EKONOMSKI CIKLUSI – FLUKTUACIJE

Ekonomske depresije počinju eksternim udarom (kao berzanski ili bankarski krah). Sve one karakterišu se naglim padom proizvodnje i cena, brojnim bankrotima, povećanjem nezaposlenosti i smanjenjem plata.

Godine koje predhode krizi, jesu godine ekonomske ekspanzije, s pojavom jedne ili više industrija ili ,,pokretačkih,, inovacija, koje utiču na pokretanje drugih ekonomskih aktivnosti. Podržavan i pravilan rast industrijske proizvodnje, dovodi do inflatornih tendencija, ali i do povećanja dobiti i plata. Potražnja se i dalje povećava, dolazi do ekspanzije čitave privrede. Optimistički raspoloženi, vlasnici preduzeća investiraju. Špekulacija na berzi se povećava, praćena povećanjem dobiti (ponekad, veštački naduvane inflacije).

Ekonomski ciklusi ogledaju se u smenjivanju faza ekspanzije, iznenadnih kriza i depresija. Očigledna neizbežnost ekonomskih kriza, kao završetak faze ekspanzije, navodi na razmišljanje – Da li je ekonomska kriza nemoguća ili je neizbežna?

Advertisements

EKONOMSKI RAZVOJ I INTEGRACIJA LOKALNE ZAJEDNICE

Organizovane inicijative ekonomskog razvoja i integracije u lokalnoj zajednici imaju osnovne ciljeve, da stvore radna mesta za nezaposlene, smanje siromaštvo, šire tržište za određene proizvode i usluge i poboljšaju resurse i promociju biznisa. Dve najvažnije komponente koje moraju kompaktno delovati, radi uspešnog stvaranja održivog bogatstva lokalne zajednice i postavljanja opšteg pravca i temelja prepoznatljive razvojne integracije, predstavljaju – javna politika i investicije, i inicijative privatnog sektora.

Javna politika i investicije obuhvataju, izgrađenu lokalnu infrastrukturu (javne komunikacije i transportne sisteme – drumske, železničke, internet, sisteme vodovoda i kanalizacije, elektronergetski sistem, putni transport, urbanizovane javne, poslovne i stambene objekte…) i ostale sisteme (monetarnu i fiskalnu politiku, pravila bankarstva i osiguranja, propise o zaštiti opšteg dobra, strukture privatnih poslovnih poduhvata: korporacijska prava, pravila investiranja, poreski propisi…). Inicijative privatnog sektora obuhvataju, inicijative preduzetnika i privrednih društva, koji razvijaju proizvode i donose ih na tržište, zapošljavaju radnike i vode biznis na profitabilan, održiv i društveno odgovoran način. Njima je neophodan, razvojni ambijent zajednice koji podrazumeva – pristup resursima, stručnu i kvalifikovanu radnu snagu, kapital radi stvaranja proizvodnih kapaciteta, institucionalni i pravni okvir, koji je predvidiv i obezbeđuje im podršku, inovacije i kreativnost, finansijski sistem podrške i podršku za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.

Stvarne potrebe stanovništva pokreču tržišnu privredu, stvaraju potražnju za proizvodima i uslugama koju ispunjavaju, privatne inicijative, javni servisi i neprofitne organizacije. Ovakvi mikro javni i privatni napori, mogući su jedino u saradnji sa lokalnim javnim sektorom – bez lokalne makro ekonomske podrške ne postoji kontekst za privatnu aktivnost. Proces ekonomskog razvoja i integracije lokalne zajednice, predstavlja strateški proces u kome ljudi iz svih sektora lokalne zajednice rade zajedno, kako bi stimulisali lokalne komercionalne aktivnosti, koje dovode do održive ekonomije i njene integracije (privatne produktivne biznise, kojima je cilj ostvarivanje profita). Razvojni strateški proces predstavlja instrument stvaranja pristojnih radnih mesta i poboljšanja kvaliteta života svih građana, uključujući i siromašne i marginalizovane grupe. Podstiče javni, privatni i građanski sektor radi uspostavljanja partnerstva i saradnje u rešavanju lokalnih problema i planiranja zajednički izvesnije budućnosti. Omogućava partnerima da efektivno koriste preduzeća, radnu snagu, kapital i ostale lokalne resurse, radi zadovoljenja svojih interesnih prioriteta (npr. promovisanje kvalitetnih radnih mesta, smanjenje siromaštva, stabilnost lokalne ekonomije, ubiranje komunalnih olakšica i razvojnih povlastica…). Definiše prosperitet, uzima u obzir i vaga lokalne vrednosti, kvalitet života i životne sredine zajedno sa ekonomskim pitanjima, traga za stvarnim razvojem u smislu poboljšanja a ne samo proširenja, zagovara dugoročno upravljanje i brigu o lokalnim resursima, koje će obezbediti da sadašnje aktivnosti ne ugroze osnovu za budućnost, traga za pouzdanošću i demokratskim pristupom odlučivanja, koje će zastupati šire interese lokalne zajednice, a ne samo elitne manjine i naglašava raznolikost, otpornost i ubeđenje, da više manjih napora imaju bolji efekat, od jednog rešenja pogodnog za sve prilike. Elementi ovakvog procesa su: pristup odozdo-naviše (korak po korak), izgradnja konsenzusa – pristup lokalnom partnerstvu, izgradnja potencijala i kapaciteta – menadžment i institucije, izgradnja javne zainteresovanosti, katalizirajući efekat i globalizacija delatnosti na lokalnom nivou.

Lokalne zajednice (seoska i gradska naselja) ekonomski funkcionišu, tako što ljudi u njima proizvode robu, pružaju usluge i konzumiraju robu i usluge, koje su im ponuđene. Izvoz robe i usluga, donosi novac u zajednicu, dok novac izlazi iz zajednice, kad ljudi kupuju robu na drugim mestima, ili kada profit od lokalne prodaje, odlazi na drugo mesto. Moglo bi se reći da je ekonomija zajednice kao kofa, koju zajednica želi da zadrži punu, prodajom robe i usluga. Ipak, u svim ,,ekonomskim kofama,, postoje rupe. Svaki put, kada neko kupi nešto van zajednice ili kada lokalni prihodi odu van zajednice, novac iscuri. Novac dolazi u zajednicu i kada ljudi iz drugih zajednica, kupuju lokalne proizvode ili iz zajednice izvoze, sirovine, useve ili proizvode. Mnoge zajednice ostvaruju prihod od turizma i edukativnih institucija, koje privlače ljude iz drugih zajednica, neprofitnih organizacija koje donose novac lokalnoj privredi i ostalih ,,trgovinskih,, inicijativa. Kako god to radile, zajednice moraju da zarade najmanje onoliko novca, koliko se potroši van zajednice, ili će početi da se ,,gase i umiru,, baš kao i domaćinstva, koja troše više nego što zarade. Lokalne radnje će se zatvoriti i svi ,,zaštićeni,, biznisi, koji zavise od prihoda koji dolazi iz drugih izvora, propašće. Ljudi će biti nezaposleni i biće neophodno stvoriti nova radna mesta.

Kada prihodi postaju manji od izdataka, zajednice obično reaguju tako što pokušavaju da dovedu spoljašnje biznise (riskantna i skupa strategija – riskantna strategija, zato što postoje mnogi kontrolni faktori, od kojih zavisi gde će se neki biznis premestiti; skupa strategija, zbog sredstava, koja će biti potrošena na izviđanje i privlačenje biznisa van zajednice – na oslobađanje od poreza, razvoj infrastrukture, poslovna putovanja i sve što će biti uzalud, ako se odluče za neko drugo mesto). Čak i ako dođe neka firma sa strane, lokalna ekonomija koja se uglavnom oslanja na jednu ili dve vrste industrije, može biti osetljiva na promene u javnoj ili privatnoj ekonomiji. Većina zajednica shvata, da razvijanje što više raznolikih biznisa, utiče  na izvesniju i alternativnu budućnost lokalne ekonomije i da je za to neophodno i privlačenje biznise sa strane. Privlačenje spoljnih biznisa predstavlja pokušaj, da se pronađu novi načini za povećanje priliva novca u zajednicu. Iako može biti vrlo korisna u mnogim slučajevima, ova strategija počiva na neispitanoj predpostavci, da vanjski biznisi nude najbolje ili jedino rešenje za probleme u lokalnoj ekonomiji.

Ekonomska obnova (revitalizacija) fokusira se na lakša, jeftinija i manje riskantna sredstva, sa istim ciljem. Ovom principu možda nedostaju fanfare i sečenje vrpce, kao deo kampanje za privlačenje biznisa, ali ovaj pristup sigurno podstiče duh zajedništva i oslanjanje na vlastite resurse i mogućnosti – što proizilazi iz rešavanja problema na lokalnom nivou, umesto čekanja da spas dođe sa strane. Staza ekonomske obnove koja vodi do održivog razvoja, zasniva se na četiri principa, koji su međusobno povezani i često se preklapaju: sprečavanje odliva sredstava, podržavanje postojećih biznisa, podržavanje novih lokalnih biznisa, i privlačenje kompatibilnih biznisa. Mnoge stvari koje se urade u zajednici da bi se ostvario prvi princip, od pomoći su prilikom sprovođenja drugog principa. Strateški razvojna zajednica će objediniti sva četiri principa, ali će ih sprovoditi redom (korak po korak), jer ranije strategije po pravilu, daju veći značaj isplativosti nego novije. Igrajući na sigurnije opcije, zajednica će dostići puni zamah i doći u stabilniju poziciju, što će joj omogućiti da uživa u plodovima strategije.

Četiri navedena principa (koraka) u kombinaciji, šalju važnu poruku svake zajednice, investitorima… Važno je, iskoristiti raspoložive resurse na najbolji način, umesto da se čekaju ,,spasioci,, koji dolaze sa strane, kao što su eksterne kompanije i vladini programi. Slična situacija, identična je, ponudi saveta najboljem prijatelju, koji ima problema na poslu ili u kući – ,,Ne očekuj da se okolnosti promene, bolje radi na sebi,,. Ukoliko zajednica želi ekonomski da jača, putem obraćanja vladi i velikim korporacijama, predhodno mora biti svesna svojih slabosti, raditi na njihovom odstranjivanju i dalje jačati svoje mogućnosti. Koji god pravac zajednica izabere, pridavanje adekvatne važnosti resursima, koji već postoje u zajednici, daće dovoljno snage lokalnoj privredi, da uveća dobit od svake dodatne ekonomske aktivnosti i razvoja.