GLOBALIZACIJA NA SAMRTI

,,U svetu ideologije morate da budete u pravu, čak i kad niste u pravu,, kaže Džon Ralston Sol, kanadski pisac i predstavnik Međunarodnog PEN centra, objašnjavajući proces propadanja globalizacije, koja se kako kaže, još održava veštačkim putem. Sol je stigao u Beograd na 77.kongres PEN centra, ali i na predstavljanje knjige ,,Propast globalizma i preoblikovanje sveta,, koja je objavljena i kod nas…

U ovoj knjizi, prevedenoj na sve veće svetske jezike, Džon Ralston Sol provokativno govori o tome, zašto je globalizam bio dominantan, zašto je okončan nezapamćenom krizom, kako je ekonomija pretvorena u religiju modernog doba…

Već u knjizi ,,Nesvesna civilizacija,, Džon Ralston Sol kojeg je inače američki Tajm proglasio prorokom, jer je predvideo svetsku krizu koja je počela 2008.godine, govorio je o korporativizmu koji je nastao usled preteranog klanjanja slobodnom tržištu. Suprotno široko rasprostranjenoj pretpostavci po kojoj nesputani kapitalizam stimuliše demokratiju, obaj autor smatra da nama danas upravlja odabrana grupa menadžera i birokrata koji podrivaju demokratiju isključujući običnog građanina iz procesa donošenja odluka. On smatra da je tragedija što su danas u korporativistički sistem uvučeni i današnji univerziteti, pokušavajući da od obrazovanja prave biznis, umesto da mladima prenose dublje filozofske vrednosti.

Džon Ralston Sol je najpoznatiji po filozofskoj trilogiji, a objavio je i pet romana. Dobitnik je mnogih kanadskih i međunarodnih nagrada (između ostalih, prvi je dobitnik nagrade ,,Gutenbergova galaksija,, za životno delo). Dobitnik je i francuske Legije časti za oblast umetnosti i literature. Njegove knjige prevedene su na 23 jezika u više od 30 zemalja, a za predsednika Međunarodnog PEN-a izabran je 2009.godine.

Kažete da globalizacija zastareva i da o njoj može da se govori u prošlosti, ali ona je još uvek tu, čini nam se duboko ukorenjena. To građani osećaju u svom životu. Kada će joj zaista doći kraj?

Danas vlada jedan veliki haos i on će još trajati, osim ako se ne desi neki veliki rat ili neki drugi kolaps. Globalizacija je već izvan sistema, ali se i produžava na jedan veštački način. Kako bi se taj sistem održao, i dalje se ta silazna linija prikazuje kao uzlazna i plasiraju se neistine. Dakle, oni su protiv nečega a zapravo rade to protiv čega su. Kažu da će nešto proizvesti napredak, a zapravo ništa ne funkcioniše. Menadžerstvo je nesposobno da oporavi svet od sebe samog. Slepa globalizacija ne priznaje mogućnost izbora i zato njeno vreme prolazi. Ona je već duže vreme na silaznoj liniji.

Rekli ste u jednom intervjuu da je tehnokratija zauzela mesto Boga?

Da, tehnokrate su u modernom dobu, zamenile Boga, a u svrhu učvršćivanja moći uvek se koristi strah.

To zvuči dosta ozbiljno.

Sve civilizacije su bazirane na sistemu verovanja, ali iznenađujuće je da su oni koji veruju u globalizaciju i oni sa fundamentalističkom verom u Boga, uspeli da stvore tako jaku koaliciju na kraju 20.veka. Tehnokratija je danas klasa, kao sveštenici. Do kraja 20.veka, pod uticajem industrijske revolucije, ukorenilo se osećanje da je tradicionalni Bog mrtav i da je za njega ostalo upražnjeno mesto. Tu je uskočila tehnokratija, koja je novom doktrinom zamenila doktrinu starog Boga. Vremenom je ekonomija postala nova religija, pa danas uspeh i razvoj svih civilizacija gledamo kroz ekonomiju. Globalizacija je donedavno zaista bila svojevrsno božanstvo i određivala naše ponašanje. Ali to lažno božanstvo, neće oblikovati našu budućnost.

Koliko je globalizacija uticala na poziciju intelektualaca?

Zavisi od vrste intelektualaca. Mislim da je ona vrsta intelektualaca koja se bavila fikcijom vrlo dobro reagovala. Jako su dobro uspeli da kreiraju neku novu realnost, što podseća na činjenicu da su ljudi koji pišu fikciju, zapravo vrlo blizu istine i činjenica. U drugim oblastima, u oblasti filozofije i na univerzitetima, nisu uspeli da se održe zato što se u sferi usko specijalizovanih stvarao menadžment. Filozofi, koji su takođe važni, ostali su opterećeni naučnom istinom. Filozofija ne treba da ima naučni pristup, ona treba da se bavi idejama. Mislim da je suština u tome, da treba da se zapitamo, šta se dešava danas, odakle sve to dolazi, gde odlazi i kako menjati pravac.

Da li mislite, da se dovoljno ljudi danas upitalo, šta se to dešava?

Mislim da ne. Nisam ubeđen da su intelektualci van književne sfere našli pravi odnos prema ovom pitanju. Odgovornost za krizu, prebačena je sa onih koji su krizu stvorili na građane, dug koji su stvorili prebačen je na javni dug… Politika postaje plitka i vezana za ličnosti, potpuno nesposobna da reši konkretne probleme nezaposlenosti, društvenog kolapsa i ekonomije. Treba napraviti distancu prema strahu i sagledati gde smo i kako dalje. U 19.veku je prosečan ljudski vek bio 50 godina. Ako se danas rodite, pretpostavka je da ćete živeti 100 godina. Dakle, ljudski vek je duplo produžen, ali sistem je ostao isti kao u 19.veku. Rodite se, školujete, zaposlite, radite, odete u penziju i onda treba da umrete. Ali oni koji se danas rađaju, neće umreti kad odu u penziju. To potpuno menja ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje…

Šta mogu pisci da urade da se promeni etika?

Pisci treba da pronađu jezik, koji na neki način odražava realnost. To je naša tema. Vaš pisac David Albahari je pozitivan primer.

Rekli ste da ne znate mnogo o Srbiji?

Ne znam, mada sam dolazio u nekoliko navrata i pre rata i posle. Mislim da se Srbija gradi iz početka. Kada sam bio u Beogradu krajem osamdesetih godina, grad je bio siv. Osećao sam neki oblak iznad. Jednostavno, znalo se da će nešto da se desi. Teško je reći, možemo samo da nagađamo, da li je to moglo da se spreči. Ali nalazim sličnost sa današnjom, situacijom na Zapadu. Ljudi na Zapadu se danas tako osećaju i iznad njih je sada akav oblak, što je veoma loš znak.

Autor: Gordana Popović
Izvor: sajt Politika Online 10.09.2011.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: