PRERADA DRVETA

Svetska proizvodnja drveta, deli se na drvo za loženje (proizvodi se i troši u tropskim državama) i na industrijsko drvo – oblici namenjeni za građevine u industrijski razvijenim državama (pre svega u Americi, gde se tradicionalno kuće grade od drveta). Nekoliko multinacionalnih firmi međusobno dele svetsko tržište, dok u državama EU preovlađuju mala i srednja preduzeća.

Drvna industrija prerađuje četinare i lišćarske vrste drveća – u drvo za građu, stolariju, lamperiju i umetničku stolariju, za prefabrikovane elemente i furnir. Usitnjavanjem drveta, dobijaju se komadi, koji će kasnije biti spojeni u kompaktnu masu (seku se daščice) ili panel za potrebe građevinarstva – izorel, biplak, panel sa dekorativnom površinom. Drvna industrija proizvodi i pastu od drveta, koja služi za proizvodnju papira, (drvo je osnovna sirovina 55,6%, u odnosu na reciklažu stare hartije 36,28% i na papir dobijen od drugih proizvoda 17%). Industrija za štavljenje, koristi koru hrasta i kestena, iz koje se ekstrakcijom dobijaju proizvodi za štavljenje. Celuloza koja se koristi u hemijskoj industriji (npr. proizvodnja celofana), dobija se od različitih vrsta drveća. Od alpskog i primorskog bora, dobija se terpentin. Pluta se pravi od kore plutinog hrasta i najviše se koristi za proizvodnju čepova. Farmaceutska industrija, dobija iz andskog kininovca lek kinin, sa svojstvima antipiretika (protiv malarije).

Svetska proizvodnja drvnih oblika, u zadnjoj deceniji XX veka, iznosila je 611 miliona kvadratnih metara – preovlađuju SAD (40 miliona kvadratnih metara), Kanada (18,3 miliona kvadratnih metara), Kina (10,4 miliona kvadratnih metara), Brazil (8,4 miliona kvadratnih metara) i Rusija (6,7 miliona kvadratnih metara). Najveći izvoznici drvenih oblika su – SAD, Rusija, Australija, Malezija, Čile i Novi Zeland. Glavni uvoznici su – Japan, s trećinom ukupne svetske proizvodnje (47 miliona kvadratnih metara od 123 miliona kvadratnih metara), Južna Koreja, Finska i Kina. Proizvodnja furnira iznosi 55,5 miliona kvadratnih metara, u kojoj dominira SAD (17 miliona kvadratnih metara), dok su Indonezija i Malezija najveći izvoznici.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

2 Responses to PRERADA DRVETA

  1. I really like what you have acquired here, really like what you are stating and the way in which you say it.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: