ŽITARICE

Tri velike žitarice dominiraju svetskom proizvodnjom (85% svih žitarica – pšenica, pirinač i kukuruz). Proizvodnja svake od ovih namirnica približava se količini od 600 Mt (miliona tona). Od 250 Mt žitarica, koje se svake godine iznose na tržište, pšenica je na prvom mestu sa 110 Mt, ispred kukuruza sa 74 Mt i pirinča sa 24 Mt. Malim žitaricama je ograničena proizvodnja na 15% od ukupne svetske proizvodnje. Ječam je prema proizvodnji i obimu razmene (10% godišnjeg obima proizvodnje), najznačajnija mala žitarica (blizu 50% proizvodnje malih žitarica). Grupa sirak-proso, predstavlja trećinu malih žitarica (10% godišnjeg obima proizvodnje, odlazi na međunarodno tržište). Uloga zobi i raži u međunarodnoj proizvodnji i razmeni, mnogo je skromnija danas. Slabo u svetskim okvirima, mesto malih žitarica u ljudskoj ishrani, u nekim zonama svete je veoma značajno (npr. U Nigeriji su ,,sekundarne žitarice,, deset puta više prisutnije u obroku od pšenice i pirinča). Zob je svuda u svetu, kad ga ima, privilegovana žitarica za konjsku ishranu.

Evolucija proizvodnje žitarica, praćena je s interesom zbog njene uloge u ljudskoj ishrani. Poslednje letine 90-ih godina XX veka, imale su pozitivan bilans – proizvodnja je bila nešto malo veća od potrošnje. Postojala je mogućnost da se naprave zalihe žita (oko 280 Mt raznih žitarica i 120 Mt samo pšenice), ali su cene počele da padaju, zbog sve veće ponude država – izvoznika i zbog sve manje potražnje država – uvoznika (koje su zadovoljile potrebe ili su bez potrebnih materijalnih sredstava). Na nivou planete, proizvodnja žitarica po stanovniku iznosi u proseku 350 kg/godišnje. Problem gladi nije u proizvodnji, nego u preraspodeli žitarica.

Advertisements