KO JE ODGOVORAN KAD POSLOVANJE KRENE NIZBRDO

Što je preduzeće veće i važnije, što je jača njegova finansijska snaga i promet, utoliko više članovi upravnih i nadzornih odbora jednog koncerna traže zaštitu kod specijalnih osiguranja za menadžere.

Pogrešne odluke mogu skupo da koštaju. I menadžeri su ljudi. Zato i oni donose pogrešne odluke. A one mogu koštati preduzeća milione ili čak milijarde. Mnogo je primera koji su izazvali veliku pažnju javnosti – korupcijski skandali ili bankrotstvo trgovinskih i turističkih koncerna.

Takvi veliki koncerni, ali i srednja preduzeća, osigurani su od drastičnih grešaka njihovih menadžera – po pravilu s osiguranjem direktora i članova upravnih odbora, skraćeno D&O (Directors-und Officers-Versicherung). Često je reč o klasičnim propustima – “Menadžer mora da organizuje preduzeće tako da funkcioniše kao celina. Mora da uspostavi menadžment rizika i sistem zakona i pravila koji služe pridržavanju pravnih pravila ponašanja.”

Samo 20% svih menadžerskih grešaka, proističe iz pogrešnih proračuna ili poslovnih ugovora. U 80% slučajeva, ljudi na vodećim pozicijama su jednostavno nešto prevideli, pravila ili sporazume (“Npr. bavite se poslovima zaštite kursa valute. Interno pravilo kuće glasi da možete kao šef upravnog odbora sami da odlučujete o poslovima do 2,5 MIL EUR , preko tog iznosa, samo udvoje. Ali situacija se razvija tako da zaštita valute zbog određenih oscilacija iznenada preko noći postane vredna 5 MIL EUR, što je više od 2,5 MIL EUR. Menadžer ne razmišlja da sme sam da odlučuje samo do 2,5 MIL EUR i uprkos tome dela. Time se oglušio o sopstvene obaveze. I to znajući za njih. Čovek će mu prebaciti da je za pravila znao, jer ona postoje. I to su te sitnice, koje menadžeri previde.”)

Troškovi za jednu polisu D&O, počinju od 600 evra pa idu do više miliona, kod vodećih svetskih firmi, koje posreduju u osiguranju. Na visinu osiguranja, utiču veličina preduzeća i rizika poslovanja. Beleži se snažan porast štete, nanete neodgovornošću menadžera. 2007 godine, bilo je 134 slučajeva širom sveta, dok je 2010 godine bilo čak 445. U Nemačkoj su političari tokom finansijske krize, pozvali na oštriju odgovornost menadžera, što se u svetu biznisa smatra čistim populizmom, jer su nemačke zakonske odredbe dovoljno oštre – “Svaka nepažljiva greška menadžera, koja može dovesti do štete, može uticati na pozivanje na odgovornost menadžera. Pravila o odgovornosti važe za sve menadžere – šefove upravnih odbora u koncernima, ali i za šefove manjih preduzeća. I ta pravila su možda i najoštrija u svetu.”

Advertisements

KORPORATIVNO DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Kada se govori o projektima korporativne odgovornosti, najčeće se prvo pomisli na davanje novca, međutim, ponekad je to i mnogo više. Korporativno društvena odgovornost kompanija, podrazumeva sprovođenje njihovih aktivnosti i svih poslovnih procesa, iznad i preko zakonom propisanih normi, što npr. uključuje poseban tretman zaposlenih, ulaganje u programe obuke koje za cilj imaju zaštitu na radu i profesionalnu bezbednost ili podizanje svesti zaposlenih na polju prevencija najrasprostranjenijih bolesti, obavljanje svih procesa u skladu sa poslovnom etikom, zaštitu životne sredine i investicije u razvojne prioritete lokalne zajednice, transparentnost i dostupnost informacija…

U situaciji kada tržište ne ostavlja prostor za dalji rast i razvoj kompanija samo na osnovu cena i kvaliteta, do izražaja dolazi odgovorno ponašanje kompanija prema zaposlenima, klijentima, široj zajednici, dobavljačima ili životnoj okolini. Ulažući u edukaciju, kulturu i prosperitet lokalne zajednice, kompanije ulažu ne samo u svoj dobar imidž, one jačaju poverenje i osećaj pripadnosti svojih zaposlenih, koji ih identifikuju kao poslodavce ali i kao dobre susede, dok istovremeno stvaraju stabilnije i konkurentnije tržište – lokalne zajednice dobijaju svoje pokrovitelje (privilegovane partnere) i oslonce u mnogim aktivnostima.

Odgovorne kompanije dobijaju i zadržavaju najbolje kadrove, potrošači su im lojalniji, imaju lakši pristup kreditima i finansijama i na taj način postaju konkurentnije. Dolazeći na naše tržište, velike strane kompanije sa sobom donose svoju poslovnu politiku i trude se da uspostave određenu kulturu poslovanja, a to podrazumeva i primenu globalnog koncepta korporativno društvene odgovornosti. Postoje dobri primeri uspešnih domaćih preduzeća, koji su svojevrsni lideri u ovoj oblasti.

Velike kompanije na neki način diktiraju globalni trend i uspostavljaju standarde na tržištu, ali je ovaj trend sve prisutniji i u poslovanju malih i srednjih preduzeća, koja su uglavnom fokusirana na svoje neposredne interesne grupe (zaposlene, tržišta, kupce i saradnike). Kako kompanije prolaze kroz veoma težak period smanjivanja troškova, postavlja se i pitanje daljeg poslovnog razvoja. Međutim, svest o korporativno društvenoj odgovornosti treba postati konstanta, od koje se neće odustati. U poslednje vreme se uočavaju određeni napori, da se i država uključi u promovisanje ovakvog globalnog koncepta, ili bar njegovo priznavanje. Korporativni sektor je trenutno uključen u dijalog sa državom pod okriljem globalnog dogovora UNDP-a.

Poslovni uspesi kompanija na tržištu ne moraju i nisu suprostavljeni njihovoj odgovornosti i etičnosti u poslovanju. Jasno je da kompanije nisu i ne mogu biti izolovane od društva u kojima posluju, tako da razvoj određenih zajednica, kvalitet obrazovanja, infrastrukture, razvijenost lokalnog biznisa, kvalitet rada javnog sektora, predstavljaju faktore koji u mnogome utiču na poslovanje kompanija. Kompanije koje uspešno posluju u Srbiji, pokazuju volju i ulažu napore da uspostave partnerski odnos sa sredinom koja im je omogućila uspešno poslovanje – ulažući u lokalne zajednice, kompanije postaju njeni “korporativni gradjani”.

U Srbiji je regulativni okvir veoma restriktivan, uz to administrativna opterećenja su prilična, predstavljaju prepreku i povećavaju troškove. U većini zemalja EU poreske olakšice se predviđaju u formi poreskog odbitka (u manjem broju zemalja, primenjuje se sistem poreskog kredita – Francuska, Letonija). U Americi se primenjuje sistem poreskog kredita na nivou država (npr. za korporacije koje investiraju u izgradnju objekata za osobe sa invaliditetom ili kako bi se stimulisala upotreba obnovljivih izvora energije).

Ovakva globalna iskustva veoma su dragocena, jer kod nas predstoji diskusija na ovu temu u okviru radne grupe za izradu nacionalne strategije za društveno odgovorno poslovanje. Iako je trend pozitivan, Srbija je na samom početku, a jedan od ciljeva jeste, da se ovakav model poslovanja nameće kao važan koncept funkcionisanja kompanija u poslovnim trkama ka uspesima. Na ovaj način javnim privatnim partnerstvom, moguće je prevazilaženje trenutnih situacija – dok se javnim strateškim dijalogom, takvo partnerstvo može učvrstiti.

STRATEGIJA POZICIONIRANJA

Početkom 80-ih godina XX veka, kada nastupa svojevrsna trgovinska revolucija, osećaju se prvi ozbiljni pokušaji razvoja strategije pozicioniranja. Praktično, čine se pokušaji sintetizovanja strategije diferenciranja bazirane na konkurenciji (cilj je imati uspešniju i profitabilniju ponudu od konkurentske) i strategije segmentiranja bazirane na potrošačima (cilj je stvoriti jedinstveni paket ponude za željeni, targetirani segment potrošača). Slobodno možemo reći, da je danas strategija pozicioniranja prisutnija mnogo više nego što se to može primetiti pukim posmatranjem. Danas, ona je prisutna u trgovinskim lancima (maloprodajnim i velikoprodajnim), ali se pritom mora napomenuti, da se teorija pozicioniranja primenjuje i u nacionalnim i lokalnim razvojnim strategijama zajednica, kao i svim profitabilnim sektorima industrije. Bez jasne i konkretne, realne i primenljive strategije, u našoj zajednici ili preduzeću – postajemo brod bez kormila, pri čemu nas i najmanji vetrić, može odvesti daleko od cilja. Dok marketing strategije tretiraju ciljne grupe, konkurenciju i nastup na tržištima, strategija pozicioniranja objedinjuje najveći broj strateških koraka i najpotpunije definiše, ulogu potrošača (klijenta, građana…) i njihovo mesto u njoj.

Najvažnija lekcija koja se može naučiti od uspešnih u biznisu, je da se marketing uopšte ne bavi zadovoljavanjem potrošača po svaku cenu, već se bavi pitanjem – Kako zadovoljiti potrošače na tržištu, uz ostvarivanje dobiti poslovne organizacije? U tome strategija koja predstavlja ,,umeće generala,, postaje ,,važno sredstvo u organizaciji poslovanja – nikako cilj,,. Najznačajniji strateški aspekti su – dugoročan karakter, ne menja se svakog meseca, nije taktika i ne treba ih mešati, nije vojna tajna, nije samo pravilo za odnose sa javnošću, zasniva se na analizi, i neophodna je za preživljavanje.

Marketinška strategija odslikava, ono što se smatra da je najpametnije učiniti, kako bi kompanija na najisplativiji način upotrebila svoja znanja i mogućnosti na tržištu. Ona je uvek obimna. Prema planovima, koji se na toj osnovi donose i koji sadrže detalje, koje svako odeljenje treba da predloži, pokreće se akcija i određuje se rok. Marketing mix, sredstvo kojim će se postići cilj, uglavnom se odnosi na četiri strateška elementa – proizvod ili uslugu, cenu, distribuciju i promociju. Jedan od najtežih zadataka u celokupnom strateškom procesu, je kako sročiti strategije. One određuju gde je granica uspeha. S njima moraju da budu upoznati rukovodioci na svim nivoima. Jasno formulisane, one ukazuju na to, koje dobre strane treba unaprediti, koje slabosti treba otkloniti i na koji način to činiti. One predstavljaju bazu za operativne odluke, kojima se organizaciji određuje odgovarajuće mesto na tržištu na kojem će prema predhodno urađenoj analizi, imati najviše izgleda za uspeh.

Koncept marketinške strategije može da se svede na dva bitna elementa – na odlučivanje o ulaganju u tržišnu proizvodnju (obuhvata proizvodno tržišnu poslovnu strategiju i intenzitet ulaganja obuhvaćen njom) i raspodelu resursa u složenom poslovnom sistemu. Ovakav ključni kocept, postizanja održive komparativne prednosti u tržišnom nadmetanju podrazumeva, jasno određena znanja i sposobnosti, sredstva i mogućnosti, odgovarajuće ciljeve, poslovnu politiku u određenoj oblasti i stvaranje uslova za sinergiju. Ono što definitivno treba uzeti u obzir, kada se analizira pojam marketing strategije, jeste njena realna primena u praksi, jer samo tako ona potvrđuje svoje pozicije. Marketing strategija je proces, kojim jedna organizacija pretvara svoje poslovne ciljeve i poslovnu strategiju u marketinško delanje i profit.

Razvojem tržišta, globalizacijom i informacionom revolucijom, trgovinska preduzeća su sve više rasla, jačala i internacionalizovala svoju poziciju. Tradicionalne marketinške strategije, dobijaju na značaju ali modifikovane i prilagođene lokalnim tržištima. Deviza ,,misli globalno, radi lokalno,, dobija na značaju upravo u razvoju jedne od njih, jedinstvene po svojoj strukturi – strategije pozicioniranja. Pozicioniranje polazi simultano od analize potrošača i analize konkurencije. Cilj je da se ispitivanjem potrošača, utvrde karakteristike ponude, kojima se sopstveno preduzeće može na najpovoljniji način pozicionirati u odnosu na svoje konkurente. Pozicioniranje kao koncept, nastalo je prirodnom evolucijom i u sebi sadrži predhodna znanja, ali i novu ideju za njihovu primenu. ,,Pozicioniranje predstavlja mesto, koje proizvod zauzima na datom tržištu, kako to percipira relevantna grupa potrošača, odnosno ciljni segment tržišta,,.

KAKO POBOLJŠATI EFIKASNOST POSLOVANJA

Biti aktivan ne garantuje uspeh u radu

Stvari ne teku uvek prema planu. Čak i u vodećim kompanijama, menadžeri, ali i zaposleni, moraju da budu okretni i fleksibilni ako žele da ostvare svoj poslovni cilj. Ali radite li prave stvari u pravo vreme? Da li ste efikasni ili samo aktivni?

Aktivno ne znači uvek i efikasno. Ključ sposobnosti je u tome da radite stvari koje dovode do dobrog rezultata u unutar onoga što je vaša odgovornost. Efikasnost se sastoji u tome da posao obavljate na način koji crpi neophodnu količinu vaše energije i svih uključenih resursa.

* Budite fleksibilni – Ne držite se kruto svog načina rada, pokažite dozu fleksibilnosti. Prilagodite se trendovima u poslovnom svetu i potražite savet kolega.

* Sprovedite anketu – Nemojte zanemariti mišljenja članova svog tima, posebno ako ste na čelu tima. Sprovedite internu anketu kako biste dobili uvid u potencijalne probleme prilikom rada i pronašli način da ih rešite. Time ćete olakšati rad svojim ljudima i ubrzati ispunjenje poslovnog cilja

* Otkrijte talenat – Kao vođa tima, važno je da otkrijete talenat svakog pojedinca u timu i odredite zadatke u kojima može biti najproduktivniji.

* Gledajte „široko” – Ništa ne traje večno. Kada dobijete priliku da se dokažete na poslu, dajte maksimum kako biste ostvarili dobar poslovni rezultat. Tako pravite priliku da drugi primete vaš rad i omoguće vam napredak u karijeri.

* Indeks lične efikasnosti – Postoji mnoštvo pristupa ličnoj efikasnosti, koji se razlikuju, ali možemo ih svesti na elementarne:
– Kreirajte svoju ličnu misiju ili plan,s ciljevima,
– Odredite sebi specifične, merljive, dostižne i realne ciljeve, izvodive u određenom vremenu – ne maštajte,
– Upravljanje vremenom odnosi se na upravljanje radnim vremenom, vremenom u privatnom životu, ali i „vremenom samo za sebe”,
– Organizujte sebe i svoje aktivnosti unutar radnog vremena,
– Planirajte unapred i napravite dnevne „to-do” popise obaveza,
– Kontrolišite „kradljivce vremena”,
– Dnevno pratite svoje aktivnosti usmerene prema ciljevima, ako je potrebno izmenite plan.

BITAN USLOV DOBROG POSLOVANJA – INTERNET

Pre samo nekoliko godina situacija sa pristupom internetu bila na veoma nezadovoljavajućem nivou, dok je sada naše poslovno okruženje, na pragu ili čak u toku svojevrsne onlajn eksplozije.

Prirodno, veliki pokretač bilo kakvog tehnološkog zamaha je privreda, iako je internet medij čiji su nosioci u svetu, pa i kod nas, prvobitno bili krajnji korisnici, entuzijasti. Vremenom, situacija poprima razmere epidemije, tako da je internet danas dostupan svima. Način na koji se u svetu posluje putem interneta u velikoj meri prevazilazi trenutne domete većine srpskih kompanija.

Zašto je širokopojasni internet važan za poslovanje?

Hipotetički, možemo pretpostaviti situaciju da je neka domaća kompanija dobila veliki međunarodni tender za posao na Dalekom istoku. Pre uspešnog zaključenja posla, pomenuta kompanija je morala da intenzivno komunicira sa udaljenim poslovnim partnerima, telefonom ili e-mailom. Za glasovnu komunikaciju, koristeći standardne telefonske linije, troškovi su osam do deset puta veći nego u slučaju korišćenja VoIP (Voice over IP) telefoniranja. Međutim, neophodnost za VoIP tehnologiju je širokopojasni internet, odnosno veća propusna moć internet veze. Do sada umnogome zastupljeni dajlap se, kao što je poznato, odlikuje malom brzinom, srazmerno velikom cenom, čestim pucanjem veze i nižom sigurnošću u odnosu na trenutno najzastupljeniju širokopojasnu vezu ADSL.

U sledećem koraku naša kompanija, pošto je posao započet, mora intenzivno raditi na samom izvođenju projekta. Za to je potrebno slanje i primanje velike količine grafičkih podataka, usaglašavanje sa međunarodnim i lokalnim izvođačkim standardima. Za ovaj vid komunikacije takođe je neophodna kvalitetna veza ka internetu. Tačnije, s obzirom da se intenzivno šalju podaci u odnosu na prethodnu fazu kada bi ADSL konekcija bila dovoljna, neophodno je unapređenje do nekog od vidova simetričnog pristupa. ADSL kao tehnologija se odlikuje tzv. asimetričnim pristupom, što znači da je brzina slanje podataka (upload) oko osam puta sporije nego brzina primanja (download). Simetrični pristup u vidu SHDSL ili wireless veza omogućava komociju i unapređenje kvaliteta poslovanja, a u praksi znači da bi brzina slanja i primanja podataka bila izjednačena.

Neka od narednih faza projekta obuhvatala bi marketinšku promociju uspešno završenog posla. U tom slučaju, potrebno je pripremiti materijale za publikaciju u medijima i kod poslovnih partnera. Ovaj vid posla pretpostavlja intenzivan rad sa marketing i dizajnerskim timom, revizije predloga, ponovno slanje na doradu i na kraju slanje na štampu.

Koliko je čitav poduhvat olakšan uz brzu internet vezu, može se zamisliti, jer se omogućava usmeravanje fokusiranja, prema vrsti poslova, bez brige o slanju samih podataka. Pored navedenog primera internacionalnog poslovanja, kompanije koje koriste širokopojasni internet pristup u svakodnevnom poslovanju imaju mnogo pogodnosti. Svakodnevne transakcije sa bankama su mnogo sigurnije i brže, što korisnicima pruža konkurentnu prednost u određenim situacijama.

Kao trenutni svetski standard koji Srbija još uvek treba da dostigne jeste tzv. B2B (Business-to-Business), odnosno potpuno preusmeravanje sistema na elektronsko poslovanje. Preduslovi za to što se infrastrukture tiče postoje pošto danas većina zainteresovanih može imati ADSL, uz tendenciju potpunog pokrivanja cele zemlje u skorijoj budućnosti. Takođe, uvođenje konkurentnosti operatera u fiksnoj telefoniji, će omogućiti viši kvalitet, niže cene i liberalnije tržište, koje će mnogo brže reagovati na telekomunikacione trendove u svetu. Prema tome, ne postavlja se pitanje, da li preusmeriti poslovnu komunikaciju na internet u najvećoj mogućoj meri. Pitanje je samo, kolikom brzinom treba internetu pristupiti.

KAKO I ZAŠTO TREBA NAPRAVITI BIZNIS PLAN

Šta je biznis plan?

Biznis plan je napisani rezime, prošlih, sadašnjih i budućih aktivnosti biznis poslovanja preduzeća (poslovni itinerer) – kako stići iz sadašnje pozicije poslovanja do projektovanog biznisa u budućnosti.

Koja je svrha izrade biznis plana?

Strateški dokument, koji služi kao standard za – proveru važnih planiranih poslovnih ideja i projekata, praćenje realizacije važih početnih planiranih poslovnih aktivnosti sa tekućim ostvarenim rezultatima i ocenu projekta pri obezbeđenju dodatnog nedostajućeg potrebnog kapitala za njegovu realizaciju.

Koje parametre koristiti prilikom izrade biznis plana?

Parametri koje je neophodno sagledati, prilikom izrade biznis plana su – start up (startovanje – početak biznisa), razvoj postojećeg biznisa, novi projekat (novi biznis), karakter programa delatnosti, struktura osnivača i osnivački kapital, vremenska dimenzija biznis plana, ciljani dodatni izvori i visina kapitala. Optimalno, potrebno je projektovati biznis plan, na rok koji sagledava investicioni tok povratka uloženog kapitala.

Koja su bitna poglavlja (elementi) biznis plana?

Veoma bitna poglavlja, koja je neophodno istražiti, obraditi i prezentovati su:

Naslovna strana – naziv firme, svrha biznis plana, vremenski period na koji se odnosi biznis plan, autorski tim (planiranje i realizacija poslovnih aktivnosti).

Rezime, kao važno poglavlje biznis plana, sastavlja se na kraju njegove izrade i predstavlja njegovo prvo poglavlje (izlog biznis plana, koji treba biti pregledan, sažet i razumljiv, sadržajno 1-2 strane), jer osvetljava samo najznačajnije, ključne i svodne podatke i informacije, dobijene prilikom izrade svih ostalih poglavlja biznis plana – program delatnosti, tehnologija, oprema i proizvodni proces, konkurentnost proizvoda i usluga, tržište, finansijska konstrukcija i ilustracija visine i dinamike potrebnih ulaganja, kao i tok povratka investicionih sredstava.

Opis preduzeća – osnovne informacije o preduzeću, koje treba validno da ilustruju njen poslovni profil, a odnose se na podatke kao što su – poslovno sedište, vrsta vlasništva, visina i izvori kapitala, rukovodeći tim (CV managementa), oblik organizovanja, raspoloživa sredstva i obaveze, poslovne reference i pozicioni kapital preduzeća.

Analiza tržišta (sektora i delatnosti), podrazumeva odgovore na pitanja – Kolika je proizvodnja u zemlji? Koliki je trend rasta? Koji su najznačajniji regioni? Koliki je obim proizvodnje-usluga-prodaje? Koji su osnovni trendovi? Kakvo je privredno i pravno okruženje? Ko je konkurencija? Koje su prednosti konkurencije? Koje su osnovne prepreke, za ulazak na tržište?

Program proizvodnje i proizvodni plan, podrazumeva odgovore na pitanja identifikovanja proizvodnog programa (odlike asortimana proizvoda i usluga) – Koje su glavne karakteristike proizvodnog procesa? Izbor tehnologije i potrebne opreme – Ko su proizvođaći i isporučioci opreme? Koji su i kako su rešeni tehnički zahtevi (električna energija, vodovod i kanalizacija, otpadne materije…) za primenu izabrane tehnologije? Kakvi objekti i koja lokacija su potrebni? Identifikovanje repromaterijala i dobavljača za realizaciju programa proizvodnje – Da li se ceo proces proizvodnje obavlja samostalno i ko su ostali podizvođači? Koliki su troškovi proizvodnje? Koje su buduće investicije u opremu?

Plan ljudskih resursa definiše – Koje odgovorne funkcije proizilaze iz definisanih zadataka i poslova? Ko su izvršioci? Kolike su naknade i obaveze?

Prodajni plan (izrađuje se verovatnoća analiza prodaje koja se očekuje na tržištu) – kalkulacija troškova i formiranje cene proizvoda i usluga, prognoza prodaje sa više scenarija, definisanje organizacije prodaje i izvršena analiza klijenata na tržištu (kupaca, partnera…).

Marketing plan (ključno poglavlje za uspešnu realizaciju biznis plana, potrebno je izvršiti tržišnu analizu – marketing mix) – Koja je ciljna grupa i ko su potencijalni klijenti (korisnici-potrošači-kupci proizvoda i usluga)? Kakve su cene na tržištu? Kako izvršiti promociju proizvoda? Koji su kanali distribucije? Koje načine reklamiranja koristiti? Koliki su troškovi reklamiranja?

Finansijski plan predstavlja najznačajnije i najsloženije poglavlje biznis plana, koji pokazuje finansijsku opravdanost poslovanja preduzeća, pri čemu je neophodno analizirati – početni i operativni kapital, bilans uspeha, bilans stanja, bilans novčanog toka sredstava (cash flow), prelomna tačka rentabilitnosti (break point) i pregled amortizacije i stanja kredita.

Plan budućeg razvoja preduzeća, treba da ukaže na osnovne pravce i ciljeve poslovanja, u narednom vremenskom periodu.

Dodatak sadrži svu potrebnu materijalnu dokumentaciju, neophodnu i značajnu, za planiranje i realizaciju, poslovanja prema biznis planu.

Realizacija biznis plana

Za uspešnu realizaciju biznis plana, posebno je važno napomenuti, da u procesu animiranja i privlačenja, potencijalnih partnera i eksternih finansijera i u procesu pregovaranja sa njima, treba pristupiti fazno i selektivno.

Klasifikacija biznis plana

Preporučuje se, da nikako ne treba odmah i svim potencijalnim partnerima, davati kompletan biznis plan, pri čemu se sugeriše njegova klasifikacija na tri dela – rezime sa pismom o namerama, biznis plan bez dodatka i dodatak. Ove tri celine, treba sadržajno dimenzionisati, tako da se predupredi moguća neovlašćena (zlo)upotreba, biznis podataka i informacija (poslovnih tajni). Rezime biznis plana, treba da ukaže da je prezentovani projekat – tržišno atraktivan, investiciono siguran i obostrano profitabilan, za potencionalnog partnera i investitora. Biznis plan, treba da pruži argumentaciju navoda iz rezimea i pokaže da je projekat – menadžerski, organizaciono, tehnološki, proizvodno-uslužno, tržišno, marketinški i kadrovski, optimalno kvantitativno i kvalitativno dimenzionisan. Dodatak sa posebnim ključnim detaljima i klasifikovanim poslovnim podacima, koji se odnose na – poslovnu politiku (know-how), pozicioni kapital (good will) i potencijal firme (ko su kupci i dobavljači), treba da potvrdi realnu izvodljivost prezentovanog biznis plana.

Faze realizacije biznis plana

Takođe, preporučljivo je i proces realizacije sprovesti u tri faze dostave – rezimea sa pismom o namerama, biznis plana i dodatka. Rezime sa pismom o namerama, dostavlja se ciljano, svim direktnim i indirektnim potencijalnim poslovnim partnerima – poslovnim bankama i institucionalnim razvojnim fondovima, privrednim komorama i drugim poslovnim i strukovnim udruženjima, privatnim investicionim fondovima i menadžment bordovima, postojećim poslovnim partnerima (kupcima i dobavljačima), potencijalnim poslovnim partnerima (proizvođačima i prodavcima opreme, alata, repromaterijala…), kao i pri svim drugim neformalnim kontaktima (rođacima, prijateljima…). Dostavljanje biznis plana, vrši se selektivno, zainteresovanim potencijalnim partnerima i investitorima – uz pregovore, radi utvrđivanja stepena njihove zainteresovanosti, kao i okvirnim uslovima pod kojim je moguća poslovna saradnja. Stavljanje na uvid dodatka, vrši se samo onim selektovanim eksternim subjektima, sa kojima se ušlo u završnu fazu pregovora i njihovog neposrednog izjašnjavanja o spremnosti za realizaciju projekta, pri čemu se definišu konačni modaliteti međusobnih odnosa u realizaciji projekta.

ŠTA MI JE JOŠ POTREBNO DA ZNAM, ZA IZRADU PRVOG BIZNIS PLANA

Zašto i kada mi je potreban, biznis plan?

Biznis plan predstavlja, mapu poslovnog puta, koja omogućava da se najdirektnije i uz što manje posrtanja, dođe do konačnog cilja – uspešnog poslovanja. Pre nego što se upusti u bilo kakvu poslovnu avanturu, biznismen (preduzetnik, menadžer…) treba da proveri svoju poslovnu ideju, izradom biznis plana i oceni njenu opravdanost realizacije. Ocenom svih relevantnih aspekata poslovanja, preduzetnik smanjuje rizike poslovanja (potencijalne greške pravi na ,,papiru,, a ne u stvarnosti) i komunicira sa svim relevantnim faktorima poslovnog okruženja. Biznis plan nije potreban samo preduzetnicima, već i većim preduzećima. Ukazuje, koliko je inicijalnog kapitala potrebno, za startovanje biznisa, instrument je pristupa potencijalnim investitorima, strateškim partnerima, kreditorima i finansijerima. Omogućava svakom preduzetniku i menadžeru, da brže reaguje i lakše se prilagodi promenama u poslovnom okruženju

Potreban je u svim fazama biznisa – starovanje i širenje biznisa, rast i razvoj poslovanja, obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstva, pronalaženje potencijalnih partnera i investitora, donošenje kvalitetnih menadžment (upravljačkih) odluka i unutrašnje kontrole biznis poslovanja. Idealno bi bilo, da onaj ko priprema biznis plan, bude odgovoran za njegovu realizaciju. Nema razloga da se krije od saradnika unutar preduzeća, jer će oni biti neposredno angažovani prilikom njegove realizacije – biznis plan je rezultat timskog rada. Pritom, nikako ne sme, biti dostupan konkurenciji.

Aktivnosti na izradi biznis plana moraju se koordinirati, pri čemu ne treba imati predubeđenje, da određena poslovna ideja, mora biti uspešno realizovana, jer biznis plan ima funkciju i da odvrati od nerealne primene biznis ideje u praksi – viševarijantni pristup tržišnog poslovanja preduzeća. Informacije iz biznis plana, treba osvežavati nakon određenog vremenskog perioda i nakon značajnih promena u okruženju. Momenat završetka izrade biznis plana, ne predstavlja i završetak ,,druženja,, sa biznis planom – biznis plan se namenski izrađuje i koristiti.