STRATEGIJA POZICIONIRANJA

Početkom 80-ih godina XX veka, kada nastupa svojevrsna trgovinska revolucija, osećaju se prvi ozbiljni pokušaji razvoja strategije pozicioniranja. Praktično, čine se pokušaji sintetizovanja strategije diferenciranja bazirane na konkurenciji (cilj je imati uspešniju i profitabilniju ponudu od konkurentske) i strategije segmentiranja bazirane na potrošačima (cilj je stvoriti jedinstveni paket ponude za željeni, targetirani segment potrošača). Slobodno možemo reći, da je danas strategija pozicioniranja prisutnija mnogo više nego što se to može primetiti pukim posmatranjem. Danas, ona je prisutna u trgovinskim lancima (maloprodajnim i velikoprodajnim), ali se pritom mora napomenuti, da se teorija pozicioniranja primenjuje i u nacionalnim i lokalnim razvojnim strategijama zajednica, kao i svim profitabilnim sektorima industrije. Bez jasne i konkretne, realne i primenljive strategije, u našoj zajednici ili preduzeću – postajemo brod bez kormila, pri čemu nas i najmanji vetrić, može odvesti daleko od cilja. Dok marketing strategije tretiraju ciljne grupe, konkurenciju i nastup na tržištima, strategija pozicioniranja objedinjuje najveći broj strateških koraka i najpotpunije definiše, ulogu potrošača (klijenta, građana…) i njihovo mesto u njoj.

Najvažnija lekcija koja se može naučiti od uspešnih u biznisu, je da se marketing uopšte ne bavi zadovoljavanjem potrošača po svaku cenu, već se bavi pitanjem – Kako zadovoljiti potrošače na tržištu, uz ostvarivanje dobiti poslovne organizacije? U tome strategija koja predstavlja ,,umeće generala,, postaje ,,važno sredstvo u organizaciji poslovanja – nikako cilj,,. Najznačajniji strateški aspekti su – dugoročan karakter, ne menja se svakog meseca, nije taktika i ne treba ih mešati, nije vojna tajna, nije samo pravilo za odnose sa javnošću, zasniva se na analizi, i neophodna je za preživljavanje.

Marketinška strategija odslikava, ono što se smatra da je najpametnije učiniti, kako bi kompanija na najisplativiji način upotrebila svoja znanja i mogućnosti na tržištu. Ona je uvek obimna. Prema planovima, koji se na toj osnovi donose i koji sadrže detalje, koje svako odeljenje treba da predloži, pokreće se akcija i određuje se rok. Marketing mix, sredstvo kojim će se postići cilj, uglavnom se odnosi na četiri strateška elementa – proizvod ili uslugu, cenu, distribuciju i promociju. Jedan od najtežih zadataka u celokupnom strateškom procesu, je kako sročiti strategije. One određuju gde je granica uspeha. S njima moraju da budu upoznati rukovodioci na svim nivoima. Jasno formulisane, one ukazuju na to, koje dobre strane treba unaprediti, koje slabosti treba otkloniti i na koji način to činiti. One predstavljaju bazu za operativne odluke, kojima se organizaciji određuje odgovarajuće mesto na tržištu na kojem će prema predhodno urađenoj analizi, imati najviše izgleda za uspeh.

Koncept marketinške strategije može da se svede na dva bitna elementa – na odlučivanje o ulaganju u tržišnu proizvodnju (obuhvata proizvodno tržišnu poslovnu strategiju i intenzitet ulaganja obuhvaćen njom) i raspodelu resursa u složenom poslovnom sistemu. Ovakav ključni kocept, postizanja održive komparativne prednosti u tržišnom nadmetanju podrazumeva, jasno određena znanja i sposobnosti, sredstva i mogućnosti, odgovarajuće ciljeve, poslovnu politiku u određenoj oblasti i stvaranje uslova za sinergiju. Ono što definitivno treba uzeti u obzir, kada se analizira pojam marketing strategije, jeste njena realna primena u praksi, jer samo tako ona potvrđuje svoje pozicije. Marketing strategija je proces, kojim jedna organizacija pretvara svoje poslovne ciljeve i poslovnu strategiju u marketinško delanje i profit.

Razvojem tržišta, globalizacijom i informacionom revolucijom, trgovinska preduzeća su sve više rasla, jačala i internacionalizovala svoju poziciju. Tradicionalne marketinške strategije, dobijaju na značaju ali modifikovane i prilagođene lokalnim tržištima. Deviza ,,misli globalno, radi lokalno,, dobija na značaju upravo u razvoju jedne od njih, jedinstvene po svojoj strukturi – strategije pozicioniranja. Pozicioniranje polazi simultano od analize potrošača i analize konkurencije. Cilj je da se ispitivanjem potrošača, utvrde karakteristike ponude, kojima se sopstveno preduzeće može na najpovoljniji način pozicionirati u odnosu na svoje konkurente. Pozicioniranje kao koncept, nastalo je prirodnom evolucijom i u sebi sadrži predhodna znanja, ali i novu ideju za njihovu primenu. ,,Pozicioniranje predstavlja mesto, koje proizvod zauzima na datom tržištu, kako to percipira relevantna grupa potrošača, odnosno ciljni segment tržišta,,.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: