ODBIJAJU DA NAS LIŠE SVOJIH ZABLUDA

Uoči premijere novog pozorišnog komada po tekstu Biljane Srbljanović “Nije smrt biciklo da ti ga ukradu”, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Slobodana Unkovskog, pitali smo poznatu dramaturškinju šta je njena generacija dobila u nasleđe od generacije svojih očeva, a šta predaje u nasleđe sledećoj.

“Neko je rekao o tom komadu da je to priča o generaciji Valtera u Sarajevu koja nestaje i to mi se dopalo, pa ja to ponavljam. To je generacija naših očeva koji jesu formulisani kao jugoslovenski Evrimen, kao jedan opšti čovek koji nije ideološki zaslepljen, koji živi sasvim komotno i veruje u sistem u kome živi, koji ne vidi da taj sistem mora da se uruši i kakve će to posledice imati, i u tom smislu se i ne snalazi u vremenu koje nastaje. Ta generacija naših očeva iz najbolje namere ili ignorancije je nama ostavila niz nerešenih problema. Ova moja generacija je sa tim problemima pokušala da se uhvati u koštac ali vrlo, vrlo neuspešno i samo ih prenosi, preliva na novu generaciju koja će, nadam se, jednim oštrim hirurškim rezom konačno da razreši te naše dileme koje se vrte još od 19. veka naovamo: šta je čovek, koliko vredi život a koliko smrt, da li se sme ubiti u ime nečeg većeg, da li treba da se bavimo zakonima ovozemaljskim ili onima koje zamišljamo da dolaze iza…“

RSE: Mnogi su ljuti na tu generaciju očeva, smatrajući je krivom za ratove u 90-im.

Srbljanović: Ja mislim da nijedna generacija nije kriva, mislim da je za ratove kriva elita. To jeste generacija mog oca koja, paradoksalno, jedina na ovim prostorima doživljava duboku starost…

RSE: Zašto se mi i danas bavimo ustašama i četnicima?

Srbljanović: Zbog toga što ti ljudi odbijaju da napuste javnu scenu. Odbijaju da nas liše svojih zabluda, ono što su nametali u drugoj polovini 20. veka, onu vrstu opsesija koje nisu sami umeli da razreše .

RSE: Pa, kakva je porodica o kojoj govorite u vašem komadu?

Srbljanović: Ja na isti način govorim o istim ljudima koji žive svoje male živote. Tu nema one porodice “tata, mama, ja i pas” neka fina građanska porodica, to nikada ovde nije postojalo. Moje porodice su uvek više porodice Ace Popovića nego Čehova.

RSE: Da se malo odmaknemo od vaše predstave. Vi ste supruga francsukog diplomate, živite u Azerbejdžanu, šta vas u tim krugovima najčešće pitaju o Srbiji?

Srbljanović: Kad smo doputovali u Baku, gde je moj muž ambasador, sutradan smo išli na prijem povodom nacionalnog američkog praznika, ja sam se tada upoznala sa diplomatskom kolonijom i prvi put sam se srela sa ruskim ambasadorom koji mi je rekao: imam samo jedno pitanje, vi ste pravoslavna, je li? Bio je informisan da dolazim iz ovih krajeva. Dva minuta kasnije se upoznajem sa američkiom ambasadorom koji mi kaže: samo jedno pitanje za vas: vi ste pravoslavna, jel da? Oni se, dakle, dosta informišu o vama, steknu neko predubeđenje, predrasude, pa tek onda počnu da komuniciraju. Dakle, ja mislim da oni sve znaju o meni, znaju šta ja mislim, pa mi ne postavljaju nezgodna pitanja.

RSE: Znamo da su vaše adrese razne, od Beograda, Bakua, pa radnih adresa u Beču, Milanu…gde je tu region? Da li vas poslovi vode u susedne zemlje, gde se igraju vaši komadi?

Srbljanović: Najviše se u ovom trenutku igraju u Hrvatskoj, zamislite u Bosni se nikada nisu igrali i to mi je dosta krivo. Sutra se moj tekst “Porodične priče” javno čita na jednom festivalu u Prištini, ja nažalost neću biti tamo jer imam u Beogradu pretpremijeru. To će biti prvi put da se moj tekst čita na Kosovu, na albanskom jeziku. Ranije se dosta predstava igralo u Sloveniji, sada su oni Evropa, nisu deo regiona. Mada, moram da kažem, ja predajem u Beču i mislim da Balkan, odnosno bivša Jugoslavija, počinje negde tamo na Stefan Platzu.

Izvor: sajt slobodnaevropa.org 15.06.2011.
Autor: Branka Mihajlović

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: