ALKOHOLNA PIĆA

Etil-alkohol ili etanol, tečnost je bez boje, lako isparava, meša sa vodom u svim razmerama i rastvara mnoge organske i mineralne materije (obično se naziva, alkohol). Ima ga u mnogim fermentisanim pićima – vinu, rakiji i likerima. Može se dobiti fermentacijom i destilacijom glucidnih materija ili hemijskom sintezom (prvi put je dobijen, hemijskom sintezom 1854.godine). Za proizvodnju alkohola potrebno je da sirovine sadarže ili da mogu dati, šećer pogodan za fermentaciju (kao saharozu, odnosno, šećer koji mikroorganizmi mogu da pretvore u etanol i anhidrid ugljene kiseline).

U ovu svrhu se koriste kvasci na osnovi šećera, ali i drugi mikroorganizmi (bakterije, plesan) mogu izazvati fermentaciju. Kao sirovine za fermentaciju, koristi se slatko voće i mnoge biljke – jabuka, kruška, šljiva, grožđe, trešnja, višnja, breskva, kajsija, šećerna repa, i žitarice – kukuruz, pšenica, pirinač, krompir… ali se isto koriste i nusproizvodi industrije, koja ih koristi u druge (primarne) svrhe. Posle faze fermentacije, dobija se proizvod zvani ,,alkoholno vino,, jačine 2-10 gradi, koje se radi izdvajanja alkohola iz njega, destiliše u uređaju (sastoji se od kazana, grla i spiralne cevi) – koloni za destilaciju (radi kontinualno i omogućava da se dobiju velike količine jakog alkohola, uz veoma malu potrošnju toplotne energije). Etil-alkohol se može dobiti hemijskom sintezom, na osnovi raznih ugljovodonika (sirovina je uglavnom etilen) – većina industrijski razvijenih država, koristi uglavnom ovaj proces za proizvodnju alkohola, koji nije namenjen ishrani.

Svi narodi u svetu, prave alkoholna pića koristeći razne sirovine i tehnike. Postoji veoma širok asortiman alkoholnih (internacionalnih i tradicionalnih) pića – akvavit (piće severa evrope, koje se pravi od krompira ili žitarica, pročišćava se i aromatizuje), arak (rakija koja se pravi u Aziji, Africi i Americi od grožđa, žitarica, urmi ili melase), armanjak (piće na osnovi belog vina posebnih departmana Francuske, sa oko 40 gradi), buha (rakija od smokve tuniskog porekla), burbon (alkohol proizveden u SAD, destilacijom mešavine žitarica sa 51% kukuruza), kalvados (piće departmana Normandije, koje se dobija destilacijom sidra), konjak (poznati svetski brend – pravi se isključivo destilacijom belih vina), klekovača (jedino tradicionalno francusko piće, koje se pravi od žitarica), džin (pravi se od izuzetno jake rakije od žitarice – 96 gradi), komina (proizvod destilacije taloga ceđenog grožđa), uzo (grčki liker, koji se pravi od rakije, esencije anisa i šećera), rakija (tursko tradicionalno piće od voća – šljive, grožđa, jabuke, kruške, kajsije, breskve… sa dodacima arome), rum (proizvod destilacije soka šećerne trske ,,domaći rum,, ili melase, ili sirupa ,,industrijski rum,, – u Brazilu je poznat kao ,,kačasa,,), sake ( japansko tradicionalno piće, dobijeno fermentacijom pirinča), šljivovica (tradicionalna srpska rakija, dobijena fermentacijom šljive), tekila (tradicionalno meksičko piće, koje se dobija destilacijom agave, čiji se plod kuva na pari, drobi i cedi presovanjem), vodka (ruska i poljska tradicionalna rakija, dobija se destilacijom krompira do gubljenja mirisa, često aromatizovana), viski (škodski nacionalni brend, koji se dobija destilacijom ječma ili kukuruza)…

Advertisements