ELEKTRONIKA

Elektronska industrija je najnoviji sektor industrije visoke tehnologije, povezane s trećom industrijskom revolucijom. Ona je nastala u Americi, u vreme kada je vojska povezala laboratorije za civilno naučno istraživanje s vojnim istraživačkim centrima. Prvi komjuter napravljen je 1942.godine u Americi, za potrebe usavršavanja atomske bombe. Posle drugog svetskog rata, ovaj sektor daje nove proizvode – tranzistor (1945), integrisana kola (1958), prvi IBM tvrdi diskovi za optimizaciju skladištenja numeričkih podataka (1962) i Intelov mikroprocesor (1971).

Elektronika je postala druga industrija u svetu – SAD, Evropa i Japan, realizovali su 1998.godine 78% svetske proizvodnje (SAD – 30%). Asortiman proizvoda elektronske industrije, veoma je širok – informatika, telekomunikacije (oprema za emitovanje televizijskog programa, oprema za mobilne komunikacije), razni industrijski uređaji (medicina, merno-regulacioni instrumenti, pomoćni uređaji za proizvodnju), proizvodi namenjeni širokom krugu potrošača (audio materijal, video uređaji, domotika, razni električni aparati), uređaji za civilnu i vojnu avijaciju i satelitsku opremu (elektronske komponente za automobilsku industriju, fleksibilne radionice – kontinualna proizvodnja malih serija delova zahvaljujući informatici i robotici). Azija, koja se kasno pojavila u ovom sektoru, sve više preovlađuje na tržištu – među prvih 15 država proizvođača elektronske opreme, 8 je iz Japana, 2 iz Južne Koreje, 4 iz Amerike i samo jedan iz Evrope.

Advertisements

AEROKOSMIČKA INDUSTRIJA

Evropska kosmička industrija, bila je nepostojeća 50-ih godina XX veka ( dok su SSSR lansirali svoj prvi Sputnik 1957.godine i dok je prvi Amerikanac 1969.godine kročio na Mesec). Evropska kosmička agencija (ESA), osnovana je 1975.godine i organizovana oko NCSI (Nacionalni centar za svemirska istraživanja – Francuska), koji upravlja istraživačkim programima. ESA je okvir za saradnju 14 država EU, na izgradnji – kosmičkih letilica (satelite Arijana, izgradila je evropska grupa Arianespace, u kojoj Francuska ima 53% kapitala), satelita za detekciju (Meteosat) i telekomunikacija.

Program Arijane je izuzetno ambiciozan, ali njegovo finansiranje zahteva velika sredstva (satelit Arijana je poleteo prvi put 1998.godine i smatra se najsigurnijim satelitom XXI veka). Arianespace proizvodi danas, više od polovine satelita, tako da njen američki konkurent NASA (National Aeronautics and Space Administration), više nije u prednosti. Najveći deo satelita, lansira se iz kosmičke stanice Kuru u Francuskoj Gvajani. Međutim, EU projekti o izgradnji kosmičkih brodova za vezu između Zemlje i stanica u orbiti, napušteni su zbog suviše velikih troškova.

VRHUNSKA INDUSTRIJA

Industrija visoke tehnologija (Hight Tech), zvana ,,vrhunaska,, ili ,,pametna,, nalazi se u središtu inovacija i pronalazaka – ona traži intenzivno istraživanje (u koje se ulaže 30-35% dobiti) i na kome radi 40-50% inženjera i tehničara (,,siva materija,, preduzeća). Ovaj sektor omogućava klasifikaciju država, prema nivou razvoja i tehničkom progresu (otuda i dominacija SAD, EU i Japana i nekoliko NIRD – Brazil i Indija). Ovo je industrija s velikim kapitalističkim intenzitetom, visoke produktivnosti, koja ima veliki uticaj na ekonomiju država.

U odnosu na druge sektore kao što su, tekstil ili crna metalurgija, vrhunska industrija je kreator zaposlenosti i veoma dinamična (često se nalazi u blizini velikih gradova, gde su koncentrisane laboratorije za istraživanje i univerzitetski centri, ili u regionima za rekonverziju, gde ima slobodne radne snage). Glavne grane ove industrije, koje je utvrdio OECD jesu – elektronika, informatika, telematika, telekomunikacije, aeronautika, aerokosmička industrija, robotika, domotika i birotika.