NEMATE KADROVE ZA PROGRES

Ulaganja Evropske banke za obnovu i razvoj u ovaj region neće se smanjivati ako dođe drugi talas krize. Imamo želju i obavezu da pomognemo modernizaciju i razvoj Srbije. I to ne samo zbog približavanja Evropskoj uniji. Ako se ne budu menjale stvari na svakodnevnom planu, sam ulazak u EU neće doneti dobro. Tokom poslednjih desetak godina, EBRD odobrila je Srbiji oko dve milijarde evra za razvoj infrastrukture, javnog i privatnog sektora. Stariji bankar ove finansijske institucije Miljan Ždrale u intervjuu za „Novosti“ kaže da će nastaviti da ulažu, naročito u razvoj agrara. Srbija nam je strateški važna. Ima skriveni, a neskorišćeni potencijal u poljoprivredi, koji direktno može da utiče na rast bruto nacionalnog dohotka. Takođe, nastavićemo sa investicijama u infrastrukturu, energetiku i druge oblasti.

Koliko ste do sada uložili u agrar Srbije?

Oko 340 miliona evra. Tu je obuhvaćen ceo lanac proizvodnje – od primarne poljoprivredne do maloprodaje. Iskorišćenost tih sredstava je veoma velika i efikasna, a čak i u vreme krize nismo imali probleme. Tek oko dva odsto je problematičnih kredita, dok banke u Srbiji imaju oko 17 odsto.

Šta je uzrok za malo stranih investicija u Srbiji?

Ako posmatrate u odnosu na region, onda Srbija još i najbolje stoji. Ali, to je sigurno nedovoljno. Da bi ekonomija rasla, potrebna je dobra infrastruktura, kao i politička i društvena predvidivost. Možete se navići na date uslove, ali ne treba da strepimo šta će se dogoditi ako na vlast dođe druga politička opcija. Srbija treba da se posveti ekonomiji znanja, jer uočavamo nedostatak kvalitetnih kadrova čak i u agrosektoru – finansijskih menadžera i agronoma. A to je problem i za strane kompanije koje dolaze.

Ulagali ste u domaćeg proizvođača sokova „Freš end ko“, koji je zbog prezaduženosti otišao u stečaj. Kakva su iskustva sa ulaganjima u domaća preduzeća?

Podržavamo srpske kompanije, čak i za regionalno širenje. Tako smo investirali oko 35 miliona evra u kompaniju „Nektar“ za akviziciju „Fruktala“, što je najveća srpska investicija u Sloveniji. S druge strane, imamo i ne tako dobra iskustva, kao, na primer, sa „Freš end ko“. U javnom sektoru je problem što projekte za koje odobrimo novac često nema ko da sprovede u delo.

Šta još treba da se promeni da bi privlačenje investicija bilo lakše?

Srbiji je potreban i fleksibilniji zakon o radu koji će, za razliku od važećeg, omogućiti protok radne snage, treninge, dokvalifikacije, olakšati mehanizam „zaposli, pa otpusti“. To ostavlja mogućnost poslodavcima da lakše zapošljavaju radnike, koje u vreme krize mogu da otpuste, pa da ih ponovo uposle kada se popravi stanje. Ljudi ovde nisu navikli na takvu fleksibilnost, ali to su ključne prepreke za privlačenje investicija. Čekanje na dozvole mora da bude znatno kraće, a procedure jasnije.

Da li bi Srbija za desetak godina mogla da postane prezadužena država, zbog kredita koje uzima?

To nije neminovno, ali način na koji su sada stvari postavljene je neodrživ. U kontinuitetu troši se više nego što se zarađuje, starosna struktura ne ide na ruku, i treba krenuti u ozbiljnije reforme što ranije. Ne može se priuštiti da ljudi idu u penziju sa četrdesetak godina. Ljudi moraju da shvate promene na vreme, da se ne bi došlo u situaciju u kojoj se nalazi Grčka.

Izvor: sajt Novosti online 09.10.2011.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: