DATUM PREGOVORA ZNAČAJNIJI OD STATUSA KANDIDATA

Mišljenje koje je Evropska komisija objavila 12. oktobra samo je početni korak u odobravanju statusa kandidata. Da bi postala kandidat Srbija treba da dobije podršku zemalja članica, koje bi o tome trebalo da se izjašnjavaju krajem godine. Sticanje statusa kandidata jeste napredak u evropskim integracijama i znak dobre volje EU, ali nema veliki praktični značaj ukoliko se istovremeno ne utvrdi i datum početka pregovora. „Davanje nekoj zemlji statusa kandidata je jedan politički čin, znak dobre volje. Odluka da se počne sa pregovorima ima veću težinu zato što se tada ide na prilagođavanje pravnog, ekonomskog i svakog drugog sistema zajedničkom pravu EU“, kazao je istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić. Ritam integracija, kako je ukazao, zavisi od političkog odnosa kandidata sa članicama EU, što se može videti i na konkretnim primerima. „Turska je postala kandidat za prijem u EU 1999. a pregovore je počela 2005. Međutim, nedavno je ministar spoljnih poslova Turske (Ahmet) Davutoglu rekao da bi bilo dobro kada bi Turska mogla da uđe u EU 2021. godine, kada će biti 100. godišnjica kemalističke revolucije u Turskoj“, kazao je Reljić, dodavši da je ipak reč o „možda malo drastičnom primeru“.

Stav o tome da praktičan značaj statusa kandidata nije toliko veliki bez datuma pregovora potvrdila je i Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Srbije i potpredsednica Evropskog porketa u Srbiji. Ona je, ipak, istakla da to jeste priznanje zemlji za ostvarene napore. „Ono što je za mene jako važno jeste činjenica da statusom kandidata prelazite na jedan viši nivo u odnosima sa EU, odnosno korak ste dalje u procesu evropske integracije. Ako hoćete još više od toga – još jedan korak, potvrda svim procesima reformi koje su do sada ostvarene u Srbiji“, kazala je Miščević. „Naravno, status kandidata, bez dobijanja datuma za otvaranje pregovora daje manje energije za nastavak procesa integracija, ili za njegovo ubrzanje“, kazala je ona. „Ne govorim napamet već iz iskustava drugih država koje su u tom procesu ranije bile i koje su pokazale da vezivanje statusa kandidata i datuma otvaranja pregovora za članstvu ubrzava sve ono što je cilj, a cilj jesu reforme u najrazličitijim sektorima“, kazala je ona.

Kada je reč o onome što Srbiju čeka u evropskim integracijama, Reljić je istakao da proces pristupanja ne kontrolišu tela EU. „To je nešto što je i dalje potpuno pod političkom kontrolom zemalja članica“, kazao je on i objasnio da o svakom koraku u procesu pristupanja odlučuje svih 27 sadašnjih članica.

Izazovi u daljem toku integracije

Čak i kada pregovori počnu, i dalje postoji niz mogućnosti da se proces blokira. Pregovori su, naime, podeljeni na 35 poglavlja pregovora, a kako je ukazao Reljić, i na početku i na kraju svakog od tih 35 poglavlja zemlje članice EU se izjašnjavaju o tome da li smatraju da je zemlja koja želi da postane članica ispunila ono što je predviđeno tim poglavljem o pregovorima. „Samo tada postoji 70 prilika da se taj proces zaustavi“, rekao je Reljić. „Ne bih želeo da budem neko ko donosi loše vesti, ali suština odnosa je politička“, kazao je on. Zbog toga je, kako je ukazao, značajno da zemlje sa najvećom ekonomskom moći i uticajem, poput Nemačke, Francuske i Italije, imaju pozitivan stav, jer to može da dovede do ubrzanja.

Status kandidata ne donosi više novca od EU

Srbija bi dobijanjem statusa kandidata dobila pravo da finansira nove vrste projekata iz evropskih fondova, poput pomoći poljoprivrednicima, izgradnje infrastrukture i aktivnih mera zapošljavanja. Sam iznos novca, međutim, svakako neće biti povećan do isteka ovog dugoročnog budžeta EU 2013. godine, a u prvo vreme iskorišćenost sredstava će verovatno opasti dok se država ne pripremi u potpunosti da od Delegacije EU preuzme nadležnost za trošenje novca.

Kada je reč o pretpristupnoj pomoći (IPA), sa dobijanjem statusa kandidata Srbiji će se otvoriti tri nove komponente. Jedna od njih je „komponenta regionalni razvoj koja u sebi sadrži infrastrukturne projekte u oblasti transporta i životne sredine i projekte podrške privatnom sektoru, ali ne direktnu finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima već konsultantske usluge i razvoj poslovne infrastrukture. Pored toga, (otvaraju se) komponenta 4 za razvoj ljudskih resursa koja obuhvata obrazovanje i socijalnu inkluziju i komponenta 5 za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju“, kazao je koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić. To, međutim, ne znači da će Srbija imati dodatnog novca na raspolaganju. Naprotiv, može se dogoditi da u prvom periodu od sticanja statusa kandidata iskorišćenost fondova EU opadne, jer Srbija, da bi koristila novac iz novih komponenti mora da preuzme nadležnost za raspisivanje tendera i kontrolu tokova novca, što je do sada radila Delegacija EU. „Paradoksalno zvuči da se sticanjem statusa kandidata u nekim državama pokazalo da dolazi do manjeg trošenja sredstava zato što strukture nisu spremne“, kazao je Mirić.

Kao dobru stranu, on je naveo to što se Srbija novim načinom trošenja fondova priprema za korisćenje strukturnih fondova, koji su namenjeni isključivo državama članicama i koji su pet do 10 puta veći od novca za kandidate i potencijalne kandidate. Priprema za njihovo korišćenje je bitna da bi Srbija izbegla loša iskustva „nekih istočnih suseda koji su sticanjem statusa države članice bili u mogućnosti da koriste milijarde, a ta mogućnost je ostala na nivou teorije“. Ukoliko se taj novac ne potroši u roku, on se vraća u Brisel.

Praktična strana za građane je da će Srbija dobiti mogućnost da finansira neke vrste projekata koje sada ne može, poput pružanja podrške poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima i izgradnje infrastrukture, za šta se Srbija uveliko priprema. „Mi smo još 2009. počeli da se pripremamo za te komponente zato što ta priprema zahteva i pripremu strateških dokumenata i projektne dokumentacije“, kazao je Mirić.

Izvor: sajt EurActiv.rs 07.10.2011.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: