CENTRALNE BANKE

U većini država ili monetarnih zona (slučaj EU – eurozona), centralna banka upravlja emisijom novca. Ovo upravljanje može biti dvojako. Novac može biti fiducijaran (bonovi ili novčanice) i samo je centralna banka ovlašćena, da izdaje takvu vrstu novca. Ali novac, može biti i skripturalan (postoji samo u obliku kredita).

Komercijalne banke imaju pravo na emisiju skripturalnog novca, ali takvo emitovanje podleže uticaju centralne banke i to uz pomoć nekoliko instrumenata. Centralna banka može da obavlja ,,operacije na otvorenom tržištu,, – kupovinu i prodaju transferabilnih hartija od vrednosti. Prodaja hartija od vrednosti privlači bankarske kapacitete za finansiranje u bankama, koje će raspolagati s manje gotovine za pozajmicu preduzećima ili domaćinstvima. Obrnuto, kupovina hartija od vrednosti doneće bankama više gotovine i one će imati veću sposobnost finansiranja privrede (preduzeća i domaćinstva).

Upravljanje kapacitetom finansiranja ekonomije je direktnije, zbog kreditiranja koje centralna banka odobrava bankama verovnicima (ili komercijalnim bankama, koje se nazivaju bankama drugog reda). Ovi krediti u formi eskonta, reeskonta ili depo poslova, sastoje se od avansa na kratak rok koji se odobrava bankama, da bi mogle da odgovore sezonskim ili privremenim poslovima. Ako je eskontna stopa, koju je utvrdila centralna banka suviše velika, banke ne mogu da traže takav oblik kredita i njihova sposobnost za finansiranje privrede biće ograničena. Obrnuto, ako je stopa niska, sposobnost za finansiranje biće veća.

Targetiranje kredita, sastoji se u utvrđivanju normi progresije kredita i to donošenjem određenih propisa, na određeno vreme. Sistem obaveznih rezervi primorava komercijalne banke da deponuju sredstva u centralnu banku – povećanje stope obaveznih rezervi umanjuje mogućnost pomenutih banaka da odobravaju kredite. Ove raznovrsne operacije omogućavaju da se obezbedi monetarna stabilnost države i da se izbegne inflacija. Kada postoji opasnost od ,,pregrejavanja privrede,, (npr. kupovna moć domaćinstva postane suviše velika u odnosu na proizvodne mogućnosti preduzeća) centralna banka usporava finansiranje ekonomije (domaćinstva), smanjujući opasnost od inflacije.

U cilju monetarne stabilnosti, centralna banka ima zadatak da štiti nacionalnu novčanu jedinicu i na tržištima za zamenu – ona otkupljuje sopstveni novac za stranu valutu. Isto tako, ona obavlja funkciju zajmodavca banaka drugog reda, kao poslednja instanca, da bi sprečila da bankrot velike banke, izazove lančanu reakciju koja može dovesti do pada finansijskog sistema i do nestanka štednih uloga. Centralna banka ima velika ovlašćenja i u većini industrijski razvijenim državama, ona je danas nezavisna institucija, kako ne bi bila pod uticajem nacionalnih vlada, koje bi mogle da je primoraju na povećanje finansiranja nacionalne privrede i time dovede državu do inflacije.

Advertisements