SIREVI

Sir je fermentisani ili nefermentisani proizvod, dobijen otkapljavanjem posle zgrušavanja mleka (moguće je dobiti sir od mleka svakog sisara, ali se ne praktikuje). Otkapljavanje omogućava odvajanje tečnog laktoseruma od čvrstog mleka i može biti spontano, ali se uglavnom ubrzava mehaničkim delovanjem (sečenje na komade, presovanje ili eventualno kuvanje). Soljenje se obavlja postavljanjem slane prevlake na površinu, slanog taloga na dno ili potapanjem u salamuru. Afinacija je najvažnija faza u spremanju sira (svaka vrsta sira dobija identitet i karakterističan ukus). Ona može da traje 5 nedelja ali i 3 godine i odvija se u odgovarajućim prostorijama u pogledu temperature i vlažnosti.

Pre svega sir je izvor proteina i stopa lipida se podešava u fazi spremanja. Takođe, sir je bogat, kalcijumom i fosforom. Veliki poznati sirevi, uglavnom su evropskog porekla, ali se sir proizvodi i u drugim delovima sveta. Evropska unija je najveća zona sira u svetu sa preko 50% proizvodnje (na čelu sa Francuskom i Nemačkom), dok SAD proizvodi samo polovinu proizvoda u odnosu na EU. Francuski sirevi su brojni i poznati – kamamber, rokfor, bofor, konte… Švajcarska je posebno poznata po svojim sirevima – grijer i emental, Italija je poznata po parmezanu i gorgonzoli, dok je Velika Britanija poznata po sirevima – čedar i stilton. Holandija (druga država sira – posle Švajcarske) poznata je po sirevima – gauda i ajdamer, dok iz Grčke dolazi feta (tradicionalni ovčiji sir mediteranskog regiona). U svetu se prosečno potroši 2,5 kg/godišnje sira, po stanovniku (u razvijenim državama – 9,5 kg, u državama u razvoju – 0,5 kg). Največi potrošač sireva je EU sa 16,6 kg/godišnje po stanovniku (Francuska 23,3 kg, Grčka 20,1 kg, Nemačka 20,1 kg), SAD troše 13,7 kg, dok se u Kini godišnje potroši 0,15 kg po stanovniku.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: