SKLONOST NERADU

Koji su uzroci nerada?

Iako se možda još niste susreli s pojmom povlačenje s posla, sigurno ste svedoci brojnih fizičkih i psihičkih odsustvovanja s radnog mesta. Imate li u okolini pojedince koji su često na bolovanjima, ne dolaze na sastanke, saradnike koji su kontinuirano na internetu?

Gorivo svakog posla je motivacija, a zbog nezadovoljstva poslodavcem, kolegama ili samim poslom javlja se povlačenje s radnog mesta, pa tako i smanjena produktivnost. Budući da je čovek društveno biće, neizbežno je da se stalno upoređujemo s ljudima oko sebe u privatnom, ali i poslovnom životu. Percepcija da ljudi oko nas rade manje, a nagrađivani su više od nas može da ugrozi zadovoljstvo poslom.

Osobe sklone nezadovoljstvu češće i jače pokazuju negativne emocije (ljutnja, nervoza i slično) na radnom mestu. Njihovo nezadovoljstvo može da se manifestuje u čestoj promeni posla ili u stalnim nastojanjima da se pronađe novi posao.

Budući da su ove osobe sklone nezadovoljstvu, negativne informacije o drugima i negativne emocije šire i na druge članove organizacije kao virus. Zato je potrebno dobro ispitati razloge njihovog nezadovoljstva i pokušati ih razrešiti. Naime, zbog monotonog posla za pojedinca produktivnost može s vremenom da pada, a davanjem dodatnih ovlašćenja ili zadataka ova monotonost može da se razreši. Konflikti u ulogama ili nejasno definisan posao zaposlenima može takođe da smanji zadovoljstvo i da utiče na psihičko ili fizičko povlačenje s posla. Česta pojava zbog smanjenja broja radnika je dodeljivanje poslova preostalim radnicima što dovodi do preopterećenosti ulogom, odnosno do preširokog obima zadatka. Potrebno je paziti da nezadovoljstvo ne dovede do odlaska produktivnih zaposlenih, odnosno do nefunkcionalne fluktuacije. Kako su i organizacije toga svesne, sve se veći naglasak stavlja na timske aktivnosti ne bi li se postigao međuljudski sklad potreban za održavanje zadovoljstva u organizaciji.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: