ISTORIJA PROPADANJA

Kako u zemlji koja ne napreduje, juče uvek teži da izgleda bolje nego danas, možda ima smisla percepciju uporediti sa koliko-toliko pouzdanim podacima. Dakle, u poslednjih trideset godina, Srbija je zabeležila privredni rast od otprilike -1% godišnje. To je, naravno, katastrofalan rezultat i ne sluti na dobro, budući da je obično potrebna zaista značajna promena, pojednostavljeno rečeno, svega – da bi se preokrenuo jedan toliko dug trend.

Stvari izgledaju bolje kada se tih trideset godina razdeli na tri desetleća. Osamdesetih godina prošloga veka privreda je uglavnom stagnirala. Ključno za taj period je bila promena u političkom opredeljenju javnosti. Od shvatanja da su liberalna privreda i demokratizacija u interesu Srbije došlo se do masovne podrške autoritarizmu i veličanju upotrebe sile. Potom da su teritorije važnije od ljudskih prava – što se zvalo, zanimljivo, politikom „humanog preseljavanja“.

U sledećih deset godina, međutim, plaćena je cena te politike. Da bi se videlo kolika je, možda ima smisla odmah se zapitati kakav je privredni rast ostvaren u poslednjih deset godina? Prosečan godišnji realni rast je bio oko 4,5%. Kako je nivo proizvodnje sada negde oko 75% onoga od pre dvadesetak godina, a otprilike toliki i u odnosu na onaj od pre tridesetak godina, to znači da je za vlade socijalista, radikala i „humanista“ – godišnji privredni rast bio oko -4,5%.

U poslednjih deset godina, opet, uprkos privrednom rastu, dramatično je smanjena zaposlenost i povećan je spoljni dug, a nije ni obezbeđena fiskalna stabilnost. Usled čega će biti potrebno sledećih deset godina dovesti bilanse u red. Ukoliko neki novi „humanisti“ ponovo ne dovedu silu na vlast.

Autor: Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije
Izvor: sajt Blic online 20.07.2011.

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: