GRČKA KRIZA KAO PREKRETNICA U EVROPSKOJ INTEGRACIJI

Iako grčka privreda predstavlja samo 3% društvenog proizvoda evrozone, ekonomska i politička kriza koju je izazvao problem grčkog javnog duga zasigurno će suštinski promeniti Evropu i dalji tok evropske integracije. Bankrot Grčke je već izvesna stvar, samo je još nepoznato pod kakvim će se tehničkim imenom desiti: “participacija privatnog sektora“, “voluntary rollover“ ili jednostavno parcijalna ili kompletna obustava servisiranja javnog duga poput Argentine 2002. godine.

Zbog čega će ova kriza uzdrmati celu evrozonu i političku uniju na našem kontinentu?

Evrozona je koncipirana pod pretpostavkom da nijedna članica neće bankrotirati, tako da nikakav mehamizam za finansijsku podršku za takav slučaj nije predviđen. Inače, u istoriji nikad nijedna članica neke monetarne unije nije proglasila bankrot, pogotovo se to nije očekivalo od države koja deli zajedničku valutu sa na pr. jednom Nemačkom. Ironija sudbine je da su upravo Nemačka i Francuska najviše puta prekršile pravila o fiskalnoj odgovornosti koja su bila prvi potporni stub evra. Drugi potporni stub trebalo je da bude ekonomska unija, koja se međutim nikad nije desila. Tako je EU došla u paradoksalnu situaciju da je formirala monetarnu uniju bez ekonomske pa i političke unije, što je moglo da funkcioniše dok je ceo kontinent prosperirao, ali sa prvim asimetričnim šokovima cela konstrukcija počinje da se trese. Kobno pitanje glasi: ako jedna članica evrozone bude u situaciji da proglasi obustavu plaćanja svog duga, zašto to ne bi mogle i druge poput na pr. Portugalije? Tu tek dramatični niz počinje, jer bi pod udar tržišta i špekulanata onda došla Španija kao 12. ekonomija sveta i to bi već bio definitivan kraj evrozone kakvu danas poznajemo. Italija je specifičan slučaj i tema za poseban tekst.

U ovoj drami niko nije nevin. Grčko prekomerno prelivanje jeftinih kredita i strukturnih fondova EU u potrošnju i neosnovano podizanje životnog standarda bez podizanja produktivnosti pokazalo se kao smrtni greh. Interesantno je da je upravo otac današnjeg premijera Jorgosa Papandreua, Andreas Papandreu bio jedan od tvoraca sadašnjeg grčkog mehura od sapunice. Njegov naslednik je pokazao veliku hrabrost u borbi protiv smanjenja javne potrošnje i poreske evazije, ali zadatak je prosto pretežak i prekratak je rok za njegovo ostvarivanje. Jedna Margaret Tačer je dobila naziv “gvozdena ledi“ samo zato što je zaledila nivo javne potrošnje, a Jorgos Papandreu treba da je drastično smanji i to u vreme ekonomske recesije.

Nemačka takođe ima značajan udeo u ovoj krizi. Nemačka industrija je prosto pregazila konkurenciju u južnoj Evropi, a kamatne stope i jak evro su koncipirane da podrže nemačku privredu. Sa druge strane, nemački poreski obveznici nisu spremni da finansiraju posledice asimetričnih šokova, tako da je grčka finansijska kriza postala evropska politička kriza. Grci su svesni da “spašavanje“(bailout) i nije zapravo spašavanje, već serija bilateralnih zajmova po ne baš maloj kamati od 5,2%. Tako su Nemačka i Francuska već zaradile po 200 miliona evra od prvog programa pomoći Grčkoj, a pitanje je da li bi razmišljali o novom da nemačke i francuske banke ne poseduju većinu grčkih državnih obveznica, koje bi u slučaju proglašenja bankrota postale bezvredan papir.

Da ne bude zabune, niti će se Evropska unija raspasti niti će evro nestati kakav god da bude krajnji ishod grčke krize. Međutim, možemo očekivati izvesno pregrupisavanje (regionalizaciju) evropskih zemalja. Nordijske i baltičke države će se u većoj meri oslanjati na britanski kapital i američku vojnu zaštitu. Centralna Evropa će biti modelirana prema nemačkoj privrednoj strukturi i biće pod velikim političkim uticajem francusko-nemačke osovine. Južna Evropa će potencijalno ispasti iz monetarne unije i tražiće dodatni politički uticaj preko pokroviteljstva nad Mediteranom.

Umesto solidarne Evrope u kojoj je ključna reč kohezija, dominiraće izvesna „računovodstvena“ vizija Evrope koja će funkcionisati u više brzina i više koncentričnih krugova. Grčka je izabrana da bude žrtveni jarac preko koga se vrši političko prekomponovanje u Evropi.

Srbija mora biti svesna nove geopolitike u evropskoj konstrukciji i već sad tražiti svoje optimalno mesto u njoj. Najprirodnije mesto Srbije, zbog njene nasleđene relativno solidne industrijske osnove, položaja uz Dunav i dobrih odnosa za Rusijom je saradnja sa francusko-nemačkim motorom, ali se to mora zaslužiti mnogo bržim reformama i odlučnijim političkim kursom.

Autor: Nikola Jovanović, programski direktor Centra za novu politiku
Izvor: sajt Centra za novu politiku

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: