IPA PROJEKTNI TIMOVI I RAZVOJNI KAPACITETI

Neophodno je da svaki potencijalni učesnik predhodno savlada prve korake, kako bi kvalitetno pripremio sopstveni tim i projekt za prijavljivanje na jedan od konkursa IPA programskih komponenti. Pritom, veoma je važno kontinuirano praćenje rada nadležnih institucija, koje sprovode konkurse i njihovih internet stranica, na kojima je moguće pronaći sve neophodne informacije za pojedine projekte komponentskih programa i konkurse. Projekat će biti uspešan, samo ako bude kvalitetno razrađen i dobro napisan. Potencijalni učesnik (aplikator) može doneti odluku, da proces osmišljavanja i izrade projekta obavi samostalno, ali veoma mudro bilo bi i angažovanje konsultanata, koji će biti od velike pomoći u proceduralnim koracima IPA.

Korak koji je najvažniji za osmišljavanje i posebno pisanje projekta, je analiza konkursne dokumentacije, koja se sastoji od prijavnog uputnika i obrasca za narativni deo projekta, logičke matrice i projektnih proračuna. Konkursna dokumentacija sadrži i druge brojne obrasce, koji u toj fazi nisu toliko važni i ne trebaju se posebno obrađivati.

Svakako, najvažniji dokument koji treba vrlo dobro proučiti, jesu prijavna pitanja. Njihov izvor je napisan na engleskom jeziku, koji je službeni jezik IPA procerdura, (pa bi naše nadležne institucije, trebale da ih prevedu na srpski jezik, kako bi pomogle sopstvenim – našim potencijalnim učesnicima). Pritom se upozorava, na mogućnost da pojedina srpska značenja imaju grešku u prevodu ili tumačenju – nisu potpuno usklađena s izvornim, što se ponekad može odraziti na valjanost i kvalitetu prijave (aplikacije). Zato se uvek preporučuje, izvorna provera pojedinih karakterističnih prevoda. Prijavni upitnici sadrže sve informacije, koje su relevantne za raspisani konkurs – uvodne odredbe, uslove za prijavu, liste potencijalnih učesnika i njihovih partnera, informaciju o iznosu grant-sheme, povoljnosti (prednosti), prihvatljive teme i aktivnosti, kao i brojne druge neophodne konkursne informacije.

I posle ovog koraka, veoma važno je pratiti internet stranice nadležne institucije, koja je raspisala konkurs, jer može doći do naknadnih promena uslova na raspisanom konkursu. Promenama se donekle mogu menjati povoljnosti (prednosti tema), ali mogu se i isključiti ili uvoditi drugačije kategorije prijavljivanja, od onih koje su navedene u inicijalnom postupku. Često se događa, da prijavljeni potencijalni učesnici, ne prate promene uslova konkursa, što može dovesti do odbijanja prijavljenog projekta, zbog nepoštovanja uslovnih procedura.
Kada se završi analiza konkursne dokumentacije, potrebno je dobro osmisliti i napisati projekt. Osmišljavanje je najbolje sprovesti timski, koristeći brojne tehnike upravljanja projektnim ciklusom, koje vam stoje na raspolaganju. To su lista i analiza problema, izrada stabla problema, analiza delova, SWOT analiza, određivanje strategije i strateškog cilja, osmišljavanje rezultata koji se žele postići i aktivnosti kojima se do njih dolazi. Tehnike koje se najčešće koriste na radionicama o upravljanju projektnim ciklusom, omogućuju dobru razradu projekta i ideja, zajedničku aktivnost i doprinos celog projektnog tima – svih osnovnih delova i činilaca, od kojih će zavisiti uspešna implemetacija konačnog projekta. Pritom je najvažnije uključiti individualce, koji mogu sopstvenim doprinosom u okviru projektnog tima, kvalitetno realizovati projektovane aktivnosti, razvijajući nenametljivo individualnu i timsku kreativnost. Tehnike osmišljavanja projekta, mogu se iskoristiti za izgradnju tima (team building), podsticaj zajedništva u instituciji i stvaranje osjećaja pripadnosti timu (zaposlenih). One su vrlo zanimljive, interaktivne i omogućuju adekvatnu komunikaciju u razradi pravih ideja, u prijateljskom i opuštenom okruženju, zbog čega se preporučuju i u drugim fazama poslovanja institucije.

Korak koji sledi nakon sprovedene analize, je priprema konkursne dokumentacije – ispunjavanje obrazaca na temelju adekvatnih projektnih materijala, koji su osmišljeni u prethodnom koraku. Kao i svi konkursi, i konkursi za dobijanje nepovratnih sredstava iz IPA programa, imaju svoje specifičnosti i zahtijevaju određeni nivo poznavanja projektne logike i načina razmišljanja. Ako se prvi put učestvuje u osmišljavanju i pisanju projekta, dobro je potražiti stručnu pomoć konsultanata, koji će biti ,,vodič,, kroz projektni proces i pritom omogućiti sticanje znanja i veština, potrebnih da sledeći projekat tim osmisli samostalnije. Ako se donese odluka o samostalanom pristupu projektovanja aktivnosti, veoma je važno da se sva pitanja i nedoumice na vreme predstave merodavnom telu nadležne institucije, kako bi se na vreme dobio adekvatan odgovor. Rok u kome je neophodno razjasniti sve projektne nepoznanice, naznačen je u prijavnom upitniku.

Pripremljeni upitni obrazci sa opisom projektovanih aktivnosti, logičkom matricom i proračunima, potrebno je umnožiti u traženom broju primeraka. Takođe, ne sme se zaboraviti na prikupljanje potpisane i overene partnerske obrasce (ako u projektu postoje partneri). Potrebno je obratiti pažnju i na propratnu projektnu dokumentaciju, pri čemu se pojedini dokumenti dostavljaju odmah, a ostali naknadno (fazna dinamika). Upitnici za pripremu dokumentacije, tačna adresa merodavnog tela nadležne institucije i rok za prijavu, naznačeni su u prijavnim uptnicima. Svi projekti, koji su pripremljeni i dostavljeni nakon propisanog roka, neće se razmatrati, zbog čega celokupnu proceduru projektovanja aktivnosti prema raspisanom programskom konkursu, treba shvatiti od samog početka, vrlo ozbiljno.

EU FONDOVI – KORACI U PROCEDURI IPA KONKURSA

IPA (instrument pretpristupne/pristupne pomoći) je jedan od najpoznatijih, ali nama još nedostupan pristupni program EU u potpunosti. Osnovni cilj programa, koji nam sledi, ako postanemo država kandidat u procesu pristupanja EU od 2012. godine, jeste pomoć Srbiji u prilagođavanju pravne imovine i vlasničkih tokova sa EU, kao i priprema Srbije (države kandidata u procesu pregovaranja sa EU) za što iscrpniju i kvalitetniju upotrebu strukturnih fondova EU. Otkad je Srbija započela pregovore sa EU, u procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP – 2005. godine, kao poslednja država ZB), dostupne su nam samo njegove komponente nacionalnih programa – CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD… od 2007.godine – dve predpristupne komponente IPA instrumenta – za jačanje kapaciteta i izgradnja institucija, i prekograničnu saradnju.

IPA instrument sadrži pet komponenti: jačanje kapaciteta i izgradnja institucija, prekogranična saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih potencijala i ruralni razvoj, koje zajednički sprovode brojne institucije – organizaciona jedinica za finansiranje i ugovaranje, brojna ministarstva i agencije, kao i ostale organizacije i institucije državne uprave. Važnost programa ogleda se u činjenici, da ga mogu iskoristiti svi društveni sektori i često se nameće, kao prvi korak u savladavanju velikog broja evropskih programa. Iako je do sada o IPA instrumentu, održan veliki broj edukacija i radionica, još postoji veliki broj potencijalnih korisnika, koji se ne mogu snaći u brojnim procedurama, konkursima, obrascima za prijavu projekata, i drugim vrlo važnim činjenicama, koje omogućuju kvalitetnu prijavu i evenutalno dobijanje nepovratnih sredstava EU.

Na putu za dobijanje nepovratnih sredstava, potrebno je uspešno savladati nekoliko nivoa (koraka): identifikacija konkursa, analiza konkursne dokumentacije, osmišljavanje projekta, priprema projektne dokumentacije i prijava na konkurs.

Prvi i najvažniji korak, za sve one koji tek kreću na put EU fondova i finansiranja, predstavlja identifikacija konkursa. Prvi je – što bez konkursa, nema ni finansiranja projekta, a važan je – što potencijalni korisnici uče, kako svoju delatnost i aktivnosti da prilagode uslovima konkursa. Konkurs je moguće pronaći na nekoliko adresa, što zavisi od toga, koja je institucija nadležna za njegovo raspisivanje. Najefikasnije je informacije tražiti putem interneta i to na internet stranicama nadležnih institucija, ovlašćenih za sprovođenje pojedinih komponenata.

Na internet stranicama, postoji kategorija koja se odnosi na konkurse, EU fondova – IPA instrumenata i uz malo pretraživanja, neće biti problema pronaći više informacija o konkursima. Informacije o aktuelnim konkursima i neophodnoj dokumentaciji, uvek su dostupne na vidljivim delovima internet stranica nadležnih institucija. Postoji i mogućnost postavljanja posebnih pitanja o konkursima i redosledu njihovih objavljivanja putem elektronske pošte ili telefonski.

Vreme objave pojedinih konkursa i pogodnosti (prednosti), objavljuju se u sklopu radnih programa za pojedinu godinu, koji se takođe nalaze na internet stranicama nadležnih institucija. U radnim programima, nalaze se informacije o konkursima, koji će se raspisati tokom određene kalendarske godine, pogodnosti (prednosti) i teme konkursa, osnovne informacije o prihvatljivim prijavama i partnerima, mogućnostima njihovog apliciranja, raspon sredstava za koje je moguće aplicirati i njihov ukupan iznos – grant-shema. Objavljeni godišnji radni programi, omogućavaju potencijalnim učesnicima blagovremenu pripremu, formiranje projektnog tima (konzorcijuma) i osmišljavanje projekata u razumnim rokovima.

Zbog toga je, vrlo važno redovito pratiti internet stranice institucija nadležnih za sprovođenje konkursa iz određene IPA komponente, kako bi zainteresovani i potencijalni učesnici, započeli blagovremenu pripremu sopstvenih kapaciteta, radi prijave (projektnog apliciranja) na pojedine raspisane konkurse.

FAZE I TEME RAZVOJA KLASTERA, MREŽA I KOOPERACIJA

Priprema razvoja klastera

Klasteri i kooperacije ne padaju s neba, već najčešće nastaju korak po korak. Dobra priprema je pola uspeha, mada mora biti jasno da se klasteri i saradnja ne mogu projektovati za stolom i da previše planiranja može da ima čak i negativan efekat na efikasnost mreže. Solidno planiranje i otvorenost za nove izazove, predstavljaju najbolji koncept pripreme razvoija klastera.

Sprovođenje razvoja klastera

Realizacija neke saradnje ili klaster projekta, ne podrazumeva striktno sprovođenje plana, koji je koncipiran u fazi pripreme, već predstavlja otvoren i dinamičan proces. Na promene tržišta i institucionalnog okruženja, treba reagovati fleksibilno i kreativno. Dobra, jasna i bogata informisanost, kao i komunikacija, predstavljaju važan temelj, uspešnog sprovođenja razvoja klastera.

Reforme (promene) u razvoju klastera

Reforma (promene), ne sledi nakon sprovođenja razvoja klastera, već predstavlja stalan proces. Postoje razvojni procesi i nivoi saradnje ili klastera, nakon kojih je uvek poželjno napraviti presek i proveriti put kojim se krenulo. Evaluacija i učenje su najvažnija osnova promena, koja služi kao dokaz da će kooperacija ili mreža i u budućnosti imati smisla, ili da će biti prekinute, ako nestane njihova osnova, Što se ne menja, zastareva i postaje bezvredno.

GRANICE RAZVOJA KLASTERA

Klasteri predstavljaju instrument daljeg razvoja postojećih lokalnih i regionalnih, odnosno preduzetničkih prednosti. Oni nisu odgovarajući za kratkoročno rešavanje strukturnih nedostataka. Dovoljan broj komplementarnih i aktivnih preduzeća sa najmanje evropskim nivoom konkurentnosti, predstavlja predpostavku za uspešan razvoj klastera. Klasteri treba da imaju odgovarajuće, elegantne i profesionalne strukture upravljanja i menadžmenta. Lokalna zajednica i država mogu, da odgovarajućim podsticajnim programima, partnerstvima i inovativnim modelima usluga, znatno podstaknuti razvoj klastera, ali ih ne mogu ,,graditi,,.

Prepreke za razvoj klastera i saradnju mogu biti:

* Mala podudarnost struktura i poslovne kulture partnerskih preduzeća,

* Nedostatak pravnih i finansijskih mogućnosti za kooperaciju,

* Nedostatak preduzetničkog duha i stručnosti,

* Nizak nivo poverenja u kooperacione partnere i druge uključene institucije   (deficiti u kooperacionoj kulturi),

* Nedostatak odgovarajućeg znanja partnera,

* Neuključivanje saradnika partnera u mrežu,

* Nedostatak neformalne povezanosti,

* Nejasna i nerealna očekivanja unutar kooperacije.

RAST KLASTERA, RAZVIJA ZAJEDNICU

Prvi klasteri nisu bili ,,formirani,, već ,,otkriveni,, u lokalnim zajednicama i  regijama u kojima postoji i sarađuje više uspešnih preduzeća iz jedne privredne grane ili iz lanca stvaranja nove vrednosti, gde uz to postoje još i odgovarajući pružaoci usluga, kao što su inženjeri, tehničke kancelarije, advokati, privrednici, poslovni savetnici, istraživačko razvojni instituti, visoke škole i ustanove za stručno obrazovanje. U takvim zajednicama, se prema mišljenju posmatrača, može uočiti privredni napredak. Klasteri mogu da nastanu sami od sebe, budući da se dobavljači i proizvođači stacioniraju ili pokreću poslovanje upravo na mestima, gde je veća koncentracija poslovnih partnera. Ovakve odluke o osnivanju na određenoj lokaciji, podižu vrednost određene zajednice i čine ga privlačnim za nove partnere – klaster raste.

Klasteri upravo malim i srednjim preduzećima (msp) pružaju priliku, da se kroz izgradnju mreža i kooperacijom, međunarodno profiliraju. Upravo su usitnjeni evroregioni: sever Italije, Danska, Vels, sever Španije, primeri ovakvog razvoja, jer su formiranjem klastera poboljšali svoj položaj na međunarodnom tržištu. Prednosti za msp kroz saradnju u klasterima su: povećanje proizvodnje i zapošljavanja, inovativni zamah, jačanje stručnosti i znanja, poboljšanje kvaliteta i produktivnosti, povećanje izvoza i bolje korišćenje potencijala kroz saradnju. Obzirom da se klasteri zasnivaju na saradnji, oni bez kooperacije ne bi ni postojali.

Kakve prednosti od saradnje imaju preduzeća i u kakve se rizike pri tom upuštaju?

Kooperacija predstavlja određenu vrstu saradnje u kojoj učesnici ostaju samostalni i nisu samo partneri nego i konkurenti – koja su tačno područja kooperacije, vidi se tek tokom same saradnje. Cilj kooperacije je, da partnerima stvori mogućnosti koje bi njima bile zatvorene, ili bi ih u najmanju ruku veoma teško mogli ostvariti samostalno (pojedinačno). Pri tome gotovo sva područja rada preduzeća, mogu biti predmet saradnje. Zajednička nabavka, izdvajanje istih poslova iz više preduzeća i angažovanje drugih preduzeća za obavljanje tih poslova (npr. obrada elektronskih podataka), saradnja na području distribucije – posebno zanimljiva prilikom osvajanja novih tržišta, zajednički razvoj kadrova, kooperacija na području istraživačkog rada, koordiniranje kapaciteta, predstavljaju samo neke od mogućnosti za saradnju.

Postoji nekoliko obeležja, koja se nezavisno od područja saradnje, podrazumevaju, za sve uspešne kooperacije:

* Kooperacioni partneri moraju imati poverenja jedni u druge. Obzirom da se u saradnji uvek koriste relevantni interni podaci, ovakvo poverenje je neophodno,

* Svi učesnici su se uključili u projekat dobrovoljno i zadržavaju svoju samostalnost. Samo je tako siguran, visok kvalitet ulazno-izlaznih karakteristika,

* Saradnja je dinamična i otvorena. Kruto strukturiranje otežava korišćenje mogućnosti, koje se otvaraju tek u toku trajanja projekta,

* Među partnerima i dalje postoji tržišno takmičenje u drugim područjima i ne dolazi do formiranja monopola. Ovo povećava dinamičnost unutar kooperacije, što dovodi do novih podsticaja,

* Kooperacionim projektom upravljaju samo partneri. Posebno treba da se izbegne da javne institucije ili preduzeća van projekta, utiču na kooperaciju,

* Svi učesnici imaju značajnu korist od kooperacionog projekta.

Prvenstveno msp imaju koristi da kroz saradnju nadoknade resurse i znanja (know-how), koja im nedostaju i da partneru za uzvrat stave na raspolaganje sopstvene resurse. Tako svako partnersko preduzeće može da se skoncentriše na svoje jake strane, a slabe strane da kompenzira drugim preduzećima, Npr. mogu se ponuditi gotova rešenja, koja če se zajednički planirati, organizovati, proizvoditi i plasirati na tržište. Zajednički inovativni napori su, obzirom na sve kraće proizvodne cikluse, izuzetno značajni. Srednja preduzeća mogu upravo da spajanjem istraživačkih potencijala, pripreme materijal za istraživanje i razvoj koji bi bio konkurentan. Ali pritom se mora ukazati, na mogućnost korišćenja kooperacije sa ciljem smanjenja troškova. Time bi, uspeh saradnje bio znatno smanjen. Inovacije se ne odnose samo na klasični tandem istrazivanje i razvoj. Ovaj pojam može obuhvatiti i nove proizvode, procese i organizacione oblike.

RAZVOJ KLASTERA

Od kada je Michael Porter ranih 90-tih godina XX veka, objavio knjigu o prednostima nacija u uslovima tržišnog takmičenja, koncept klastera je postao značajan instrument strukturne i regionalne politike Evropske Unije.

Odakle dolazi ovako neverovatan interes za izrazito apstraktnu temu?

Iako fraza, istina je da, globalizacija otežava napredak preduzeća, sve postaje brže, veće i manje predvidivo. Da bi u sve kompleksnijim i turbolentnijim uslovima preduzeća bila uspešna, treba da: na (često dalekim i za konkurenciju veoma poželjnim) rastućim tržištima, stalno prodaju nove i bolje proizvode, budu na samom vrhu s obzirom na kvalitet i tehnologiju i proizvode i plasiraju robu na tržištu po konkurentnim cenama. Inovacija (stalno razvijanje i uvođenje novih procedura) proizvoda, organizacionih i upravljačkih struktura i uspešno osvajanje novih tržišta, postaju najsnažniji činioci održive konkurentnosti.

Ovo uspeva samo jako fleksibilnim preduzećima, čiji se rad zasniva na novim saznanjima i koja usled toga poseduju dovoljan nivo tržišnog proizvodnog znanja (know-how), spremnosti za učenje i kapitala. Sve je manje preduzeća koja ovo mogu da ostvare, a i cena biti najbolji na svim područjima, je sve veća i veća. Na taj način, globalizacija primorava preduzeća, da se koncentrišu na svoje ključne sposobnosti i da na sebe preuzmu samo mali deo celokupnog lanca stvaranja nove vrednosti, od sirovina do gotovog proizvoda.  Tako veća podela rada, jača privrednu povezanost i uspehu nekog preduzeća sve više doprinose i druga preduzeća. Kooperacija postaje ključ uspeha, dok je uspeh preduzeća sve više uspeh ,,orkestra,, u kome se više ,,solista,, stapa u jedan zvuk.

ZNAČAJ GEOGRAFSKIH I SEKTORSKIH KLASTERA

Svako preduzeće iz sopstvenog iskustva zna šta je kooperacija. Preduzeća nisu izolovani entiteti, već su sastavni deo kompleksne mreže veza sa dobavljačima, klijentima, konkurencijom i javnim institucijama. Uspešno oblikovanje ovih veza, može da doprinese stvaranju konkurentske prednosti.

Kooperacija podrazumeva, zajedničko delovanje najmanje dva preduzeća, sa ciljem promene situacije u kojoj se nalaze. Svaki učesnik doprinosi posebnim  veštinama u cilju profitiranja kroz saradnju sa ostalim preduzećima – zajedno smo jači. Povećanje zajedničkog poslovnog učinka je u određenoj meri veće od zbira pojedinačnih učinka svakog preduzeća. Upravo to predstavlja dodatnu vrednost kooperacije – sinergijski efekat.

Kooperacioni partneri očekuju određenu korist (novostvorenu vrednost), pri čemu polaze od pretpostvake, da se očekivana novostvorena vrednost u svakom slučaju, lakše može postići saradnjom. U svom zajedničkom delovanju, kooperacioni partneri su usmereni na jake strane preduzeća, pri čemu očekivani kooperacioni profit nastaje, spajanjem određenih kvaliteta jakih strana partnera. Kooperacioni partneri unose određene jake strane, ali i svoje preduzeće u celini, zadržavajući svoju samostalnost. Kroz partnersku saradnju, nastaje novi sistem kooperativnih odnosa.

U mnogim slučajevima saradnja preduzeća se međusobno dopunjuje: preduzeća su partneri u lancu stvaranja nove vrednosti, koriste slične tehnologije ili im je potreban sličan profil-znanja (know-how) saradnika i saradnica, tako da se zajedničkim treningom, partneri mogu organizovati jeftinije i bolje.

Klasteri su (lokalne ili regionalne) grupacije preduzeća u lancu stvaranja nove vrednosti, sa njima bliskim pružaocima usluga, koji im daju podršku pri čemu predstavljaju mreže preduzeća, koja se međusobno partnerski dopunjuju. Uspešne klastere većinom čini kombinacija tri vrste preduzeća, koja se međusobno dopunjuju: preduzeća značajne tržišne i tehnološke snage, koja deluju na međunarodnoj osnovi, dobavljači ili podizvođači, koji su najčešće mala i srednja preduzeća (msp), i veoma inovativne i dinamične stručne ustanove, koje se baziraju na novim znanjima (npr. istraživački instituti, ustanove za stručno usavršavanje, specijalizovana preduzeća na području i sl.).

Lokalna politika i privreda, podstiču stvaranje i razvoj klastera formiranjem i promovisanjem potrebne (čvrste i meke) infrastrukture. U mnogim lokalnim zajednicama, razvojna politika podstiče formiranje klastera i sam menadžment  klastera u pružanju usluga preduzećima, koja su deo klastera.

Za uspeh klastera kao mreže kooperacionih odnosa između različitih učesnika u (lokalnom ili regionalnom) proizvodnom sistemu, važni su sledeći faktori:

* Osnova uspešnosti preduzeća u skladu sa njihovim privrednim učinkom, pristupom tržištu i inovativnošću,

* Jasna očekivanja i usmerenost na korist kao osnovu aktivnog učešća partnera u klasteru i aktivnostima klastera,

* Spremnost na aktivnu razmenu znanja (tactic knowledge),

* Izgradnja i razvoj uzajamnog poverenja kao osnove,

* Aktivno učešće svih partnera u upravljanju mrežom, koordiniranju svih aktivnosti klastera i internom i eksternom povezivanju (menadžment klastera),

* Organizovani zajednički javni i tržišni nastupi (klaster PR i distribucioni sistem).