NOVČANA MASA

Čin emisije novca, koji na nacionalnom prostoru (čak i na nadnacionalnom prostoru – slučaj EU – eurozona), sprovode privatne banke i centralna banka, određuje obim kreditnog novca (papirnog ili upisanog), odnosno obim novčanih aktiva, kojima raspolažu ekonomski akteri. Ovaj obim odgovara potrebama ekonomije za gotovim novcem. Zato je potrebno da postoji koherentnost u funkcionisanju monetarnih struktura i svih ekonomskih struktura na nacionalnom prostoru.

Uopšte, stopa rasta novčane mase treba da bude ista kao stopa rasta proizvodnje – i dohotka. To je normalno, pošto su uzajamno povezani. Dešava se da se novčana masa, povećava brže od proizvodnje. Kad se konstatuje nezdravo povećanje novčane mase, treba analizirati način na koji je došlo do nje.

U periodu krize, mnoge firme imaju finansijske probleme i zadužuju se kod banaka. Ali ovakvo zaduživanje je rizično, jer niko tačno ne zna koliko će kriza trajati. Preduzeća, nisu sigurna da će moći da vrate dug i postoji sumnja u mogućnost vraćanja duga. Ovakvo zaduživanje je isto što i povećanje novčane mase, koja ne prati stopu rasta stvarne produktivnosti.

Novac globalno gubi vrednost, što dovodi do povećanja cena. Pošto se povećao opšti nivo cena, povećava se i novčana masa. Kada povećanje novčane mase raste, nezaposlenost postaje veća. Otpuštanjem radnika, firme smanjuju troškove i proveravaju sposobnost vraćanja duga, što dovodi do revalorizacije novca. Ako se firma likvidira, zajmodavci uzimaju aktive preduzeća da bi mogli da naplate svoja potraživanja. Tako nezaposlenost ukazuje na činjenicu, da se loši dužnici nemilosrdno eliminišu.

Advertisements