKIH KLASTERA

Svako preduzeće iz sopstvenog iskustva zna šta je kooperacija. Preduzeća nisu izolovani entiteti, već su sastavni deo kompleksne mreže veza sa dobavljačima, klijentima, konkurencijom i javnim institucijama. Uspešno oblikovanje ovih veza, može da doprinese stvaranju konkurentske prednosti.

Kooperacija podrazumeva, zajedničko delovanje najmanje dva preduzeća, sa ciljem promene situacije u kojoj se nalaze. Svaki učesnik doprinosi posebnim  veštinama u cilju profitiranja kroz saradnju sa ostalim preduzećima – zajedno smo jači. Povećanje zajedničkog poslovnog učinka je u određenoj meri veće od zbira pojedinačnih učinka svakog preduzeća. Upravo to predstavlja dodatnu vrednost kooperacije – sinergijski efekat.

Kooperacioni partneri očekuju određenu korist (novostvorenu vrednost), pri čemu polaze od pretpostvake, da se očekivana novostvorena vrednost u svakom slučaju, lakše može postići saradnjom. U svom zajedničkom delovanju, kooperacioni partneri su usmereni na jake strane preduzeća, pri čemu očekivani kooperacioni profit nastaje, spajanjem određenih kvaliteta jakih strana partnera. Kooperacioni partneri unose određene jake strane, ali i svoje preduzeće u celini, zadržavajući svoju samostalnost. Kroz partnersku saradnju, nastaje novi sistem kooperativnih odnosa.

U mnogim slučajevima saradnja preduzeća se međusobno dopunjuje: preduzeća su partneri u lancu stvaranja nove vrednosti, koriste slične tehnologije ili im je potreban sličan profil-znanja (know-how) saradnika i saradnica, tako da se zajedničkim treningom, partneri mogu organizovati jeftinije i bolje.

Klasteri su (lokalne ili regionalne) grupacije preduzeća u lancu stvaranja nove vrednosti, sa njima bliskim pružaocima usluga, koji im daju podršku pri čemu predstavljaju mreže preduzeća, koja se međusobno partnerski dopunjuju. Uspešne klastere većinom čini kombinacija tri vrste preduzeća, koja se međusobno dopunjuju: preduzeća značajne tržišne i tehnološke snage, koja deluju na međunarodnoj osnovi, dobavljači ili podizvođači, koji su najčešće mala i srednja preduzeća (msp), i veoma inovativne i dinamične stručne ustanove, koje se baziraju na novim znanjima (npr. istraživački instituti, ustanove za stručno usavršavanje, specijalizovana preduzeća na području i sl.).

Lokalna politika i privreda, podstiču stvaranje i razvoj klastera formiranjem i promovisanjem potrebne (čvrste i meke) infrastrukture. U mnogim lokalnim zajednicama, razvojna politika podstiče formiranje klastera i sam menadžment  klastera u pružanju usluga preduzećima, koja su deo klastera.

Za uspeh klastera kao mreže kooperacionih odnosa između različitih učesnika u (lokalnom ili regionalnom) proizvodnom sistemu, važni su sledeći faktori:

* Osnova uspešnosti preduzeća u skladu sa njihovim privrednim učinkom, pristupom tržištu i inovativnošću,

* Jasna očekivanja i usmerenost na korist kao osnovu aktivnog učešća partnera u klasteru i aktivnostima klastera,

* Spremnost na aktivnu razmenu znanja (tactic knowledge),

* Izgradnja i razvoj uzajamnog poverenja kao osnove,

* Aktivno učešće svih partnera u upravljanju mrežom, koordiniranju svih aktivnosti klastera i internom i eksternom povezivanju (menadžment klastera),

* Organizovani zajednički javni i tržišni nastupi (klaster PR i distribucioni sistem).