BRIK NASPRAM G7

Lideri Brazila, Rusije, Indije i Kine (BRIK) se od 2010.godine, zalažu za liberalizaciju svetske trgovine. BRIK traže veći prostor za ulogu država u ekonomiji i novu globalnu valutu (za sada će pojačati međusobno korišćenje sopstvenih). Ove države čine čak 42% globalne populacije stanovništva, 16% svetskog izvoza, 16% globalnog priliva, ali i izbacuju čak trećinu karbon-dioksida i veliki su zagađivači životne sredine. Pomera se i liderstvo u inovacijama, jer transnacionalne kompanije sve više istraživanja obavljaju u državama BRIK-a.

Ove četiri države koriste prednosti procesa ekonomske, kulturne i informacione globalizacije. BRIK nema istorijsku, legalnu i geografsku koherentnost kao što je ima EU, niti se suočava sa zajedničkom bezbednosnom pretnjom kao NATO u početku. Ove države konkurišu međusobno, kao i sa SAD i EU. Ono što Rusija, Brazil i Indija vide kao noćnu moru jeste eventualna alijansa SAD-Kina (G2), čiji se ekonomski odnosi ponekad poistovećuju sa relacijom sijamskih blizanaca. Ipak, zasad položaj SAD je daleko povoljniji, eventualna političko-ekonomska blokada Kine (npr. zbog navodne valutne manipulacije) proizvela bi joj dramatične posledice, dok bi negativni efekti za SAD u vidu rasta kamatnih stopa i slabljenja dolara bili blaži.

Politička, socijalna, ekonomska, kulturološka i religiozna različitost četiri države, je u stvari mikrokosmos, paradigma današnjeg sveta (za razliku od homogenosti G7). BRIK preseca stare dihotomije Istok-Zapad, Sever-Jug – na neki način BRIK je novi most između bogatih i nerazvijenih. Nedavni klimatski samit je dokaz da ovakva neverovatna kombinacija mnogoljudnih brzorastućih država u razvoju može da igra značajnu ulogu na međunarodnoj sceni. BRIK je pre svega, dobar mehanizam za pritiskanje bogatih (G7), da radikalno promene uloge u globalnom upravljanju. Ekonomska kriza je rebalansirala odnose moći u globalnoj ekonomiji, ovoga puta na štetu Zapada. Velike države sa malo moći na globalnom planu, su dugo čekale svoju šansu – BRIK će i delovanjem kroz G20 (grupa 19+1 najvećih ekonomija sveta, koja je postala glavni forum za međunarodnu kooperaciju) pokušati da uzdrmaju postojeći, šest i po decenija star monopolarni monetarni(i politički) poredak. U stvari, priča o BRIK-u je pre svega priča o Kini. Ako se isključi ,,ovaj ekonomsko-demografski džin,, ostale tri države BRIK-a, imaju blagi rast udela u svetskoj ekonomiji u poslednjoj deceniji (pad zbirnog udela SAD i EU u globalnoj proizvodnji u poslednje tri decenije iznosio je 11%, koliki je bio i rast Kine). Već 2027. godine, Kina će prestići SAD (kažu referentne, američke projekcije). Kina je već od 2010.godine druga ekonomija sveta, kao i najveći industrijski proizvođač i prvi izvoznik sveta (i najveći svetski kreditor posle Japana).

Advertisements