ŠTA MORAM DA ZNAM O BIZNISU I PREDUZETNIŠTVU

Da li preduzetništvo predstavlja umetnost ili skup veština koje mogu da se nauče (večita dilema – rođen ili naučen)?

Preduzetništvo je fokusirano na inovacije i promene (preduzetnik je agent promena, koji izaziva status quo). Preferira kontinuirano inoviranje (proizvod, usluga, sistem, organizacija, upravljanje…), radi poboljšanja profesionalnih performansi preduzeća. Predstavlja akciono orijentisani način razmisljanja, ponašanja i poslovanja – najdinamičniji i ograničen resurs (veoma skup i težak za kopiranje). Veoma bitan za tržišno pozicioniranje i očuvanje tržišne konkurentnosti (prisutna je filozofija poslovanja u postojećim i sve više u novim preduzećima). Ključni elementi preduzetničkog procesa su, preduzetnik (biznismen) i biznis tim, koji u mnoštvu resursa, identifikuju probleme i uvek traže bolju šansu na tržištu.

Izbor poslovne ideje podrazumeva sagledavanje: bazičnih kriterijuma i analizu poslovnih opcija (sa relevantnim faktorima – korak po korak), moguće alternative u kreiranju poslovnih opcija, forme vlasništva i način obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava. Poslovanje treba da, odražava ličnost i interese biznisa (oblast rada u kojoj preduzetnik uživa i poseduje znanja i iskustva), uz posedovanje tržišnih i profitnih potencijala (“ponudu onoga što kupci vole” – osluškivanje tržišta). Posvećenost biznisu, zahteva balansiranje poslovnih i porodičnih obaveza (kako bi biznis proizvodio profit i pozicionirao se na tržištu). Pri čemu su finansijski resursi limitirajući faktor (u svim fazama biznisa – od razmatranja poslovnih opcija, preko operativnih troškova, do izvora finansiranja). Sa nepostojanjem odgovarajućeg poslovnog iskustva i stručnosti, rizik startovanja i razvoja biznisa je veći (pri čemu partnerski ili franšizing aranžmani, umanjuju rizik poslovanja). Nivo rizika (koncepcijski, proizvodni, finansijski, marketing, rast i razvoj…), uslovljava potencijalne finansijske rezultate biznis poslovanja.

Alternative u kreiranju poslovnih opcija mogu biti: kupovina postojećeg biznisa (firme), startovanje novog biznisa i franšizing – u odgovarajućim formama vlasništva: solo biznis, partnerstvo i korporativni model. Načini obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava su veoma različiti: od ličnih sredstva, preko porodice i prijatelja, biznis partnera i dobavljača, razvojnih fondovskih i komercijalnih bankarskih kredita, do venture capitala.

I posle svih napora, osnovno pitanje na koje preduzetnik – biznismen, mora da ima adekvatan odgovor je – Da li sam spreman za startovanje i razvoj svog biznisa?

Advertisements

KARAKTERISTIKE PRAVIH PREDUZETNIKA

Šta čini dobrog preduzetnika?

Inicijativa – radi više nego što njegov posao zahteva, radi i pre nego što se to od njega traži (ima proaktivan stav), stalno pokušava da razvije nove proizvode, usluge ili aktivnosti.

Upornost – uporan je u nameri da prevaziđe prepreke, koje se nalaze na putu do postizanja ciljeva i prelazi u akciju više puta, kako bi prevazišao problem.

Traži informacije – preuzima inicijativu, kako bi dobio neophodne informacije, lično traga za najboljim poslovnim rešenjima, konsultuje različite biznis eksperte i zahteva poslovne savete, uvek koristi svoje kontakte i poslovnu partnersku mrežu.

Uočava i koristi svaku šansu – prelazi u akciju čim primeti novu šansu, koristi svu raspoloživu pomoć, za otvaranje novih mogućnosti, kako bi dobio ono što je potrebno, za realizaciju svojih ideja (npr. finansije, oprema, radni prostor itd.).

Teži višem kvalitetu poslovanja – radi po visokim standardima kvaliteta i trudi se da ih čak i prevaziđe, uvek teži visoko kvalitetnom poslovanju, upoređuje sopstveno poslovanje sa drugim biznisima (naročito sa boljim – reperima) i traga za poslovnim alternativama.

Stalno je posvećen svom biznisu – uvek daje svoj maksimum, ažurno i blagovremeno poslovno reaguje, lično se ,,žrtvuje,, i ulaže ogromne neophodne napore prilikom svog poslovanja, prihvata punu odgovornost i upotpunjuje zadovoljstvo svojih klijenata.

Orijentisan na efikasnost svog biznisa – pronalazi alternativne puteve rentabilnosti, produktivnosti i profitabilnosti, koristi informacije kao važan biznis alat, radi povećavanja ekonomske efikasnosti poslovanja.

Sistematično planiranje – razvija i koristi poslovnu logiku, planira i realizuje svoje biznis ciljeve – korak po korak, razbija velike zadatke u manje pod-zadatke , razvija planove kako bi predvideo prepreke, uvek procenjuje alternative.

Rešavanje problema – ne izbegava probleme, već ih prihvata i proaktivnim stavom identifikuje, identično kao i nove potencijalne ideje, kako bi dostigao cilj, u slučaju potrebe prelazi na definisanu alternativnu strategiju, radi dostizanja poslovnih ciljeva.

FAZE I TEME RAZVOJA KLASTERA, MREŽA I KOOPERACIJA

Priprema razvoja klastera

Klasteri i kooperacije ne padaju s neba, već najčešće nastaju korak po korak. Dobra priprema je pola uspeha, mada mora biti jasno da se klasteri i saradnja ne mogu projektovati za stolom i da previše planiranja može da ima čak i negativan efekat na efikasnost mreže. Solidno planiranje i otvorenost za nove izazove, predstavljaju najbolji koncept pripreme razvoija klastera.

Sprovođenje razvoja klastera

Realizacija neke saradnje ili klaster projekta, ne podrazumeva striktno sprovođenje plana, koji je koncipiran u fazi pripreme, već predstavlja otvoren i dinamičan proces. Na promene tržišta i institucionalnog okruženja, treba reagovati fleksibilno i kreativno. Dobra, jasna i bogata informisanost, kao i komunikacija, predstavljaju važan temelj, uspešnog sprovođenja razvoja klastera.

Reforme (promene) u razvoju klastera

Reforma (promene), ne sledi nakon sprovođenja razvoja klastera, već predstavlja stalan proces. Postoje razvojni procesi i nivoi saradnje ili klastera, nakon kojih je uvek poželjno napraviti presek i proveriti put kojim se krenulo. Evaluacija i učenje su najvažnija osnova promena, koja služi kao dokaz da će kooperacija ili mreža i u budućnosti imati smisla, ili da će biti prekinute, ako nestane njihova osnova, Što se ne menja, zastareva i postaje bezvredno.