RIBE – STIVEN LANDIN, HERI POL & DŽON KRISTENSEN

Kako voleti ono što radiš

Danas je moderno verovanje, da se ne treba zadovoljiti ničim drugim, do onim što volimo da radimo. Piši poeziju, putuj oko sveta na jahti, slikaj – radi ono što voliš i novac će doći. Kažemo sebi da je život prekratak, da bi tračili naše radne sate, na bilo šta što je manje nego idealno i nastavljamo našu potragu, za idealnim radnim mestom. Ukoliko se naša potraga za idealnim poslom koncentriše na budućnost, opasnost leži u tome što ćemo propustiti neverovatno divan život, koji nam je dostupan i danas, ovog trenutka.

U stvarnom svetu, to je činjenica, postoje određeni uslovi, koji nas sprečavaju da jurimo za savršenim, idealnim poslom. Mnogi od nas imaju priličnu odgovornost prema članovima porodice ili načinu života. Drugima se pravi poziv još uvek nije pokazao. Neki od nas žive pod tolikim stresom privatnog života, da bukvalno nemaju vremena ni energije za traženje nove profesije. Kroz učenje da volimo ono što radimo, čak i u trenutku, kada možda ne radimo ono što volimo, možemo pronalaziti izvore energije, kreativnosti i strasti, koje postoje u svakom od nas.

Advertisements

NEMOJ DA RADIŠ SAMO ONO ŠTO TI JE KAZANO – BOB NELSON

Radi ono što je potrebno, da uradiš!

Nije Vam potrebno odobrenje da bi ste dobro radili. Gde god da radite, za koga god da radite, uprava očekuje da ćete uvek, umeti da procenite i budete spremni da uradite, ono što je potrebno da bi organizacija bila uspešna. To su maksimalna očekivanja i poruka koju valja da čuje svaki zaposleni, ali je vrlo malo poslodavaca koji je izričito izgovaraju.

Mada možda zvuči čudno, danas svi poslodavci nastoje da zaposle, u suštini, istu osobu – nekog ko preuzima inicijativu. Iako se potrebe pojedinih poslodavaca razlikuju, kao i znanja i sposobnosti radnika, koje angažuju – u suštini se traga za identičnom osobom. Osoba koja je, bez obzira na svoje poreklo, obrazovanje ili sposobnosti – u stanju da se u svakoj situaciji na radnom mestu snađe i preduzme nezavisnu akciju, vredi zlata koliko je teška.

Sposobnost da ispuni maksimalna očekivanja, vrlina je koju poseduje svaki radnik, ali je tek nekolicina i ispoljava. Uraditi ono što je potrebno, ne čekajući na posebna uputstva, obeležje je profesionalne izuzetnosti.

Uslužiti klijenta, rešiti problem, pomoći kolegi, dati predlog koji će kompaniji uštedeti sredstva, razraditi ideju ili unaprediti proces rada, stvaru su koje se svakodnevno zahtevaju od svih zaposlenih, tokom svakog trenutka provedenog na radnom mestu. U stvari, ne postoji ni jedna kompanija danas, koja bi mogla da opstane ukoliko bi njeni zaposleni radili, samo ono što im se kaže. Takmičarsko okruženje, brojne promene i brzina poslovanja danas na većini tržišta, suviše su intenzivni da bi zaposleni mogli drugačije da se ponašaju. Organizacija koja očekuje da zaposleni rade samo ono što im se kaže, stoji na klizavoj nizbrdici, koja vodi ka propasti.

Poredite svoju kompaniju sa bilo kojom od konkurentnih. Verovatno imate slične proizvode i usluge, tehnologiju i kanale distribucije, marketinške strategije i tome slično. Zbog čega je jedna kompanija uspešna, dok se druga bori za opstanak? Razlog su ljudi – i svakodnevna inicijativa, energija i posvećenost koju ulažu u svoj posao, bez čekanja da im se kaže šta da rade. Dani ,,predpostavljenih,, i ,,podređenih,, su davno prošli. Posao danas predstavlja partnerstvo i svi su zajedno u njemu. Priroda posla – biznisa samog po sebi – suviše se brzo menja, da bi zaposleni mogli da čekaju na uputstva. Moraju da ulete u njega punim plućima.

Zaposleni najbolje znaju kako da bolje obavljaju sopstveni posao. Najbolje su upoznati s problemima sa kojima je vezan, kao i sa potrebama klijenata koje uslužuju. Iz prve ruke vide i doživljavaju ono što većina šefova, zna samo preko izveštaja. Angažovanje zaposlenih na svim nivoima i njihovo razmišljanje o tome, kako da bolje rade svoj posao omogućava organizaciji da bolje reaguje na zahteve klijenata – i da bude konkurentnija u ostvarivanju svojih ciljeva.

Brzo se krećemo prema putanji ,,nacije zaposlenih,, koji će biti sami sebi šefovi, u kojoj će svako morati da razume važnost svog individualnog doprinosa misiji i svrsi organizacije i težiti da preuzme inicijativu, koja će imati većeg uticaja na posao, odeljenje i celu organizaciju. Na taj način, Vaš posao će postati uzbudljiviji, videćete uticaj svojih postupaka i ućutite, razvijati se i sticati svoj položaj. Steći ćete reputaciju nekog ko ,,ume i zna,, i biti sposobniji, da se latite većih i značajnijih odgovornosti i požnjete plodove svog truda.

ENERGIJA, INDUSTRIJA I USLUGE – GLOBALNA PITANJA I AKTERI

Do XVIII veka, potražnja za energijom lagano se povećava. U to vreme, energiju daje ljudska snaga i snaga životinja, kao i voda i drvo. Industrijska revolucija, koja je prevashodno energetska revolucija, dovodi do znatnog povećanja potražnje i proizvodnje, koja se diversifikuje. Od 1861.godine, ugalj postaje glavni izvor energije (potiskujući drvo) i preovlađuje sve do početka drugog svetskog rata. U XX veku, ubrzava se diversifikacija izvora energije, s naftom koja postaje najvažniji energetski izvor, posle 1945.godine sa električnom energijom i energijama zvanim ,,nove,, (energija vetra, geotermička, bioenergija).

Proizvodnja energije u svetu povećana je od 1900.godine 13,9 puta, dok se stanovništvo u svetu povećalo samo 4,7 puta. Svet je trošio 1914.godine 1.060 Mtne (miliona tona naftnog ekvivalenta), količinu koja se lagano povećavala do 1939.godine. Potrošnja je neposredno posle završetka drugog svetskog rata naglo povećana, da bi 1973.godine dostigla 5.597 Mtne (za 59 godina, povećanje od 427%) – svet je tada postao ,,energojed,,. Dva petrolejska udara 1973. i 1979.-1980.godine, zaustavili su ovu potrošnju, koja je 1980.godine iznosila oko 6.913 Mtne (za 7 godina, povećanje od 23%), da bi ponovo počela brzo da raste od 1986.godine i dostigla 8.533 Mtne 1999.godine (za 12 godina, povećanje od 30%). Od sredine 90-ih godina XX veka, rast potrošnje energije izgleda da se usporava uprkos tendenciji pada cena – u industrijski razvijenim državama, rast se oslanja na nove forme industrije s malom potrošnjom energenata.