ŠTA KARAKTERIŠE POŽELJNA RADNA MESTA

Muškarci i žene različito vrednuju glavna obeležja poželjnog radnog mesta. Ženama je najvažnije poverenje, dok je muškarcima bitno druženje.

Od ukupno 44 obeležja koja su ponuđena u obimnom istraživanju, žene su kao najvažnije navele čak 19 različitih obeležja. Njima je u većoj meri nego muškarcima, važniji visok nivo poverenja između menadžmenta i zaposlenih. Osim toga, žene više cene otvorenu komunikaciju unutar kompanije. Takođe, žene u većoj meri cene ako se na radnom mestu prepoznaje i nagrađuje individualni i timski uspeh.

Budući da žene često teže uspostavljanju ravnoteže između ličnog života i posla, ne čudi da im je u većoj meri važno da menadžment prepoznaje vrednost ličnog života i omogućava zaposlenoj uspostavljanje privatno-poslovne ravnoteže. Briga za privatni život zaposlenih, zbog povećane mobilnosti i dinamičnosti tržišta postaje sve važnije obeležje poslodavca i radnog mesta, pa je to obeležje ženama važnije jer su i one same svesne brojnih obaveza, koje bi želele da budu u mogućnosti da organizuju.

Muškarcima je samo jedno ponuđeno obeležje važnije nego ženama, a to je mogućnost uspostavljanja socijalnog kontakta sa saradnicima, koje se inače nalazi pri dnu, gledajući ukupne rezultate.

Uopšte, rezultati su pokazali da je zaposlenima na radnom mestu najvažnije poverenje između menadžmenta i zaposlenih, slede dobra plata, prepoznavanje i nagrađivanje visokog kvaliteta, prilike za profesionalni razvoj i pogodnosti za zaposlene i otvorena komunikacija.

Svi navedeni faktori, još veći značaj imaju među mladim ispitanicima, koji posebno cene prilike za profesionalni razvoj i mogućnost uspostavljanja ravnoteže između privatnog i poslovnog života.

Advertisements

POSLOVNE TAJNE

Kako sačuvati važnu poslovnu tajnu?

Moderan pristup poslovnoj špijunaži (business intelligence) tvrdi da je klasična industrijska špijunaža mrtva. Nema više potrebe za specijalno obučenim tajnim agentima naoružanim mikrokamerama i prislušnim aparatima, sve su informacije legalno dostupne onome ko zaista želi da ih pronađe. Proverite koliko su, legalno ili ne, dostupne vaše!

Prvo je pitanje da li svi vaši zaposleni uopšte znaju šta smatrate poslovnom tajnom. Naravno da su to ponude, ugovori, finansijski pokazatelji, razvojni i investicioni planovi, tehnološki postupci i recepture. Međutim, poslovna tajna bi trebalo da bude i ko su vaši klijenti, šta i koliko naručuju od vas, ko su vam dobavljači, šta i koliko naručujete od njih i koliko ste zadovoljni jednima i drugima. Ili, na primer, kakve ste interne procedure i radne postupke razvili, koje imate baze podataka, koje su vaše cene koštanja u odnosu na prodajne cene i kako radite interne kalkulacije. Čak i naoko bezazlene informacije mogu vašoj konkurenciji da odaju puno – spremate se za nabavku nekog specijalizovanog softvera ili zapošljavate nekoliko novih ljudi određene struke – znači, kod vas se nešto događa. Ili razvijate novi proizvod i širite poslovanje ili su vas iz nekih razloga napustili ključni saradnici (upravo se zato neke firme odlučuju da ostanu anonimne i angažuju agencije za pronalaženje kadrova).

Dovoljno je da se upitate koje biste informacije vi rado saznali o vašoj konkurenciji pa da zaključite šta sve nikako ne biste hteli da ona sazna o vama. Možda mislite kako se čuvanje informacija podrazumeva, kako vaši zaposleni sve to znaju sami od sebe. Uostalom, svaki od njih se obavezao na čuvanje poslovne tajne kod potpisivanja ugovora o radu, zar ne?

Nažalost, svakodnevni radni i životni izazovi stavljaju vaše zaposlene u iskušenje, a odavanje poverljivih informacija često uopšte nije namerno. Ne bi bilo loše u godišnjim planovima internih edukacija (imate ih, zar ne?) predvideti i predavanje o poslovnoj tajni. Iza toga, možete povremeno da se okupite po sektorima ili svi zajedno i razmenite iskustva i prokomentarišete situacije u kojima bi čuvanje poslovne tajne moglo biti ugroženo.

Nikako nemojte zaboraviti važnost pitanja koliko su vaši ljudi zadovoljni primanjima i ostalim beneficijama. Teško da možete sve svoje zaposlene da plaćate više nego što neko može jednog od njih da potplati i sazna ono što želi. Ipak, ako su vaši ljudi prisiljeni da rade dodatne poslove popodne i vikendom, povećava se mogućnost spontanog odliva informacija.

Zadovoljstvo radnim mestom, podizanje svesti i osjećanja pripadnosti firmi važna su brana tom i takvom odlivu. Jedna od važnijih stvari je i koje su informacije dostupne na internetu. Ako pregledate poslovne veb stranice uočićete različite pristupe. Na stranicama nekih firmi nalazi se mnoštvo ličnih podataka – tačna imena zaposlenih i funkcije unutar firme, možda i njihove fotografije, ko su članovi upravnih i nadzornih odbora, zatim detaljni popisi firmi s kojima su sarađivali, popis projekata na kojima su radili i slične stvari. Druge su potpuno netransparentne – samo kratko o istorijatu firme, uopšteno izražena vizija, misija i politika kvaliteta (imaju je drugi, pa su i oni stavili nešto), informacije o proizvodima i uslugama koje nude i kontakt podaci sektora prodaje.

Ono što je na internetu dostupnije je nego ono što je napisano na zidu glavne železničke stanice. Da li baš morate da stavite tačne podatke o vašim klijentima, ko su vam saradnici i koje ste nove mašine nabavili? Šta ćete staviti na svoje veb stranice zavisi i od toga koliko ste veliki ili koliko ste mali. I koliko se sigurno osećate. Ako ste veliki, možete sebi da dozvolite više podataka. Ako ste mali, pokušajte da izgledate veći skrivajući se iza opštih podataka i neutralnih naziva – sektor prodaje, sektor marketinga i sektor servisa, iako iza svega toga stoji možda samo jedna osoba. Ali to je već neka druga tema.

Ali je beskrajno važno gde umnožavate i uvezujete svoju dokumentaciju. Da li imate sopstvenu ili sve prepuštate obližnjoj fotokopirnici? Jeste li se ikad upitali koliko u nju možete da imate poverenja? Znate i sami da je pritisnuti umnožavanje „puta tri” ili „puta četiri” u osnovi isti pokret. Gde bi mogla da ode ona višak kopija? Nije redak slučaj da naiđete na gužvu pa vam kažu – ostavite papire i dođite po njih kasnije. I više nemate nikakav nadzor šta se u međuvremenu s vašim dokumentima događa. Uzmete li u obzir da zaposleni u kopirnicama ne spadaju u kategoriju najbolje plaćene radne snage ili su to studenti koji su plaćeni još manje i znaju da su tu samo privremeno – i evo još jednog razloga za glavobolju.

Ako ne možete sebi da omogućite sopstveni sektor za umnožavanje i uvez, imajte bar jedan fotokopirni aparat i dogovorite šta može da ide na umnožavanje izvan firme, a šta obavezno ostaje unutar četiri zida.

Ne manje važna su i pitanja gde odlazi ono što vama (čini vam se) više nije potrebno, ko održava ili servisira vaše računare, kako posetioci ulaze u vaše prostore i gde ih i ko sve prima, obraćate li dovoljno pažnje na one koji čiste vaše poslovne prostorije.

ČITANJEM USAVRŠAVAMO ZNANJE I ŠIRIMO REČNIK

Način komunikacije izuzetno je važan u poslovnom svetu. Među ostalim, veštine komunikacija nalaze se među onima koje se prve testiraju tokom razgovora za posao. Zato, ako niste zadovoljni načinom na koji komunicirate, možete ga usavršavati.

* Čitanjem usavršavate svoje znanje i širite rečnik. Konkretno, već pri prvom susretu ličnosti koje su načitane ostavljaju bolji utisak od ostalih, rečnikom i ponašanjem.

* Znanje otvara sva vrata i ako u svakodnevnom govoru ne razumete neku reč, potražite njeno značenje na internetu ili pitajte kolegu. Nemojte živeti u neznanju! Takođe, za vreme intervjua za posao i vi postavite pitanja. Time ćete pokazati zainteresovanost za firmu kod koje ste aplicirali za zaposlenje.

* Vežbajte govor pred prijateljima ili ogledalom. Na taj način ćete moći da uočite na čemu morate da poradite. Pripremite kratku prezentaciju u kojoj nećete ponavljati poslovnu biografiju nego ćete navesti najzanimljivije informacije o sebi i tako postaviti dobru osnovu za dalji tok intervjua.

* Učite od drugih. Posmatrajte druge na razgovoru za posao. Takođe, učite od najboljih govornika. Dok slušate ono što pričaju, upamtite reči kojima su se koristili, način na koji su držali ruke. Proučite kakvom jačinom glasa su pričali. Izbegavajte ono za šta mislite da nije bilo primereno u govorima koje ste slušali.

* Radite na sebi. Nije dovoljno završiti školu ili fakultet, pa misliti da ste dali sve od sebe. Uči se tokom celog života. Pored toga što je potrebno da uvek budete u korak s novim tehnologijama i znanjem, valja raditi na sebi. Ako ste primetili da na nekog od kolega ostavljate loš utisak, nemojte samo da odmahnete rukom. Pokušajte da saznate zašto se to dogodilo i dajte sve od sebe da to na neki način promenite.

SKLONOST NERADU

Koji su uzroci nerada?

Iako se možda još niste susreli s pojmom povlačenje s posla, sigurno ste svedoci brojnih fizičkih i psihičkih odsustvovanja s radnog mesta. Imate li u okolini pojedince koji su često na bolovanjima, ne dolaze na sastanke, saradnike koji su kontinuirano na internetu?

Gorivo svakog posla je motivacija, a zbog nezadovoljstva poslodavcem, kolegama ili samim poslom javlja se povlačenje s radnog mesta, pa tako i smanjena produktivnost. Budući da je čovek društveno biće, neizbežno je da se stalno upoređujemo s ljudima oko sebe u privatnom, ali i poslovnom životu. Percepcija da ljudi oko nas rade manje, a nagrađivani su više od nas može da ugrozi zadovoljstvo poslom.

Osobe sklone nezadovoljstvu češće i jače pokazuju negativne emocije (ljutnja, nervoza i slično) na radnom mestu. Njihovo nezadovoljstvo može da se manifestuje u čestoj promeni posla ili u stalnim nastojanjima da se pronađe novi posao.

Budući da su ove osobe sklone nezadovoljstvu, negativne informacije o drugima i negativne emocije šire i na druge članove organizacije kao virus. Zato je potrebno dobro ispitati razloge njihovog nezadovoljstva i pokušati ih razrešiti. Naime, zbog monotonog posla za pojedinca produktivnost može s vremenom da pada, a davanjem dodatnih ovlašćenja ili zadataka ova monotonost može da se razreši. Konflikti u ulogama ili nejasno definisan posao zaposlenima može takođe da smanji zadovoljstvo i da utiče na psihičko ili fizičko povlačenje s posla. Česta pojava zbog smanjenja broja radnika je dodeljivanje poslova preostalim radnicima što dovodi do preopterećenosti ulogom, odnosno do preširokog obima zadatka. Potrebno je paziti da nezadovoljstvo ne dovede do odlaska produktivnih zaposlenih, odnosno do nefunkcionalne fluktuacije. Kako su i organizacije toga svesne, sve se veći naglasak stavlja na timske aktivnosti ne bi li se postigao međuljudski sklad potreban za održavanje zadovoljstva u organizaciji.

BOLJI ZAJEDNIČKI RAD

Pojedinačni kvalitet ljudi nije dovoljan za uspeh

Danas je u poslovnom svetu sve cenjeniji timski rad. Ali, nije dovoljno okupiti nekoliko članova i nadati se uspešnim rezultatima. Tim je skup različitih ličnosti pa su povremeni sukobi gotovo neizbežni. Ipak, neophodno je da se otvoreno rešavaju. Kako poboljšati timski rad?

* Saslušajte probleme – Budite otvoreni prema svim novim idejama. I vi predlažite. Pokažite inicijativu, preispitajte sve alternative rešenja i ispitajte moguće negativne posledice.

* Postavite ciljeve – Članovi tima bi trebalo da postave pojedinačne i grupne ciljeve njihovog rada. Podstaknite iznošenje ideja.

* Budite strpljivi – Rezultati ne dolaze preko noći. Svaki tim prolazi kroz određene faze prilagođavanja, bilo da svi članovi tek počinju s radom ili, pak, da je u tim došao novi član. Ako se pokaže da i vaš tim ne postiže rezultate kako ste planirali, budite strpljivi. Do potpune efikasnosti i rezultata u timu potrebno je da prođe određeno vreme.

* Pohvalite dobar potez – Uspešno rešenje jednog tima nije rad samo jedne osobe već delo svih članova u tom timu. Zato pohvalite pojedinca kad dođe do ispravnog rešenja.

* Zabavite se – Pokrenite „timski duh”. Tokom zajedničkog rada ostavite vremena i za zajedničko druženje nakon posla. Prijateljski odnosi u radnom okruženju olakšaće vam rad, ali i podstaći vašu kreativnost.

* Pokažite entuzijazam – Pokažite da cenite projekt na kojem radite. Budite pozitivni i od pomoći kolegama. Ostali članovi u timu znaće to da cene, a rad s vama biće ugodniji.

* Sagledajte celu sliku – Timski duh podrazumeva stavljanje cilja cele grupe iznad ličnog cilja. Zaposleni su često opterećeni poslom, pa se usmeravaju samo na rešavanje trenutnih problema, zanemarujući glavni cilj grupe.

* Izgradite poverenje – Budite osoba od poverenja i dostupni. Postavite se ravnopravno prema svim članovima tima.

ŽIVOTNE LEKCIJE BOGATIH I USPEŠNIH LJUDI

* Imati novac bolje je, nego ne imati novac – novac vam ne može kupiti sreću, ali sve ostalo može. Novac vam daje sigurnost, financijsku stabilnost, vrhunsko obrazovanje, vrhunsku medicinsku zaštitu, putovanja, i sve što možete zamisliti. Jednom rečju – slobodu.

* Ne budite novčano bogati, a vremenski siromašni – rad je proces razmene sopstvenog vremena za novac. Zapamtite, ukoliko radite toliko mnogo da zanemarite svoju porodicu i decu koja odrastaju, vi ste upravo siromašniji nego što mislite.

* Uspomene su vrednije od materijalnih stvari – bogati i uspešni ljudi na popis svojih uspeha, radije stavljaju uspomene i sećanja, nego skupe materijalne stvari poput kuća, stanova, jahti ili skupih automobila. Pritom tvrde, da događaji koji se urezuju u sećanje imaju neprocenjivu vrednost, pa im trebamo i težiti.

* Imati cilj, najvažnija je stvar u životu – serijski preduzetnici su zaprepašćeni činjenicom, koliko ljudi živi bez ikakvih ciljeva. Oni tvrde, kako su njihovi poslovni uspesi prvenstveno vezani uz dugoročne planove. Navode i staru latinsku izreku – „Pobeda voli pažljivu pripremu“.

* Živite sadašnjost – dugoročni ciljevi su važni i oni nam omogućuju bolji život u budućnosti, ali važno je ne propuštati trenutne faze svog života. Plus, mora Vas poslužiti ekstremna sreća.

PROIZVODNJA OPREME ZA ŽELEZNICU

Prva fabrika za proizvodnju parnih lokomotiva, izgrađena je 1823.godine u Velikoj Britaniji. Zbog suviše velike cene proizvodnje ovih lokomotiva, odustalo se od njihove upotrebe (s retkim izuzecima – Kina) u korist električnih i dizel-lokomotiva. Pronađen krajem XIX veka, dizel-motor se snažno razvija posle drugog svetskog rata (preovlađuju u SAD i većini država u razvoju). Lokomotive na električni pogon (preovlađuju u Evropi), ne razlikuju se od prvobitnih tramvaja (njihova evolucija i istraživački rad nad turbomotorima, omogućili su uvođenje VVB – vozova velike brzine, početkom 80-ih godina XX veka).

Mnogi proizvode opremu za železnicu, ali samo nekoliko država preovlađuje u tehničkom pogledu – Francuska (grupa Alstom), Nemačka, Italija i Japan. Firma JR Higashi Nihon u Japanu, od 1995.godine sprovodi eksperimente s novim konceptom VVB, koji postižu brzinu do 450 km/h (Star 21 – danas uspešno funkcioniše). Svetsko tržište vozova velike brzine, podeljeno je između Francuske, Nemačke i Italije, ali je za sada Francuska najveći izvoznik (u Južnu Koreju, Španiju i SAD). Proizvodi starijeg datuma (električne i dizel lokomotive, specijalni i putnički vagoni), predmet su intenzivne međunarodne trgovine, industrijski razvijenih država u države Trećeg sveta.