STOČARSTVO I KRMIVA

Od neolita, čovek je okružen domaćim životinjama koje su za prvobitna društva, predstavljale dragocen izvor rada i sirovina, kože, vune, mleka i mesa. Krupna stoka, posebno dugo, bila je znak bogatstva (u seoskim domaćinstvima nekad, pa i danas, bogatstvo se merilo po glavi stoke). Krupna stoka, od koje danas dobijamo meso, držala se zbog obavljanja težih poslova (tegleće i tovarne životinje – vo, konj…) ili radi dobijanja vune (ovca…) – meso je bilo, redak proizvod, rezervisan za bogate. Divljač, riba, živina, mada ih je često bilo na selu, namenjeni su bili trpezama povlašćenih i gostiju.

Veoma skromna potrošnja mesa i danas pogađa, veliki broj stanovništva država u razvoju. Organizovana proizvodnja velikih količina mesa, novija je istorijska pojava u drugoj polovini XX veka. Zbog sve veće potražnje mesa, nastala je industija za njegovu proizvodnju, koja se snažno razvijala zahvaljujući zootehničkom progresu i racionalizaciji proizvodnog sistema. Prve forme organizacije proizvodnje i prve radne jedinice, nisu se pojavile u sektoru živinarstva, već u sektoru goveđeg mesa (20-ih godina XX veka u SAD, gde je 30-ih godina nastalo i moderno živinarstvo). U toku narednih decenija, dolazi do strukturiranja i organizovanja pogona za proizvodnju mesnatih pilića. Ovi modeli doživljavaju ekspanziju u svim regionima sveta i posebno bivaju prihvaćeni u Evropi. U sektoru svinjarstva, Kina je imala veliku istorijsku tradiciju i zadržala je mesto prvog svetskog proizvođača na tradicionalan način (Evropa je usavršila moderan sistem proizvodnje svinjskog mesa – Danska, kasnije i druge države EU).

U ekstenzivnom stočarstvu, životinje se slobodno kreću po ogromnim prostorima, manje-više prekrivenim travom. Samo preživari (goveda i ovce) i drugi biljojedi koji vare celulozu, mogu da koriste ovakvu vrstu ispaše. Ova vrsta stočarstva, koja se odnosi na velika stada goveda, susreće se na rančevima u Severnoj i Južnoj Americi, ovaca na visoravnima Škotske i u Australiji, kao i stada stoke u središnjem basenu i planinskim zonama Francuske. Skroman obim eksploatacije i relativno visoki troškovi zemljišta ne omogućavaju hiperekstenzivno privređivanje. U intenzivnom stočarstvu, sve su životinje u ograđenom prostoru (štalama ili torovima), gde im se donosi hrana. Savladani su razni faktori proizvodnje, koji se odnose na stoku ili njenu okolinu, kako bi se u datim uslovima privređivanja, dobio najbolji mogući učinak. Za bavljenje stočarstvom bitan kriterijum izbora predstavljaju, vrsta ishrane i prostor za držanje stada životinja. U razvoju intenzivnih sistema i modela organizacije za tov, potrošač nalazi svoj interes zbog redovnog sniženja cena životinjskih proizvoda – jaja, mleka i mesa i povećanja bezbednosti ishrane. Jedinu nepovoljnu stranu u sprovođenju zootehničkih mera predstavlja dobijanje suviše velikih performensi životinja u uzgoju, što se odražava na ukus i izgled mesa, što pogađa pojedine potrošače.

Pravi uspeh u razvoju jedinica za intenzivnu stočnu proizvodnju, počiva na usklađenosti i akomulaciji skupa faktora – iskorenjivanja velikih oboljenja životinja; genetskog poboljšanja; izrade specijalizovanih materijala i izgradnje objekata, koji odgovaraju optimalnim uslovima u pogledu mehanizacije i ambijenta; i zasnivanju dinamike jedinice za proizvodnju stoke, na opreznost operatera za koordinaciju celokupne delatnosti. Krave, ovce, konji i druge domaće životinje i dalje kao pre mnogo vekova, pasu travu na livadama. Ova trava, dopunjena gajenim krmnim biljkama, daje se životinjama direktno u svežem stanju ili sačuvana (kao suvo seno ili vlažna silaža), pri čemu doprinos krmnih biljaka, iznosi gotovo trećinu ukupnog prehrambenog bilansa domaćih životinja. Za odgovor na zahteve potrošača kao i tržišta, u vezi s redovnim snabdevanjem i cenom proizvoda, farme su morale da se opredele za koncentrovanije krmivo od krmiva dobijenog od ,,prostih,, biljaka. Kod životinja (kao i kod ljudi) žitarice predstavljaju osnovu ishrane, jer imaju deset puta manje materija od celuloze nego krmne biljke i daju mnogo više energije. Složeno krmivo omogućava ishranu domaćih životinja prema potrebama ljudske ishrane. Uravnotežen obrok omogućava dobijanje životinjskih proizvoda manje opterećenih mastima, što je dobro za zdravlje ljudi. Industrija složenih krmiva je veoma mlada i na kraju XX veka, svetski obim produkcije obuhvata 300 proizvođača i godišnju svetsku produkciju od 600 Mt (Severna Amerika 31% – SAD 27%, Evropa 30% – EU 21%, Azija 24% – Kina 10%, Latinska Amerika 11% – Brazil 5%, Afrika i Srednji Istok 4%).

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

One Response to STOČARSTVO I KRMIVA

  1. Pretvaranje bioenergije domacih zivotinja u elektricnu energiju za domacu upotrebu
    U pojedinim drzavama postoje podrucja seoska I slicna gde nema uslova za razvijanje distributivne mreze za dovod elektricne energije iz urbanih centara. Kako ta podrucja poseduju krupnije domace zivotinje ( konje, mazge, mule, magarce, volove I druge ) to je moguce da se bio energija tih zivotinja u odredjenoim tehno uslovima pretvora u elektricnu energiju DC ili AC oblika
    Prema ovom, inovativnom,tehnickom resenju :
    – domaca zivotinja ( jedna,dve ili tri) u smenama kruznim kretanjem u pokrivenoj prostoriji, posredstvom odgovarajuce transmisije, okretala bi alternator odgovarajuce snage ( 3,6 ili 9 kW). Alternator pri tom proizvodi elektricnu struju, odnosno, bioenergija domace zivotinje se u alternatoru pretvara u elektricnu energiju
    – proizvedena elektricna energija pomocu PARS adaptera se deponuje u acu baterije
    – inverterima se DC energija baterija konvertuje u AC elektricnu energiju 110V, 230 V ili 400V ( 50 Hz) za napajanje potrosaca u tim prostorijama
    – svaka od tih masina bi imala softwer za potrebno upravljanje i informisanje.
    – kretanje domace zivotimnje pri proizvodnji elektricne energije i sve ostalo bi bio programski kontrolisan tako da prisustvo ljudskog faktora bi bila minimalna.
    Ako se ta energija deponuje u baterije u toku dana, nedelja i mesecima to ce biti prilicno proizvedena energija, koja pretvorena u 110 ili 220V ili 380V pretstavlja znacajnu dobit.
    Sastav kompleta:
    – prostorija kruzna, pokrivena sa precnikom do 10 metara
    – krupne domace zivotinje (konji, magarci, mazge, mule,kamile I sl) i kruzno kretanje ovih u smenama
    – alternator AC energije odredjenog napona i snage
    – transmisioni komplet za redukciju I sinhronizaciju okretanja zivotinje I rotora alternatora
    – poluga metalna i odgovarajuci am za povez zivotinje sa polugom i transmisijom alternatora
    – elektronski PARS MB modul – regulator za programiranje potrebnog opterecenja putem strujne regulacije i kompletnu kontrolu ulazne biomehanicke, konvertovane i izlazne elektricne energije.
    – akumulatorske baterije (solar tipa ili trakcione) odredjenog kapaciteta i kolicine
    – kablovska povezanost alternatora sa baterijama
    – inverteri kao pretvaraci DC u AC energiju monoifaznu ili trofaznu sa instalacijom za razvod energije u prostoru.
    – i druga potrebna oprema za merenje i prikazivanje – informisanje.
    Sve ovo bi moglo da se proizvodi u nasoj Srbiji uz, relativno, mala ulaganja.
    Snaga akumulatora potrebna za napajanje u određenom vremenskom razdoblju
    Primer : akumulator 12 V 120 Ah
    E = 12V x 120Ah = 1440 Wh = 1.44 kWh….. jedna baterija
    E = 24V x 120Ah = 2880 Wh = 2, 88 kWh….dve baterije
    E = 36V x 120Ah = 4320 Wh = 4,32 kWh….tri baterije
    E = 48V x 120Ah = 5760Wh = 5,76 kWh…. cetiri baterije

    TABELA POTROSACA JEDNOG DOMACINSTVA
    UREDJAJ SNAGA W
    Frižider 130
    TV 60
    Radio 20
    Indukc. reso 2000
    Telefon (elektonski) 10
    Mašina za pranje veša 500
    Mikrotalasna peć 600
    UKUPNO OKO 3600 W

    Autor i inicijator projekta,
    Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing.
    Marbella 23. maj 2012 god.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: