Možemo, jer moramo svi zajedno! I nije tačno da nema ko i zašto! Jer opšta potreba je naš zajednički opstanak – sve dok stvaramo mogućnost, da se strateški ekonomski oporavimo, razvijemo i integrišemo partnerstvo unutar i izvan naše lokalne zajednice!

Ako zajednica svojim stanovnicima ,,nameće određena pravila,, znači da je u zajednici prinuda njena najopštija osobina. Ali takva zajednica ,,istovremeno i štiti svoje članove,, pomoću međuzavisnosti koju stvara solidarnost zajednice. Poljuljane društvene norme i kriza društvenih vrednosti ,,izoluje,, osetljivije i loše integrisane osobe zajednice, baš kao i pojedince koji ,,prevazilaze,, zajednicu… i tako naša zajednica, vlada svima nama ,,stanovnicima – svojim delovanjem i propisanim mišljenjima,,…

S podelom rada i uloga u zajednici, povećava se individualna sloboda pojedinaca, što dovodi do smanjenja nediferenciranog konformizma. Pa se tako stanovnik (meštanin) koji se potčini ,,zakonima zajednice,, oseća slobodnijim, nego ako ostane sam (nezavisan) i prepusti se ,,svojim građanskim slobodama,,… Međutim, nezavisnost pojedinaca i grupa u zajednici ,,moguća je – samo onda,, kada u zajednici ne postoji javnost. Onog trenutka kada zajednica ,,sve – javno zna i vidi,, nezavisnost pojedinaca i grupa ,,savremeno evoluira i institucijalizuje,, javno partnerstvo u budućnost svoje zajednice…

…E tu smo – ,,negde,,… valjda…

Poštovani sugrađani i komšije, prijatelji i partneri, posetioci bloga borefor – BorskiEkonomskiForum, našeg predivnog okruženja i lokalne zajednice, nakon zajedničkog blogovanja i komuniciranja u okviru javnog foruma i društvenih mreža (WordPress, Twitter, Facebook, Scribd, Google…) ,,za samo godinu dana – viđeni smo i daleko se čuje da postojimo,, sa željom i mogućnostima, da aktivno učestvujemo u izgradnji naše lokalne budućnosti. Vizije lokalnog ekonomskog razvoja i afirmacija nezavisnih ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti, propraćene su javno sa preko 50.000 poseta i više od 800 fanova i folowera na društvenim mrežama. Posebnu javnu društvenu podršku, dobijamo i izvan naše zajednice – u internacionalnoj ,,globalnoj komunikaciji,, – sa preko 1.200 komentara (stranaca na engleskom jeziku – od Severne i Južne Amerike, preko Evrope i Azije), prepoznate su mogućnosti integracije naših ekonomskih vizija i aktivnosti – viđeni smo kao mogući partneri u globalnom razvoju našeg okruženja.

Sve ovo, daje nam pravo i obavezu ,,da budemo malo više drugačiji – na bolje,, odgovorniji, iskreniji i humaniji, jedni prema drugima lokalno iako ,,skoro svi ličnimo,, jedni na druge. Imamo jedni, druge, našu lokalnu zajednicu i okruženje, i ona nas – ,,i to je sasvim dovoljno za naš zajednički – novi savremeniji život i realno izvesniju budućnost,,. Nemamo više ni toliko vremena, da jedni drugima postavljamo ista pitanja – gde smo bili i šta smo radili. Dužni smo da prihvatimo svakog u onome što želimo da uradimo i to je jedini način da imamo normalnu zajednicu građana. ,,Međusobna podeljenost, čini nas usamljenima,, – sami sebi oduzimamo zajednička prava i obaveze, pojedinačnim interesima. Moramo se držati zajedno i krenuti jedni prema drugima. Niko drugi to neće uraditi umesto nas, niti će nas neko podržati – ne samo u onome što mi želimo da uradimo, nego i u onome što ne možemo da uradimo, a moramo. Potrebni smo svi mi, da bismo one kojima je naša energija danas neophodna, posustale, umorne, razočarane, opet podigli na noge, dok god živimo pod ovim našim zajedničkim nebom Bora. Trebamo mnogo više javno da razgovaramo, ali ne na način kako smo do sada međusobno razgovaramo, nego onako kako moramo, da bismo bili uzajamno bolji sugrađani, komšije i prijatelji.

BorskiEkonomskiForum – blog borefor, javno poziva lokalne parlamentarne političke stranke i političare, grupe i udruženja građana, javne institucije i ustanove, lokalna privredna društva i privatne preduzetnike, javne ličnosti i intelektualce, omladinu i sve zainteresovane građane (meštane seoskih i gradskih naselja), da svojim aktivizmom i mogućim inicijativama – u okviru institucija lokalnog parlamentarizma i demokratije, ukažemo na značaj i neophodnost javnog debatovanja i kompromisnog usvajanja Deklaracije lokalnog parlamenta o kontinuitetu javnog strateškog procesa ekonomskog razvoja Bora (od strane svih lokalnih parlamentarnih stranaka – pozicije i opozicije), čime bi lokalna zajednica institucionalno procesuirala Javni strateški proces – od dijaloga građana do strateškog dokumenta lokalne zajednice. Strateškim okvirom – funkcionalnom matricom, lokalna zajednica bi javno definisala svoju razvojnu politiku i strateški integrisala ekonomiju, čime bismo svi dobili na stabilnosti u periodu koji je pred nama (kvalitativni – predizborni i postizborni ciklusi, partijski programi i platforme, vizije i javni projekti građana i institucija, preovladali bi nad kvantitetom, populizmom i demagogijom).

Javno instuticionalizovana i demokratski izabrana lokalna vlast (zakonodavna vlast – lokalni parlament, kao javni revizor i izvršna vlast – predsednik opštine/gradonačelnik, kao javni supervizor) predstavljaće javne procesore budućeg strateškog upravljanja zajednicom (tada već gradom Bor – kao gradskom zajednicom opština). Lokalni suvereni (meštani seoskih i gradskih naselja), koji su svoju moć (građanski demokratsku vlast) preneli direktno na izborima na izabrane predstavnike (političare i javne ličnosti), imaće dodatnu (naknadnu) kontinuiranu mogućnost indirektne kontrole i opoziva svojih predstavnika – u periodu obavljanja predstavničke vlasti, na osnovu konsezusom usvojene Deklaracije lokalnog parlamenta o kontinuitetu javnog strateškog procesa ekonomskog razvoja Bora i strateškog okvira – funkcionalne matrice definisane u javnom strateškom procesu ,,od dijaloga građana do strateškog dokumenta lokalne zajednice,, (koji će lokalni parlament konsenzusom usvojiti kao Strategiju ekonomskog razvoja Bora – sa monitoringom dinamike akcionih planova, programa i projekata, budžetskom projekcijom strateški projektovanih i implementiranih prioritetnih ciljeva i zadataka, u skladu sa lokalnim potrebama i upotrebe resursa). Poseban značaj u navedenim javnim procesima biće posvećen, uzajamnoj integraciji aktivnosti meštana seoskih i gradskih zajednica (prema realnim prioritetima, potrebama i resursima naseljenih područja) unutar i izvan lokalne zajednice, kao i peticijama i lokalnim referendumskim pitanjima, o kojima će se meštani seoskih i gradskih naselja institucionalno u kontinuitetu javno izjašnjavati i rešavati svoju novonastalu stratešku problematiku u okruženju.

U javnom strateškom procesu lokalne zajednice, BorkiEkonomskiForum – blog borefor, kao javno afirmisan forum mreže nezavisnih ekonomskih građanskih aktivnosti i inicijativa, će svoju nezavisnost savremeno evoluirati i institucijalizovati, u okviru javnog partnerstva na putu izvesnije budućnost našeg grada i okruženja. Pritom, će javno promovisati i afirmisati ,,naše zajedničke i pojedinačne razvojne ekonomske vrednosti i resurse, prema prioritetima i potrebama lokalne zajednice,, u okviru BorskogEkonomskogForuma i drugih partnerskih javnih foruma, medija i institucija u okruženju.

BorskiEkonomskiForum – borefor (WordPress, Twitter, Facebook, Scribd, Google…)

Advertisements

BorskiEkonomskiForum MedijaFokus – boreformf

Poštovani sugrađani i komšije, prijatelji i partneri, posetioci bloga borefor – BorskiEkonomskiForum, naše lokalne zajednice i Borskog okruženja, svi zajedno blogujemo ,,već celih 8 meseca,, veoma ozbiljno. Naših preko 30.000 poseta (na: WordPressu, Twitteru, Facebooku, Scribdu, Googleu… i više od 600 fanova i folowera na društvenim mrežama) ,,jednog malog nesvakidašnjeg lokalnog bloga,, koji dovoljno afirmiše nezavisnot i bezuticajnost svakodnevnice filosofije naše palanke, predstavlja našu savremenu mogućnost da zajedno ipak možemo ,,nekako i nekada,, videti svetliju budućnost u našem okruženju. Pritom, možemo konstatovati da blog više prate i komuniciraju, posetioci iz šireg okruženja… verovatno ,,dalje komšije i prijatelji,, imaju više ,,savremenih društveno ekonomskih problema, u svojim životnim zajednicama,, i nas vide kao moguće partnere u izvesnijoj zajedničkoj budućnosti (što ipak predstavlja, kakvu takvu, afirmaciju i mogućnost našeg međusobnog partnerstva i integracije lokalnog i regionalnog razvoja). Što ne znači, da se mi manje međusobno lokalno razumemo – ,,možda mi u lokalu, malo više razvojno razmišljamo,,.

Iako je naša građanska realnost veoma surova, jer ,,osnovne ćelije, našeg zajedničkog organizma,, – državna i lokalne zajednice… skoro svi, građani i njihove porodice, pojedinci i grupe građana, privatni preduzetnici i preduzeća, kao i javne institucije… ,,pate i boluju – od preduge tranzicije i savremenih kriznih bolesti,,… ,,nekako s vremenom razumnije shvatamo,, naše zajedničke i posebne interese – sve manje želimo da preživimo, sve više želimo da živimo. Nije dovoljno, ali ako istrajemo i okrenemo se jedni drugima, već ćemo biti u našoj sledećoj razvojnoj fazi – integraciji zajeničkih interesa, unutar i izvan zajednice i traganju ka našim strateškim prioritetima i partnerima. Naša baza razvojnih problema, pitanja i odgovora u interaktivnoj on-line komunikaciji postoji na blogu i društvenim mrežama, potrebno je samo jačati kapacitetima i resursima… pritom, veoma veliki značaj i važnost lokalnog partnerstva, promovisaćemo afirmacijom međusobnog uvažavanja i prihvatanja javnih savremenih vrednosti i standarda, prema našim potrebama i resursima.

Nezavisne aktivnosti i inicijative (problemi, pitanja i odgovori, vizije, sugestije i komentari, kao i ostali oblici neposredne internet komunikacije…) koje forum afirmiše – evidentirani su i moguće ih je koristiti neposredno iz baze bloga. Termini i oblasti, koji su pritom najviše zastupljeni i korišćeni, od strane posetioca bloga BorskiEkonomskiForum – borefor, preko globalnih pretraživača na internetu su: ekonomija obima, mali biznisi, industrijalizacija, globalna ekonomska kriza, integracija i EU, sektor proizvodnje i prerade hrane, sektori prirodnih, veštačkih i sintetičkih vlakna, multinacionalne kompanije, institucionalni investitori, kreditni novac, međunarodna trgovina, globalne ekonomske sile, rentabilnost poslovanja, finansijski tokovi, berzansko tržište, međunarodni monetarni sistem… Sve ovo, ukazuje nam na neophodnost strateškog pregrupisavanja i globalizovanja lokalnih potreba prema realnim mogućnostima i resursima – u cilju geostrateškog opstanka naše lokalne zajednice i građana.

Obzirom da je ,,naš savremeni život,, oblikovan uticajem raznovrsnih interesa, preko dostupnih medijskih fokusa, koji nam život svode na preživljavanje banalnosti svakodnevnice, razvojne motive ne možemo, pojednostavljeno tumačiti samo kao mogućnost lepšeg ,,trenutno najboljeg blagostanja,,. Lokalnu investicionu sliku bespotrebno zamagljuje vizija lokalnih lidera, prema kojoj se ,,svaki ekonomski promet,, tretira kao revitalizaciona i razvojna investicija (projekti: donatora, lokalnih i republičkih fondova, korporativno društvene odgovornosti…), iako se ekonomski opravdanom investicijom može smatrati samo ona, koja donosi dodatu razvojnu vrednost (rentabilniju, produktivniju i profitabilniju ekonomiju lokalne zajednice). Prema tome, za Bor, javne lokalne investicije uz podršku države, mogu predstavljati samo ,,uvod u lokalne investicije, sa ne baš transparentnim projektima podrške zajednice – bez javnog dijaloga i strateškog funkcionalnog okvira,,. Samo strateška ulaganja novih vlasnika (strateških partnera lokalne zajednice), mogu imati tretman jačanja lokalne ekonomije i razvoja njenih savremenih kapaciteta poslovanja. Podjednako nam je važno i javno uvođenje reda i sigurnosti, kao protivteže mogućem lokalnom haosu, osionoj samovolji, proizvoljnosti i bezakonju. U tom kontekstu, suštinski značaj i afirmaciju savremenih vrednosti potrebno je promovisati javno, usvajanjem i primenom deklaracije lokalnog parlamenta o razvojnom političkom kontinuitetu – zakonodavnih i izvršnih institucija, kao i javnih ustanova koje su servis građana. Ovakav lokalni razvojni politički konsenzus, dodatno obavezuje lokalnu zajednicu na neophodnost pozivanja svih meštana (seoskih i gradskih naselja), da svojim aktivnostima i inicijativama definišu funkcionalni strateški okvir ekonomskog razvoja i integracije celopnog područja lokalne zajednice, u skladu sa sopstvenim mogućnostima, potrebama i resursima – u javnom strateškom procesu ,,od dijaloga, do dokumenta,,.

Naša lokalna evolucija, ka razvijenijoj ekonomskoj zajednici, ipak je za sada moguća, internetom – virtuelno. Veoma teško nam dolazi javna podrška i razumevanje zajedničkog boljitka ,,odozgo i sa strane,, – ne postoji, ni spontano razumevanje konsenzusa o strateškoj ekonomiji unutar lokalne zajednice. Ipak dešava nam se, afirmacija nezavisnog građanskog ekonomskog aktivizma i inicijativa – i zavisi od nas samih! Ako svako od nas, a naročito mladi i obrazovani ljudi ,,daju deo sebe,, i kao građani i stručnjaci budemo istrajni i hrabri – uspeh će naš zajednički, biti neminovan.

BorskiEkonomskiForum – borefor, će do trenutka javnog poziva od strane lokalne zajednice svim subjektima unutar zajednice, nastaviti afirmaciju savremenih javnih vrednosti i društveno ekonomskih medijskih fokusa – kao nezavisan forum (jer za sada ne postoji nikakav javni poziv lokalne zajednice, o potrebi organizovanja strateškog partnerskog procesa unutar lokalne zajednice – građana, privrede i javnih institucija). Kada lokalna zajednica, javno pozove sve svoje subjekte i procesuira ,,javnim dijalogom, izradu lokalne strategije,, BorskiEkonomskiForum – borefor, će aktivno učestvovati u javnom procesu, kao već prepoznatljiv lokalni strateški partner. Tada, neće biti potrebe, da niko u lokalu nezavisno afirmiše javne vrednosti – jer će svi lokalni partneri u javnom procesu, afirmisati i promovisati strateški funkcionalni okvir ,,opstanka i napredovanja naše zajednice,,. Do tada, ćemo se kao i do sada – zajednički navikavati na teškoće i težiti da od lepih i korisnih dešavanja, stvaramo nove vrednosti sa kojima ćemo kvalitetnije živeti i uživati… nezavisnom afirmacijom savremenih javnih vrednosti i društveno ekonomkih fokusa medija, preko novog lokalnog bloga, boreformf – BorskiEkonomskiForum MedijaFokus i linka http://boreformf.wordpress.com/ . Pozivamo sve zainteresovane posetioce bloga i građane, da svoje razvojne ekonomske aktivnosti i inicijative, javno afirmišu preko našeg zajedničkog novog bloga, u skladu sa standardnim pravilima javnog blogovanja.

ISKUSTVO NAM JE PALANAČKO

Stil – najviše načelo palanke

Ponekad, opasno je (i kažnjivo), reći to na uho palanačkoj oholosti, ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog – palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Izmedju sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad. Duh njegov, međutim, jeste duh između plemenskog, kao idealno-jedinstvenog i svetskog duha, kao idealno-otvorenog. Kada ovaj duh ovako govori o svojoj zloj sudbini, on govori o svojoj izuzetnosti iz istorije. Ali i kada se oglašava za prokletstvo, on hoće tu izuzetnost.

Svet palanke postoji samo u duhu, jer je sam duh palanke jedna apsolutna palanka, za kojom zaostaje svaka stvarnost palanke. On nema svog sveta, u koji bi mogao savršeno da se materijalizuje, koji bi bio njegovo idealno oličenje. Ma koliko pokušavao da prikaže svet palanke, u kome je rođen, kao svoj svet, ma koliko taj svet njemu bio najbliži, on je jedan lutajući duh – nema zemlje u kojoj on nije moguć, jer je on svuda podjednako nemoguć, u ovom svom zahtevu za idealno zatvorenim, koje bi bilo van vremeno i samim tim, ništavilo većnosti. Ali upravo zato, što nema svog sveta, on i jeste duh – tamo gde prestaje mogućnost sveta, počinje mogućnost ovog duha. Pretvoren svojom nemogučnošću u ovu stalnu mogućnost duha, on se javlja kao rodonačelni duh svake težnje ka zatvaranju u svoj svet, kao svake težnje da se svet preobrazi u svet palanke.

Mogući stav palančanina je stav odobravanja ili pobune, stav svesnog konzervativizma, koji se zasniva na kritici ,,sveta,, na osećanju sopstvene prvorodnosti ili stav očajanja koje sanja uključenje u svet, negacijom palanke. Duh palanački u oba vida se javlja i u oba vida trijumfuje. On, u svakom slučaju, mora da se shvati kao jedan idealni duh. Čak i u prvome slučaju, ako je konzervativni stav nesumljiv, ovaj duh je delatan – on je samopasivno delatan i palanački pokušava da akciji suprostavi pasivnost, u tome smislu što ono što jeste, pokušava da suprostavi onom što nastaje. Ono što palanački jeste, samim tim što je početak koji se nije odvojio od sebe, koji nije evoluirao, ne dozvoljava aktivnost, da njome nebi bio izneveren, preobražen. Ne sme da bude preobražaja, dakle ne sme da bude rada, potrebna je pasivnost, prepuštanje onome što jeste.

Pasivnost je takođe izbor volje, a njen jezik takođe je jezik vojnog opredeljenja. Najčešće, ovo se gubi iz vida zato sto palančanin, rođen u jednom zatvorenom svetu, ne pristaje da vidi sebe kao subjekat toga sveta, već kao njegov objekat. Otkud to? Ako bi palančanin video sebe kao subjekat, palanka bi time bila ugrožena kao volja – tamo gde sam ja subjekat, svet ne može da bude subjekat. Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. Ono sto on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil. Palanaštvo je nagonski-odbrambeno negovanje palanačkog stila kao opšteg stila. Veliki ,,svet,, je svet koji, mnoštvom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost. Palanački duh je duh jedno-obraznosti, pre svega, duh gotovog rešenja, obrasca, veoma određene forme.

Ova služba stilu, ide do obogotvorenja palančana. Stil je sve, čovek je mnogo manje. U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja, nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obećanje ,,sveta,, kao čiste negacije palanke – ovo obećanje stilske polivalencije, za palanački duh, predstavlja otelotvorenje kakofonije i muziku samog pakla. Ova služba stilu je, u svojoj osnovi, služba sigurnosti. Odreknut od sopstvene volje, stilizovan po obrazcu kolektivne volje, palančanin je sklonjen u sigurnost opštega. On ima utisak produženog detinjstva ili utisak produženog života pod okriljem porodice.

Infatilizam je korelativan palanačkom duhu. Ne može se biti u palanačkom duhu, a ne biti u infatalizmu – palanački duh, kao duh nad-ja, kao duh kolektivne volje koja nas je uzela pod svoje, koja nas štiti od svega, a pre svega od nas samih, od svih izazova i iskušenja koja se zovu Ja (lična odgovornost i lična preduzetnost) nužno je duh koji posvećuje u infatalizam. Jedno-obraznost stila znači, nesumljivo i izvesno protiv-vremensko opredeljenje. Stil je nad-smrtan, jer je nad-graničan. Kao što mora da važi svuda (kao što mora svuda da prodre), on mora da važi i uvek. Duh tradicionalizma jedan je od osnovnih izražaja palanačkog duha, biti u duhu palanke znači biti u njenoj volji, konkretno-stilski oličenoj, ali tako što će se ovim stilom, ponoviti jučerasnjica palanke. Jako osečanje istorije, izvestan duh istoričnosti, koji se često uočavaju, kao jedna od bitnih odlika palanačkog duha, u sužtini su delo van-istorijskog a ne samo ne-istorijskog (ili samo protiv istorijskog) duha. Radoznalost za ono što je bilo, ovde se javlja pod maskom istorije ili istoričnosti – u stvari u njoj nije teško prepoznati protiv-istoričnost palanke. Treba svuda prodreti pogledom da bi se moglo sve ,,povezati,, protiv- dejstvom palanačkog duha, njegovim tumačenjem, koje je uvek tumečenje stila. Palanka ne voli nepoznato, u načelu – to je jedna od osnovnih njenih oznaka, kojom se odlikuju njena istorija, njena kultura, njen mentalni svet. Ali ona ga odbija ne samo u svojoj aktuelnosti, ona ga odbija i u vremenu. Ne voli ga u proslosti, kao što ga ne voli u budućnosti – zaverena je trajanju. Taj konzervativni duh, upravo ovim svojim trajanjem kome je prevashodno veran, jeste duh koji se protivi vremenu, koji ,,sačekuje,, budućnost svojom vernošću postojećem, ali koji takođe saćekuje prošlost svojom vernošću postojećem koje želi, neuporedivom upornošću, uvek da otkrije u prošlosti. Prošlost nije ono što nije sadašnjost, neka pre-sadašnjost ili neka ne-sadašnjost. Prošlost je u najmanju ruku, predviđanje sadašnjeg, ali je mnogo vise potvrđivanje – njeno.

Palančanin ide po zadovoljenje svoje potrebe svuda, u svoje susedstvo, ali i u vreme – on hoće prošlost kao svoju potvrdu i zbog toga je neće. On je anti-istoričan, na liniji svoga osečanja svevremenosti sopstvenog stila, na liniji naloga da zatvoren u jedan svet, prihvati ovu zatvorenost kao stvar svoje prednosti i svoga sopstvenog izbora, a ne kao stvar tuđe osude. On nije kažnjen, iako to jeste, ovom osudom da živi u zatvorenom svetu koji je zaustavio i koji da se našao izvan vremena. Kažnjeni su drugi, koji su napustili taj svet i koji zbog toga, u paklu stilskog višeglasja, u ,,haosu,, koji je nastao na ruševini jedno-obraznosti palanačkog svevlasnog stila, doživljavaju najstrašnije užase, koje uopšte može da doživi jedan ,,bludni sin,,.

Radomir Konstantinović (Prvi put objavljeno u časopisu Treći program, 1969.godine)

LOKALNI RAZVOJNI MOTIVI I INVESTICIONA SLIKA

Lokalnu investicionu sliku bespotrebno zamagljuje vizija lokalnih lidera, prema kojoj se ,,svaki ekonomski promet,, tretira kao revitalizaciona i razvojna investicija (projekti: donatora, lokalnih i republičkih fondova, korporativno društvene odgovornosti…), iako se ekonomski opravdanom investicijom može smatrati samo ona, koja donosi dodatu razvojnu vrednost (rentabilniju, produktivniju i profitabilniju ekonomiju lokalne zajednice).

Prema tome, za Bor, javne lokalne investicije uz podršku države, mogu predstavljati samo ,,uvod u lokalne investicije, sa ne baš transparentnim projektima podrške zajednice – bez javnog dijaloga i strateškog funkcionalnog okvira,,. Samo strateška ulaganja novih vlasnika (strateških partnera lokalne zajednice), mogu imati tretman jačanja lokalne ekonomije i razvoja njenih savremenih kapaciteta poslovanja.

Kao što su RTB-u neophodni strateški korporativni partneri u poslovanju, lokalnoj zajednici je neophodno javno privatno partnerstvo i ekonomski aktivizam građana, malih i srednjih preduzeća i agrokooperative, u javnom strateškom procesu revitalizacije infrastuktute, ekonomskog razvoja i integracije lokalne ekonomije. Sve ostalo je kratkoročna iluzija i večita sumnja u verodostojnost razvojne i strukturne funkcionalnosti ,,novih ideja i aktivnosti,,.

Razvoj lokalnih institucionalnih vrednosti u procesu javnog dijaloga zajednice i definisanje strategije o revitalizaciji, ekonomskom razvoju i integraciji, uz deklarativno prihvatanje razvojnog konsenzusa svih političkih partija u lokalnom parlamentu, ima za cilj uvođenje transparentnosti u javne finansije, onemogućavanje zloupotreba i obezbeđenje veće pravne i društvene sigurnosti građana i privrede.

Razvojni motivi se ne mogu, pojednostavljeno tumačiti samo kao mogućnost lepšeg ,,do sada najboljeg uređenja gradskog okruženja i trenutnog blagostanja,,. Podjednako važno je i uvođenje reda i sigurnosti, kao protivteže mogućem lokalnom haosu (koji većina građana zajednice nemo posmatra, iščekujući da se desi čudo), osione samovolje, proizvoljnosti i bezakonja.

,,Nikada nije potrebno, poveriti većoj jedinici, ono što može učiniti manja. Ono što može učiniti mesna zajednica, ne treba da čini opština. Ono što može opština, ne treba da radi država (princip supsidijarnosti). Ništa nije moguće bez pojedinca i ništa ne opstaje bez institucija, jer je vrednost najveća vrlina javnih institucija, kao što je istina najveća vrlina sistema misli.,,

Goran Stojanović

ZAJEDNIČKI ŽIVOT

Da li mi je sopstveni ego, pomogao da nešto naučim – Da li napredujem?

Dosadašnje učenje na greškama ,,omogućuje mi, potpuno vladanje u sopstvenim situacijama,,. Primetio sam to i prema različitim pogledima, kojima me ,,moja životna zajednica gleda – Više me se plaši, nego što me voli,,! To je OK. U stvari – ,,bolje je da me se zajednica kloni, nego da me voli,,. Ipak, teže mi je – Kad me vole!

Uvek sam spreman, kao i do sada, da afirmacijom nove ideje unapredim postojeći ego, iako mi okruženje nije baš ,,adekvatno razvojno,, – daleko od statusnog simbola, ali sasvim dovoljno za moje potrebe. Ključ usklađivanja radnih i životnih okolnosti sa sopstvenim ciljevima, održavam harmonijom između te dve stvari – ,,mešavinom drevnih umetničkih i kulturnih veština dalekog istoka i balkanskog tradicionalizma,,. Ovakvo stvaranje idealnog okruženja ,,pomaže mi da stabilno odišem mirnoćom i da šaljem dobre vibracije,, – iako mi nedostaju sitnice ,,poput ventilacija, grejanja i drugih savremenih instalacija,,.

Prosečan građanin misli, da nam se zajednica ,,previše spartanski razvija,, i da ,,nema dovoljno, ovog, onog… u njoj,, Ironično je to, što baš ,,ta praznina,, prestavlja izvor ,,velike duhovne snage,,. Oblikovanjem okruženja ,,koje nije natrpano, bespotrebnim stvarima,, svakodnevno osvajam sve više prostora ,,za stvaralačku energiju,,. Zahvaljujući ,,totalnoj otsutnosti, uspešnost mi je polovično sigurna,, jer stvaram ,,zdravu atmosferu, sa maksimalnom stvaralačkom energijom,,. Osim skromnog razvojnog prostora, trudim se da ,,drugu polovinu uspešnosti, održavam svakodnevnim treningom primenjujući stečene veštine,, i znalački unapredim sopstevni ego.

Goran Stojanović

UČENJE NA GREŠKAMA

Šta je potrebno, uraditi drugačije?

Učenje na greškama može postati svakodnevna životna vodilja – pogotovo, ako se uči na sopstvenim greškama. Svaki put, kad naučim ,,novu lekciju,, na nekoj od ,,mojih lekcija,, izvršim ,,sopstvenu umnu korekciju – kodiram životna pravila,, koja mi pomažu u ,,kreiranju paradigme sopstvenog identiteta,,. Ovakva šematska identifikacija i analiza, životnog i profesionalnog iskustva, pomaže mi u ,,napredovanju sopstvenog ega,, kao ,,svakom normalnom ljudskom biću,, koji želi, da serijom pozitivnih promena ,,gura svoju ličnost kroz savremeni globalizam,,. Iako u nekim slučajevima, samo prava upornost može da odradi posao, za sada mi nekako, sve to ide… uglavnom uspevam da ,,svoja spektakularna saznanja,, razvrstam u korisne postupke i navike, koje bi i ,,nekom drugom,, mogle da posluže ,,u nečemu i negde,,… možda… Jednostavno, mislim da sam ,,pronašao ključ,, uz pomoć koga ,,stičem nadmoćnost – nad sobom, u širokoj paleti svakodnevnice,, (od zuba za zub i prsa u prsa, do ko koga stigne…).

Pre nego što sam suzio konačni spisak, na samo nekoliko ,,korisnih navika,, morao sam da eliminišem mnogo… mnogo više ,,svojih loših,, svakodnevnih navika. Ovaj proces mi nimalo nije išao na ruku – ni danas mi nije baš lagodan (jer predhodno, moram da prihvatim svoje greške i uložim dodatne napore, da ih realno sagledam), ali ipak, uspevam da formiram ,,zavidan pogled unapred – otvorenim očima, na putu kojim se ređe ide,,. One najlošije navike, koje sam ,,nekako uspeo da identifikujem i postavim – ispred sebe,, a koje mi ponekad predstavljaju ,,veoma ograničen prostor sagledavanja,, su – Ne ismejavaj druge! Ne smeštaj drugima! i Ne pokušavaj ono što ne možeš! Nekima bi možda bilo neophodno ,,da ovladavaju mnogo više sopstvenim egom,, ali nekima će i ,,ovaj moj ego,, biti suvišan – smetaće im i nerviraće ih… ali će ih sigurno ,,bar dodirnuti ili gorko nasmejati,,.

Kad sam proaktivan – značajna promena okruženja i stimulacije, imaju velike konotacije sa mojom nekarakterističnom promenom – od proaktivnog do reaktivnog stava o realnosti, pri čemu mi komunikacija dijagnostički pomaže. Ako uhvatim sebe da govorim fraze – ,,brzo reagujem, kako ne bi propao,,. Ovakva promena funkcionalnog stava ,,čini me uspešnim, u oba smera,,!

Kad zamišljam konačan ishod – zamišljam, uvek kad mogu ,,kako bih voleo da ostanem u sećanju drugima,, (,,po čemu me oni, mogu izdvojiti iz mase,,). Još važnije od toga, je da to zamislim mnogo, mnogo pre, nego što to uradi bilo ko drugi. Pritom, ako se držim, proaktivnog stava – u dilemi sam, jer ne narušavam samo sliku, po kojoj će me drugi pamtiti, već taj proces odlažem za mnogo kasnije – bez obzira što sam svestan da je ,,neizvesna sudbina budućnosti, zbog neadekvatne prošlosti,,. Uzorno ponašanje, obično dovodi do nečeg sasvim suprotnog od ,,izazova sudbine budućnosti,,. Da li proaktivan stav, čini nemogučim ili teško izvodljivim, zamišljanje konačnog ishoda? Meni, uopšte ne! Jer mogu ,,mnogo toga da uradim,, i ublažim negativne efekte svakodnevnice. Od svih pozitivnih navika – zamišljanje konačnog ishoda mi je najomiljenija – i predstavlja mi ,,sasvim dovoljan izazov,,. Možda vi ne verujete u sve ovo, ali ste i sami svesni postojanja tanke linije, između dobre i loše navike ,,uopšteno govoreći – loša navika je dobra navika, ako vas ne uhvate na delu,,!

Kad postavljam stvari na svoje mesto – definišem prioritete i ponašam se u skladu sa njima ,,što je ponekad veoma bitno,, – možda čak i najvažnije! Ne bih, ništa više o ovome – dovoljno je!

Ako ne mogu da pobedim (ne pridružujem se, već), pokušavam da ,,privolim prebacivanje na svoju stranu,,. Prepoznavao sam i ,,kvalitetnije pobedničke strategije,, – od ,,ako ne mogu da pobedim, vrištaću do bola,, do ,,ako ne mogu da pobedim, stvarno sam mrtav,,… U svakom slučaju, privoleti pojedinca da bude timski igrač – ,,težak je izazov današnjice,,. Kako danas nekom ,,koji nema šta da izgubi,, dati podsticaj, da zajedno sa timom ,,profesionalno uspe,,? Jedini lagodan uspeh, moguć je ,,ako pojedinac, dobije deonice tima,, – brinući o uspehu tima, pojedinac postaje uzoran član zajednice! Ova ,,strategija sa mamcem,, nemože biti 100% uspešna, ali će sigurno proći ,,kod pojedinaca – koji ne čitaju novine i ne gledaju vesti,,!

Uvek pokušavam ,,prvo da razumem,, pa tek onda, zabavljajući se ,,omogućavam razumevanje svog ega,, – veoma moćna savremena taktika. Ako ste dali sve od sebe, kako biste razumeli druge ,,vreme je, da oni sada shvate vas,,! ,,Najmoćnije hladno oružje – nije secko,, već ,,ladan jezik – koji plaši, kinji i uznemirava,,! Kada ste nekako već, stekli dozu poverenja, vreme je da ,,ostale zadatke, učinite dovoljno teškim za svoje timske partnere,, – i veoma brzo ćete steći dominaciju i njihovu blagonaklonost podčinjavanja. U nameri, da im bude što teže da vas razumeju, važno je služiti se izuzetno neobičnim jezikom ,,koji niko nebi razumeo,,. Na ovaj način ,,konstruktivno ćete komplikovati život,, svojim kolegama i gledaćete ,,kako se dave u bujici savremenih životnih izazova,,. Ipak, ovu veoma zabavnu i korisnu svakodnevnu naviku, kao i sve predhodne – najbolje koristim ,,u odbrani sopstvenog ega,, osim ako me životne oklonosti ne prinude ,,na nešto više od odbrane,,.

Iako prepoznajem ,,savremene poslovne procedure,, koje omogućavaju ,,jednostavnost i bezbrižnost partnerskog poslovanja,, kada razmišljam sinergijski – one imaju sasvim različito značenje i zavisnost u načinu primene (iako ih u poslovnom svetu primenjuju, čak i oni koji govore strane jezike ,,nemaju pojma, šta je sinergija praktično i kako se dešava – jer oni su uspešni,,). Ako još i praktikujem kombinovanu primenu ,,predstavljenog pozitivnog sosptvenog ega,, primećujem sasvim sigurnu sinergijsku funkcionalnost – čime reaktivno ponašanje, zamenjujem proaktivnim (dok deoničari rade za lidera i misle da je uvek u pravu, jer zna šta radi). ,,Život i budućnost deoničara,, zavisiće od izabranog lidera (većinskog vlasnika deonica) i oni će biti poslednji ljudi na svetu, koji će tvrditi da ,,car nema odelo,, – pogotovo, kada se car tušira…

Najčešće zanemarujem i zaboravljam, poslednju ,,možda najvažniju pozitivnu ljudsku karakteristiku – oštrenje testere,,. Da li to znači da je neophodno da izdvojim vreme i ponovo upoznam sebe – mentalno i fizički? Ili ,,da idem malo dublje,, – da izdvojim vreme i izgradim ,,novu ličnost u duhovnom, društvenom i emocionalnom pogledu,,? Ne, ne mislim uopšte na ništa, od svega toga! Samo mislim, da trebam da se latim testere – i da je naoštrim! ,,Neprocenjivo mi koristi oštra testera, kada je imam,,!

Goran Stojanović

ČUDAN ŽARGON DANAŠNJICE

Zamilsite sebe u svetlu današnjice, čija populacija komunicira jedva razumljivim jezikom, izgleda smišljenim da bi zbunio, postideo, čak i preplašio ljude. Svaki put kada pitate – Šta to znači? Vaše pitanje dočeka, ili tišina ili ruganje. I zato, prestanite da zapitkujete i pravite se, da sve razumete, klimajte glavom, kao da odobravate sve te gluposti današnjice, koje se neprestano šire oko Vas. Možete da probate, da i sami koristite taj čudesan svakodnevni sleng, iako pogrešna upotreba jedne reči u pravoj situaciji, može da završi tako što će Vas ponižavati, proterati ili nešto gore – mnogo gore.

Ovaj surovi svakodnevni opis komunikacije, nije karakterističan više samo za javnost i čaršiju. Mogao bi se prepoznati i u poslovnim krugovima, pa i u porodičnim domaćinstvima zajednice. Svaki građanin, koji razume Power Point prezentaciju, zna za prednosti ovakvog otmenog urbanog žargona, uključujući i neznatnu manjinu pismenih, koja stvarno zna da sastavi, jednu celu rečenicu na engleskom.

Kako razumno razmenjivati tako zastrašujuće izraze, neprijateljsko raspoloženje, nerazumne naredbe i agresivnost. Takav jeziv sleng, moguće je razvijati samo u zavisnim korporacijama, koje posluju u nemilosrdnoj konkurenciji na kriznom tržištu današnjice, vrednujući samo extra profit i uspeh multi korporacije. Ko jednom ovlada tim žargonom, verovatno na neki način napreduje u čvrstoj hijerarhiji korporativnog menadžmenta. Možda, čak poveća i zaradu, oslobađajući je od poreza, jačajući pritom društveno korporativnu odgovornost prema zajednici.

Pa ipak, nema odgovarajuće škole ni kursa, kako bi se namakle neophodne veštine i iskustvo ekspertize. Ovakva razvojna stopa visoko specijalizovane komunicije i poslovanja, menja tradicionalne vrednosti standardizovane zajednice i predstavlja u najmanju ruku – veliki potencionalni rizik stanja realnosti, koji otvara profesionalnu korporativnu šansu.

Kako nekad, tako i danas, ima i onih koji ne misle, da treba da se malo više potrude ili bar malo razumeju proces tranzicije zajednice. Oni su verovatno navikli, da imaju ekspertske timove oko sebe, koji im sve vreme objašnjavaju realno stanje nerazumne kolektivne depresije – kao što je misteriozna institucionalna i zakonska regulativa, namerno zbunjujući logički okviri i neke opšte i posebne dnevne zapovesti.

Da li neko od nas tvrdoglavih, može da se oslobodi takve arogancije. Trebali bi svi – skoro cela zajednica, da nađemo malo vremena i porazgovaramo kao obični ljudi. Ovako se definitivno ponašamo, kao da smo bolesni turisti na nepoznatoj planeti. Srećom ,,mnogi od nas,, imaju dovoljno vremena i novca, za beg iz realnog života i glamuroznu teatralnost Holywooda. Međutim, da li ćemo svi tako zbunjeni, biti sposobni da se suočimo sa posledicama i mogućnostima, da nas porazi bujica savremenih nerazumnih pojava i informacija. Ako neko od nas savlada globalne životne lekcije i vredno radi domaće zadatke, možda će i uspeti da nas još malo pogura ,,sve zajedno unapred,, otvori nam oči i integriše nas sa belim svetom.

Goran Stojanović