U EVROPSKOJ UNIJI LOBIRAJU I SRPSKI TAJKUNI

Da li srpski kapitalisti mogu da oslabe političku elitu uvlačeći Brisel u njihov sukob

Prvi rezultat lobiranja u EU jeste pismo sa zahtevom da se preispitaju privatizacije pojedinih kompanija, što ide naruku srpskim privrednicima koji su u poslednje vreme česta meta napada vladajućih političara. Provera privatizacija može da bude podjednako bolna i za političare pod čijom kontrolom su obavljene te prodaje.

Iako su srpski kapitalisti već mesecima na meti političara, oni i dalje imaju dovoljno finansijske moći, a preko nje i uticaja da uspešno zaštite sebe i svoje poslove u Srbiji. Novost je samo što su sada svoju pažnju usmerili ka Briselu, gde uz pomoć lobiranja pokušavaju da utiču na donosioce odluka u institucijama Evropske unije. Naime, nije tajna da naši kapitalisti koriste legalne lobističke agencije, ali i “privatni uticaj” na važne činovnike evropskih institucija da bi odbranili svoje interese u Srbiji. Iako se u javnosti stvorio utisak da su srpski kapitalisti u defanzivi, i da svakog trenutka može da se desi i hapšenje nekog od “kapitalaca”, prava istina je da oni uvlačenjem Brisela u svoj sukob sa političarima mogu zapravo da destabilizuju i samu vlast.

Pismo iz EU

Prvi rezultat tog lobiranja u Briselu upravo je pismo Evropske komisije srpskim vlastima. Šta je u tom pismu Komisija tražila i dalje je misterija. Po jednoj verziji EU je zatražila da srpske vlasti ispitaju privatizacije više od 20 preduzeća, kako bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima. Ovo pismo je, opet, predstavljeno kao evropska podrška vlastima u njihovom obračunu sa kapitalistima, pogotovo što se insistiralo na tome da se na tom spisku nalazi i pet kompanija koje je kupio Milan Beko. Međutim, iz kabineta pojedinih evropskih komesara stigao je odgovor da EK nije tražila preispitivanje privatizacija. Čak je i Milan Beko opovrgao da je EK tražila tako nešto. On, međutim, nije demantovao da je Komisija pisala Vladi Srbije. Pismo postoji, ali po Bekovim rečima komesare iz EU u stvari zanima “da li je žalba Saveta za borbu protiv korupcije u nekom slučaju privatizacije završila u fioci ili je procesuirana”. Ono što je važnije od misterije šta piše u pismu EK jeste odakle Beko zna šta su evropski zvaničnici pisali srpskoj vladi. I tu je Milan Beko bez okolišanja priznao da je on lično kontaktirao članove Evropske komisije.

„Pošto se Briselu veruje, ne želeći da idem preko srpskih vlasti, otišao sam pravo u Evropsku komisiju i odneo im fajl sa dokumentacijom o ’Luci Beograd’. Među predatim dokumentima nalaze se i brojne presude nadležnih sudova u korist ’Luke’, između ostalih i presuda Privrednog suda u Beogradu iz oktobra prošle godine, u čijem se obrazloženju navodi da je otkup akcija ’Luke’ od ’Vorldfina’ obavljen u skladu sa zakonom, i da u tom postupku ni država ni mali akcionari nisu oštećeni. Ne želim da spominjem ko je od evropskih zvaničnika prisustvovao sastanku, ali oni su se samo pogledali. Zatim su istakli kako ne zahtevaju preispitivanje i reviziju privatizacija u Srbiji, niti ih interesuju pojedinačni slučajevi”, rekao je Beko komentarišući saznanja da se njegove firme nalaze na spisku kompanija čije preispitivanje privatizacije traži EU.

Međutim, kako “Akter” saznaje u Briselu, evropska administracija vrlo dobro zna šta se dešavalo prilikom privatizacije u Srbiji i zaista postoji spisak privatizovanih kompanija koje se moraju ispitati, ali se ne radi o 24 kompanije nego o najmanje 70.

Kapitalisti udruženi u lobiranju

Ovo nije prvo Bekovo priznanje o njegovim vezama sa evropskim zvaničnicima. On je javno obznanio i da je angažovao lobističku agenciju da zastupa njegove interese u Briselu, i da ta agencija pokušava da dokaže da je zakon koji propisuje konverziju zemljišta u Srbiji neustavan. Ne treba pomisliti da je Beko usamljen u lobiranju u Briselu. On je samo jedan od istaknutijih, pogotovo ako se uzme u obzir da je i Miroslav Mišković njemu prepustio taj deo odbrane zajedničkih interesa. Pored njih dvojice, uticaj u Briselu imaju i Bogoljub Karić i Filip Cepter, ali i Slobodan Radulović i Stanko Subotić Cane, protiv kojih se vodi proces pred nadležnim sudovima u Srbiji.

Filip Cepter je za vreme Zorana Đinđića bio jedan od najpoželjniji domaćih kapitalista. Posle ubistva premijera Đinđića, počeli su problemi za njega. Na najveći otpor naišao je kada je smenjen sa čela Olimpijskog komiteta SCG, što je samo bio jedan od pokazatelja raspoloženja koje je vladalo prema njemu. Poslovno mu je sigurno najteže pala neuspela privatizacija IMR-a, kao i raskinut ugovor za privatizaciju “Novog Kolektiva”. Na spisku kompanija čiju privatizaciju treba proveriti nalazi se i “Mobtel” Bogoljuba Karića. Karić je inače pokrenuo procese u Strazburu zbog “Mobtela” i “Astra banke”, za koje on smatra da su mu oteti i uništeni. U tom kontekstu potpuno je logično očekivati da svoju pažnju usmeri i na lobiranje protiv onih koji mu i dalje brane da se vrati u zemlju. Slobodan Radulović i Stanko Subotić Cane i pored toga što su u bekstvu i dalje imaju finansijsku moć koju koriste i za širenje uticaja. Njihova pozicija je lagodnija u odnosu na prethodno pomenute kapitaliste, jer ne mogu ništa da izgube. Svima njima je zajedničko da se bore protiv onih struktura u vlasti koje nanose štetu njihovim korporativnim interesima.

DS traži svoju politiku

Analitičari smatraju da je sukob vlasti i kapitalista krenuo od težnje Demokratske stranke da pronađe svoju politiku pred izbore. DS nije mnogo učestvovala u priči vezanoj za decentralizaciju, i ne nudi jasno rešenje kosovskog problema. Ponovno igranje na kartu ekonomskog razvoja može da bude opasno jer još nisu ispunili obećanja o boljem životu sa prošlih izbora. Tako su u DS-u izabrali da pokrenu sukob sa kapitalistima, odnosno tajkunima, kao nešto što bi trebalo da ih izdvoji od ostalih i da im omogući neophodnu prednost pred naredne izbore. Ako su dobro procenili i ako imaju snage da tu politiku teraju do kraja, to im može doneti izbornu pobedu, ali s druge strane se nalazi žilav protivnik koji povećava ulog i uvlači Brisel u celu priču, a to može da bude opasno i po samu vlast. I samo preispitivanje privatizacija može da bude podjednako bolno kako za kapitaliste tako i za političare pod čijom kontrolom su obavljene te prodaje.

Analitičari smatraju da je sukob vlasti i kapitalista krenuo od težnje Demokratske stranke da pronađe svoju politiku pred izbore. Tako su u DS-u izabrali da pokrenu sukob sa kapitalistima, odnosno tajkunima, kao nešto što bi trebalo da ih izdvoji od ostalih i da im omogući neophodnu prednost pred naredne izbore.

Izvor: sajt Akter online 04.07.2011.
Autor: Miša Laketić

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: