PODRŽAVANJE NOVIH BIZNISA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

U svakoj dinamičnoj ekonomiji, neprestano se razvijaju novi biznisi. U većini zajednica, ovaj proces uglavnom prolazi neprimećeno, osim kada neuspešni biznisi brojčano nadmaše novonastale. Svaka zajednica može učiniti mnogo u korist uspešnih biznisa, tako što će podržati razvoj novih inicijativa i preduzeća.

Preduzimanje predhodna dva koraka u lokalnoj zajednici (sprečavanje odliva sredstava i podržavanje postojećih biznisa), postaviće čvrste temelje za nove napore i stvoriti uzbudljivu poslovnu klimu. Lokalna zajednica (grad ili opština), koja sprečava odlive sredstava i podržava postojeće biznise, sjajno je mesto za pokretanje novog biznisa – sprečavanje odliva sredstava, često će automatski dovesti do mogućnosti za razvijanje novih biznisa.

Mnoge zajednice čija se industrija zasniva na ograničenim resursima, mogu pokrenuti nove biznise i stvoriti radna mesta, tako što će povećati vrednost proizvoda koje izvoze. Grad koji ima svoju pilanu izvozom prerađenog drveta, umesto sirovih balvana – stvoriće više radnih mesta po oborenom drvetu, nego gradovi koji nemaju svoje pilane. Neke zajednice su otišle, korak dalje u preradi drveta i počele sa proizvodnjom nameštaja i drugih finalnih proizvoda i na taj način, podržale stvaranje još većeg broja radnih mesta, iako je industrija zasnovana na ograničenim resursima. Bilo da je resurs drvo, žitarice, stoka ili ugalj, povećanje vrednosti robe, predstavlja moćnu strategiju za stimulaciju lokalne privrede.

Potvrdjeni metod podrške razvoju novih preduzeća su i biznis inkubatori, čiji razvoj obično podržavaju privatni biznisi, lokalne vlasti, fakulteti i instituti (znatno se razlikuju od mesta do mesta, ali generalno svi obezbeđuju prostor po povoljnim cenama, poslovne usluge i konsultacije pod istim krovom). Tipičan biznis inkubator predstavlja skup malih kancelarija ili prodavnica okupljenih oko administrativnog ili kompjuterskog centra. Biznisi često moraju da se presele na drugo mesto, nakon uobičajenog vremenskog perioda predviđenog za boravak u inkubatoru.

Podsticanje novih poslovnih aktivnosti, vrlo često zahteva kreativnu finansijsku podršku. Mnogi novopokrenuti biznisi su toliko mali ili rizični, da im banke odbijaju zahteve za kredite. Upravo zbog toga što većina biznisa sa malim prihodima, nemaju velike šanse za odobravanje kredita od strane banaka za svoje biznise ,,u povoju,, , neprofitni i javni fondovi finansijski podržavaju samozapošljavanje i novu ekonomsku aktivnost u nerazvijenim delovima zajednice. Neke zajednice razvijaju sopstvene kreativne načine za finansiranje lokalnih firmi (javni investicioni fondovi podrške).

Advertisements

PODRŽAVANJE POSTOJEĆIH BIZNISA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Ekonomski centar svake zajednice, predstavljaju njeni mali biznisi. Podrška postojećim biznisima da postanu efikasniji i uspešniji, predstavlja najbrži put do stvaranja novih radnih mesta i osnaživanja ekonomije u zajednici. Svaka zajednica se u svom razvoju mora suočiti sa dva najznačajnija uzroka neuspeha – neiskusnog menadžmenta i neadekvatnog finansijskog poslovanja.

Razvojni centri za podršku malim biznisima, često mogu biti od velike pomoći sa svojim programima obuke iz menadžmenta i profitabilnog poslovanja. Udruženja za razvoj zajednice i fondovi, mogu davati garancije i pružati finansijsku podršku referentnim biznisima, razvijajući poslovne, trgovinske i industrijske zone i objekte, pri čemu imaju važnu ulogu u razvoju mnogih gradova. Uspešni napori zajednice da se ojačaju lokalni biznisi, mogu se fokusirati na razvijanje poslovnih partnerskih mreža (mreža pronalazi tržište, povezuje dobavljače sa kupcima, prati mogućnosti za udruženu proizvodnju i zajedničku nabavku, organizuje forume za razmenu poslovnih ideja i istražuje mogućnosti za što racionalnije raspolaganje zalihama…). Iako među partnerima u mreži vlada žestoka konkurencija, mrežni partneri međusobno komuniciraju, posećuju jedni druge i ulaze u fleksibilne poslovne odnose (nastupajući zajedno članovi mreže – smanjuju cenu materijala, stručnih usluga i marketinga, dok im zajednička proizvodnja, koju ni jedna mala firma ne bi bila u stanju sama postići, osigurava zajednički pristup većem tržištu).

Zajednica bi programskim aktivnostima prikupljanja kapitala i obezbeđivanja tržišta za proizvode, trebala podržavati poslovanja agrarnih biznisa i razvoja poljoprivrede, koji predstavljaju sve popularniju alternativu u lokalnim biznisima. Poljoprivrednici (agrobiznismeni i farmeri ’ individualci i članovi kooperative) prodaju deo svojih useva klijentima u zajednici, u jesen i zimu (sezonski), kada su njihovi prihodi inače najniži, tako da klijenti imaju sveže voće i povrće. Od toga svi imaju koristi – farmeri ostvaruju prihod i zimi, potrošači dobijaju letnji popust, a zajednica će ojačati svoje zalihe hrane i agrobiznis. Drugi izvor podrške za porodične farme je udruživanje (uvećavanje spajanjem) zemljišnog poseda u zajednici (koje takođe, doprinosi stvaranju povoljnih stambenih uslova). Zajednice koriste ovakva udruživanja radi očuvanja dostupnosti i povoljnosti zemljišta za građane i farmere sa nižim prihodima i ostalima, za koje bi rast cena zemljišta značio selidbu ili bankrot (lakše se podnose pritisci razvoja, podržava se nadzor zemljišta, unose se novine u lokalne poljoprivredne aktivnosti i stimuliše se saradnja među farmerima). Stanovnici lokalne zajednice, takođe mogu preduzimati neophodne korake, kako bi podržali postojeće biznise, što dovodi do podržavanja novih lokalnih biznisa.