OSNOVNA ĆELIJA DRUŠTVA

Uvek neko nekog maltretita, i uvek neko zbog nekog trpi

Ona ,,osnovna ćelija društva,, izgleda da nam je bolesna na smrt. Metastazirala je i bolest se širi. Malo ko se pita, kako je do toga došlo i ima li spasa? I kakvo je to društvo, kada su mu ćelije bolesne?

Svi se slažemo da su nam institucije u krizi, ali treba da priznamo i da nam je porodica u krizi, ma koliko to bilo bolno. Konzervativci tvrde da je to zato što se više ne zna ,,ko je gazda u kući,, odnosno da je zato što je došlo do promenjenih odnosa uloga u porodici, hoće reći – do emancipacije žena. Istina je drugačija, emancipacija žena dovela je do toga da ,,prljav veš,, iz porodica, zlostavljanje i nasilje, postane javna stvar. U velikoj većini slučajeva, razni oblici nasilničkog ponašanja, dolaze od muških članova porodice. U velikoj većini slučajeva, ako se ne trpi neki vid nasilja od oca, onda se trpi od partnera, brata, muža ili sina. Žena gotovo da ne može izbeći nasilje, jedan nasilnik za života, gotovo da joj je zagarantovan.

Ako smo devedesetih imali epidemiju samoubistava starih osoba, sada imamo epidemiju ubistava unutar porodica, delom zbog nasilništva, delom zbog duševnih bolesti. Više nema srodnika koji nije u stanju da ubije drugog srodnika, najrođenijeg. Kada je sestra ubila brata, pa majka sina, i sin majku, i otac celu porodicu, i otac sina, i majka sa sprata bacila decu… šta se još može očekivati? Nije li vreme za alarm?

Porodica je oduvek bila čuvar svakakvih porodičnih odnosa, ali i tabua, i predrasuda u vezi sa bolestima unutar porodice. Skrivanje mentalno ili duševno bolesnih članova porodice, ne dešava se samo u našim zabitima, nego i u gradskoj sredini. Iako smo postali apaurin-društvo, odlazak kod psihijatra je još uvek krajnje nepoželjan, i sramotan. I pored toga što šarena štampa propagira srceparajuće srećnu porodicu, za porodicu se sve više vezuju patološki odnosi, i patološko ponašanje unutar nje: nasilje, zlostavljanje svih vrsta, bolesti zavisnosti, samoubistva, pokušaji ubistva, ubistva… Paralelne veze i preljube jesu gotovo nešto što se podrazumeva u partnerskim odnosima, i preko čega se prelazi žmureći. Razvodi, ma kakvi bili, još uvek su civilizacijski pomak, u odnosu na sve drugo. Između članova porodice komunikacija je ili površna (zbog zauzetosti, zaokupljenosti preživljavanjem ili sticanjem) ili otežana (najčešće samo zbog jednog člana poremećenog člana). Uvek neko nekog maltretira, i uvek neko zbog nekog trpi. Otuđenost, nerazumevanje tuđih potreba, netolerancija, sukobi, poniženja, ekonomska zavisnost i ekonomska nesigurnost, zaokupljenost preživljavanjem, neispunjena očekivanja, nezadovoljstvo… u korenu su porodičnih problema.

Prećutno svi znamo da dobar deo krivice za ovakvo stanje porodica snosi društvena situacija (rat, tranzicija…) i zabrinjavajući socijalni status stanovništva. Ako društvo nije sređeno, ako se institucije klimaju, ako se ne znaju pravila, ako zakoni ne funkcionišu za sve jednako, ako je skoro četvrtina stanovništva nezaposlena, korupcija nezapamćena, kriminal takođe… Može li takvo društvo da usreći pojedinca, porodicu?

Kako danas živi prosečna porodica u Srbiji – da li se iko pita? Koja vrsta pomoći joj je potrebna? Šta je sa onom idejom o porodičnom lekaru? Postoji li ministarstvo za brigu o porodici, ako postoji, čime se bavi, osim ,,trećim detetom,,? To troje i onih dvoje, kako žive, kakvi su im odnosi, koju vrstu problema imaju, šta mogu da reše sami, a za šta im je potreba pomoć drugog, stručnjaka. Znaju li gde da se obrate ako imaju problem. Jer retko ko može breme da nosi sam.

Sve češće porodične tragedije među najrođenijima ne mogu se posmatrati samo kao izolovani slučajevi, iako su porodice sve zatvorenije, izolovanije. Kao tvrđave iza čijih bedema ne znate šta se dešava. Što bolesnija, porodica je izolovanija, ona izbegava druge i drugi izbegavaju nju. Kada se nešto desi u komšiluku, zgradi, kao što se nedavno desilo u zgradi u Nišu, a pre toga na imanju u Čačku, a pre toga u Novom Beogradu i Mirijevu, i Vranju, Subotici, Prokuplju… ćućete slična svedočenja komšija: nismo se družili, jedva ih poznajemo, ili: odavali su utisak normalne porodice. Da, sve je normalno, dok ona ne skoči, dok on ne ubije… Kako je moguće da se tako malo poznajemo? Kako je moguće da toliko nismo zainteresovani za drugoga, onoga uz naša vrata. Ne da bismo mu gledali u lonac, nego pružili prst…

Izvor: sajt Politika online 08.07.2011.
Autor: Radmila Lazić

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: