MULTINACIONALNE KOMPANIJE

Multinacionalna kompanija je firma, koja ima najmanje jednu filijalu za proizvodnju ili prodaju izvan svoje nacionalne teritorije (ova definicija se primenjuje i na banke). Ubrzanje multinacionalizacije poklapa se s početkom ekonomske krize – tehnička revolucija tražila je velike investicije, koje su mogle biti rentabilne samo na svetskom prostoru. Osnivanjem svojih filijala u više država, firme uvode nove proizvodne strukture koje prevazilaze nacionalne okvire (novi ekonomski prostor, koji prevazilazi prostor države-nacije, jeste multinacionalni prostor). Ekonomski odnosi koji se formiraju u tom novom prostoru, omogućavaju stvaranje svetske (globalne) ekonomije sa međunarodnom konkurencijom ne samo između preduzeća, već i između država (koje pokušavaju da privuku kapital i preduzeća) i radne snage (koja treba ostati konkurentna, kako bi sprečila izmeštanje daljeg razvoja multinacionalne kompanije iz svoje države). Da bi privukla preduzeća, država mora da obezbedi stabilnost svoje ekonomije u oblasti deviznog kursa, stope inflacije i poštovanje prava svojine. Država subvencijama pomaže preduzećima koja dolaze i omogućava im da smanje troškove proizvodnje, npr. ublažavanjem propisa o tržištu rada. Velika tražnja unutar države, predstavlja faktor za privlačenje multinacionalnih kompanija.

Direktne strane investicije (DSI) imaju veliki uticaj na zapošljavanje i razvoj. Multinacionalne firme otvaraju radna mesta u državi domaćinu na štetu svoje države porekla. Transferom svoje tehnologije i načina upravljanja iz jedne države u drugu, one pomažu državi domaćinu da postane produktivnija. Analiza posledica multinacionalnih kompanija po zapošljavanje je veoma kompleksna, jer su efekti, i pozitivni i negativni, i direktni i indirektni. Za sada ni jedna od studija nije omogućila da se izmeri globalan efekat multinacionalnih kompanija na zaposlenost. Međutim, poznato je da su ovi efekti slabi u poređenju s makroekonomskim faktorima koji određuju aktivnost svake države. Poznato je i da zaposlenost u multinacionalnim kompanijama raste sporije nego njihove rezerve DSI. Zapaža se da raste kapitalna intenzivnost (odnos kapitala prema broju zaposlenih) multinacionalnih kompanija, što ukazuje na sve veće korišćenje tehnologija i mašina na štetu rada. Brže se povećava zaposlenost u filijalama, nego u matičnim kućama. Da bi se izmerio uticaj multinacionalnih kompanija na državu porekla, trebalo bi uzeti u obzir zaposlenost u firmama koje su došle na nacionalnu teritoriju.

Advertisements

NIRD U AZIJI

NIRD (nove industrijski razvijene države) u Aziji, imaju više sličnosti. U početnom stadijumu razvoja, njihova komparativna prednost zasnivala se na malim troškovima radne snage (većina su male države – njihov BDP nije veliki). Unutrašnje tržište pružalo je malo mogućnosti za prodaju proizvoda i preduzeća se se orijentisala na izvoz. Osvajanje novih tržišta bilo je od suštinskog značaja, ne samo za nabavku deviza, nego i za povećanje konkurentnosti preduzeća, koja se suočavaju s međunarodnom konkurencijom.

Danas je proces rada organizovan na relativno sličan način za sve NIRD. Privredni rast zasniva se na velikom povećanju industrijske radne snage (koja dolazi iz sektora poljoprivrede) i kapitala (zahvaljujući podršci koju država daje politici zaduživanja preduzeća), na štednim ulozima domaćinstva i na otvaranju prema stranom kapitalu (reč je o rastućoj mobilizaciji resursa – kapital, rad, koji su dugo ostali neiskorišćeni). U prvo vreme, poboljšanje proizvodnje i novi proizvodi, relativno su retki. Kako se odvijao proces industrijalizacije i osvajanja spoljnjih tržišta, velika potražnja radne snage dovodila je do povećanja plata (radnici su bili u stanju da biraju preduzeće, što je imalo više pozitivnih efekata). Usporava se razvoj nejednakosti i podstiće stanovništvo na opismenjavanje, školovanje i sticanje kvalifikacija. Pojavljuje se unutrašnja potražnja, kojom se povećava tržište za domaću proizvodnju, iako prioritet štednje zbog ogranićenja potrošačkih kredita koje je uvela država ili zbog opreznosti azijskih domaćinstva, ostaje značajan. Podstiču se preduzeća na traganje za većom efikasnošću troškova, putem ostvarivanja dobiti od produktivnosti, poboljšanjem tehnologije i izmeštanjem aktivnosti koje zahtevaju brojnu radnu snagu.

Država je ponekad na veoma autoritaran način, odigrala izuzetno značajnu ulogu u razvoju ekonomije u NIRD Azije (organizovala je obrazovanje stanovništva, sprovela reforme neophodne za lakši prelazak sa poljoprivrede na industriju, radi usmeravanja preduzeća na izvoz i za organizovanje diversifikacije azijske produkcije, koja je postala intenzivna u kvalifikovanom radu i kapitalu).

Azijske NIRD, mogu se podeliti u dve grupe. Prva se stvara početkom 60-ih godina XX veka (Hongkong, Singapur, Južna Koreja i Tajvan). Jeftina radna snaga predstavlja komparativnu prednost za izvoz, a sektori tekstila, elektronike ze široku namenu i metalnih artikala, dobijaju delove tržišta za izvoz. Ubrzo, privredni rast navodi preduzeća na zapošljavanje, radna snaga postaje ređa i plate se povećavaju. Komparativna prednost se postepeno smanjuje i pod pritiskom tržišta i države, preduzeća započinju dvostruku transformaciju. Opredeljuju se za proizvode koji su poslednja reč tehnike, koristeći stranu tehnologiju (pre svega japansku i američku), uvezenu preko ugovora o licenci ili direktnim investicijama (komparativni sektori – informatika, elektronika za široku namenu i hemija). Aktivnosti koje zahtevaju brojnu radnu snagu, bivaju izmeštene u države gde su troškovi radne snage ostali mali zbog odsustva industrijalizacije (Malezija, Filipini, Tajland i Indonezija, države su prijema ovih investicija, na koje će se nadovezati investicije iz Japana i SAD).

Direktno investiranje (multinacionalizacija kompanija) pomoglo je, industrijalizaciji i privrednom rastu preostalih poljoprivrednih država, koje su malo-pomalo postajale NIRD. Pred kraj XX veka, ekonomije azijskih država ulaze u finansijsku krizu, koja ih dovodi do devalvacije nacionalnih valuta i velikog smanjenja stope privrednog rasta. Azijski novac postaje idealna meta za međunarodne špekulacije, koje ga zdušno prodaju, centralne banke iscrpljuju devizne rezerve i uspostavljaju plivajući devizni kurs. Devalvacija se odražava negativno na dugove preduzećima i bankama. MMF nameće šok terapiju (povećanje kamatne stope, budžetski balans…), što dovodi do smanjenog poverenja, povećanja likvidacije preduzeća, povećanja nezaposlenosti i do pada potražnje. Od nedavno, azijske NIRD koriste devalvaciju svog novca i obnovu ekonomije na Zapadu – ponovo počinju da izvoze, dok privredni rast dostiže nivo iz vremena pre krize (7-8%, zavisno od države). Međutim, preduzeća su zadužena. Bankarski sektori su u slabašni (održavaju krizu), dok vlade država primoravaju velika preduzeća na restrukturiranje i preusmeravanje na manji broj aktivnosti.