INFORMATIKA

Informatika predstavlja automatsku obradu informacija, koju obavljaju mašine sa sve većim performansama. Informatička industrija, koja se često meša prema statističkim podacima sa elektronskom industrijom (zbog povezanosti sa njom), početkom 90-ih godina XX veka, izuzetno se razvija. Ova industrija isporučuje kompjutere i prateću opremu (štampače, skenere…), kompjuterske programe koji omogućavaju obradu podataka na računaru (obrada teksta, izrada crteža, baze podataka…), mašine za kopiranje i obradu pošte. Ona predstavlja 31,1% proizvodnje elektronske industrije (njen promet je iznosio 1989.godine – preko 164 milijarde dolara, 1999.godine – skoro 250 milijarde dolara – što predstavlja ukupnan rast u ovom periodu od skoro 50%). Zahvaljujući ovom uspehu, informatika je na početku XXI veka, postala najkonkurentniji sektor, s rastom koji treba da se nastavi u narednim decenijama.

Asortiman proizvoda informatike, postao je izuzetno širok (jer su proizvodi namenjeni, industriji i domaćinstvu). Razvoj mikroinformatike, 80-ih godina XX veka, doprinosi velikoj tražnji proizvoda ove industrije od strane stanovništva i preduzeća. Nema informatike bez poluprovodnika i kompjuterskih programa. Proizvodnja poluprovodnika je grana elektronske industrije, za koju je neophodna, izuzetno visoka tehnologija (od 1985.godine Japan dominira svetskim tržištem – prvi u oblasti minijaturizacije kapaciteta memorije (sa 80% svetske proizvodnje), kao i snage računanja i niske cene. Označavanje brojevima elektronskih proizvoda i ,,nomadski,, proizvodi (lap-top kompjuteri, notebook uređaji – mobilna oprema) održavaju potražnju u punoj ekspanziji. Komponente za informatiku (integrisana kola, uređaji za memoriju), proizvode – 7 američkih kompanija, 10 japanskih i samo 3 evropske (svi zajedno, dele 80% svetskog tržišta), pored novih kompanija iz Južne Koreje, Tajvana, Singapura i Koreje. Tržište kompjuterskih programa u rukama je nekoliko kompanija, među kojima je Microsoft (SAD), optužen za zloupotrebu dominirajućeg položaja, prvi u svetu.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: