USLUGE – TERCIJALNI SEKTOR

Sektor usluga ili tercijalni sektor, proizvodi sve što nije ni poljoprivredno ni industrijsko – sva nematerijalna dobra. Tercijalni sektor, postao je 1998.godine, najznačajniji u pogledu zaposlenosti u industrijski razvijenim državama – u SAD on obuhvata 74% aktivnog stanovništva, Velikoj Britaniji 72%, Francuskoj 71%, ali u Kini samo 32% aktivnog stanovništva i u proseku od 30-50% u državama u razvoju. Nije lako odrediti, koliko ima zaposlenih u tercijalnom sektoru (javne službe i administracije, banke i osiguranja razne službe za stanovništvo – pošta, zdravstvo, obrazovanje, usluge u preduzećima, trgovina, turizam, transport, razne usluge održavanja – čine veliki broj jasno nedefinisanih aktivnosti, povezanih sa druga dva sektora. Novija evolucija (,,postindustrijska,,) moderne ekonomije XXI veka – ,,tercijalizacija,, obeležena je uključivanjem prva dva sektora u ogroman kompleks, u kome tercijalni sektor postaje izuzetno važan.

Tercijalni sektor stimuliše privredu – zone oko gradova u kojima se u XIX veku koncentrisala industrija, postali su centri za koncentraciju tercijalnog sektora. Francuska ostvaruje prihod izvozom usluga (36% BDP) i na trećem je mestu u svetu, posle SAD (izvozi 2/3 BDP). Dinamika ovog sektora, u velikoj meri zavisi od dinamike u drugim privrednim aktivnostima i dovodi do regionalne nejednakosti. Razmena komercijalnih usluga u svetskim okvirima, procenjena je 1999.godine na preko 1.350 milijardi dolara (ova cifra je mnogo veća, jer dosta veliki broj usluga statistika, ne uspeva da zabeleži – nove usluge u oblasti tehnologije informacija i komunikacija, NTIK). Opšti sporazum o uslugama među državama OECD, zaključen je 1994.godine i ojačan 1997.godine, sa tri nova sporazuma – o telekomunikacijama, NTIK i finansijskim uslugama. Sporazum o tehnologijama informacija, pokriva 600 milijardi dolara razmene u svetskim okvirima (početkom XXI veka, dovodi do ukidanja carine na ove usluge).

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: