INOVACIJE U INDUSTRIJI TEKSTILA

Tekstilna industrija u razvijenim državama, izdvaja 3-4% od ukupnog prometa za ulaganja u proizvodnju (u nova oruđa za rad). Tekstil je postao 90-ih godina XX veka, značajno tržište za vrhunsku industriju (robotika, elektronika, informatika, produktika – primena informatike na ekonomske procese proizvodnje), što je dovelo do prave tehničke revolucije i do znatnog povećanja produktivnosti preduzeća. Godišnja proizvodnja tkanina po razboju, povećana je sa 14.300m2 na 43.750 m2, a pređe sa 6 na 16 tona po radniku. Brzina proizvodnje novih razboja, na vazdušni i vodeni mlaz i projektile, veća je 4-6 puta od razboja s čunkom (brzina predenja ,,open end,, 10 puta je veća, od tradicionalnog načina predenja).

Modernizacija opreme, dovodi do smanjenja faza proizvodnje, do automatizacije procesa prerade i do transporta proizvoda u skladište sa čitave proizvodne linije, kao i do korišćenja višenamenskih mašina. Mikroprocesori se ugrađuju u sve vrste mašina – proizvodnja pomoću kompjutera, optimizuje izradu crteža, tkanina, formi… U odeljenjima za modne kreacije, stalno se stvaraju novi proizvodi. Oni podstiču na istraživanje i inovacije u ovom sektoru, zahvaljujući timovima inženjera i tehničara preduzeća, koji rade u saradnji sa industrijalcima na istraživanju sirovina i njihovom ponašanju u raznim fazama proizvodnje, kao i na smanjenju debljine vlakna, delovanjem na molekule iz kojih je ono sastavljeno. Tako je postala moguća tkanina u boji ,,bez boje,, laserskim nanošenjem izuzetno sićušnih brazdi po površini konca (,,fizička boja,, čistija od boje dobijene sredstvima za bojenje) – ili se koristi mikrohermetizacija, koja se sastoji od uključivanja u tkaninu aktivnih elemenata, smeštenih u rasejanim sićušnim kuglicama po tkanini, koje omogućavaju da se dobiju materijali, koji menjaju boju u zavisnosti od promene spoljnih uslova (termohromna, fotohromna, akvahromna, radiohromna, acidohromna… tkanina). Tekstil zvani ,,tehnički,, kao kombinovani materijal, proširuje oblast rada tekstilne industrije, povezujući je s građevinarstvom (čvrstina betona) i s medicinom (unose se biorazloživa tkiva u ljudsko telo – npr. takstilna armatura u estetskoj hirurgiji).

Advertisements

ELEKTRONIKA

Elektronska industrija je najnoviji sektor industrije visoke tehnologije, povezane s trećom industrijskom revolucijom. Ona je nastala u Americi, u vreme kada je vojska povezala laboratorije za civilno naučno istraživanje s vojnim istraživačkim centrima. Prvi komjuter napravljen je 1942.godine u Americi, za potrebe usavršavanja atomske bombe. Posle drugog svetskog rata, ovaj sektor daje nove proizvode – tranzistor (1945), integrisana kola (1958), prvi IBM tvrdi diskovi za optimizaciju skladištenja numeričkih podataka (1962) i Intelov mikroprocesor (1971).

Elektronika je postala druga industrija u svetu – SAD, Evropa i Japan, realizovali su 1998.godine 78% svetske proizvodnje (SAD – 30%). Asortiman proizvoda elektronske industrije, veoma je širok – informatika, telekomunikacije (oprema za emitovanje televizijskog programa, oprema za mobilne komunikacije), razni industrijski uređaji (medicina, merno-regulacioni instrumenti, pomoćni uređaji za proizvodnju), proizvodi namenjeni širokom krugu potrošača (audio materijal, video uređaji, domotika, razni električni aparati), uređaji za civilnu i vojnu avijaciju i satelitsku opremu (elektronske komponente za automobilsku industriju, fleksibilne radionice – kontinualna proizvodnja malih serija delova zahvaljujući informatici i robotici). Azija, koja se kasno pojavila u ovom sektoru, sve više preovlađuje na tržištu – među prvih 15 država proizvođača elektronske opreme, 8 je iz Japana, 2 iz Južne Koreje, 4 iz Amerike i samo jedan iz Evrope.

VRHUNSKA INDUSTRIJA

Industrija visoke tehnologija (Hight Tech), zvana ,,vrhunaska,, ili ,,pametna,, nalazi se u središtu inovacija i pronalazaka – ona traži intenzivno istraživanje (u koje se ulaže 30-35% dobiti) i na kome radi 40-50% inženjera i tehničara (,,siva materija,, preduzeća). Ovaj sektor omogućava klasifikaciju država, prema nivou razvoja i tehničkom progresu (otuda i dominacija SAD, EU i Japana i nekoliko NIRD – Brazil i Indija). Ovo je industrija s velikim kapitalističkim intenzitetom, visoke produktivnosti, koja ima veliki uticaj na ekonomiju država.

U odnosu na druge sektore kao što su, tekstil ili crna metalurgija, vrhunska industrija je kreator zaposlenosti i veoma dinamična (često se nalazi u blizini velikih gradova, gde su koncentrisane laboratorije za istraživanje i univerzitetski centri, ili u regionima za rekonverziju, gde ima slobodne radne snage). Glavne grane ove industrije, koje je utvrdio OECD jesu – elektronika, informatika, telematika, telekomunikacije, aeronautika, aerokosmička industrija, robotika, domotika i birotika.