FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

Farmaceutska industrija, vezana je za hemijsku industriju i sve više, za biotehnološku. Njeni proizvodi za sprečavanje oboljenja i lečenje, namenjeni su ljudima i životinjama. Osnovne farmaceutske supstance, zasnivaju se na raznim aktivnim agensima lekova ljudskog, životinjskog, biljnog i hemijskog porekla. Farmaceutski proizvodi, imaju jednu ili više osnovnih supstanci. Priloženi podaci uz lek, odnose se, na proizvođača, dozu i način upotrebe.

Do razvoja farmaceutske industrije, došlo je tek 50-ih godina XX veka (sa naučnim progresom, porastom životnog standarda, uvođenjem sistema socijalne zaštite u industrijski razvijenim državama i akciju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u državama u razvoju. Pristup zdravstvenim ustanovama, postao je prioritet i jedan od parametara HDI (indeks ljudskog razvoja), koji dovodi do povećane potražnje lekova u svetskim okvirima. Rast farmaceutske proizvodnje, izuzetno je veliki (SAD i Evropa – 9%, Latinska Samerika – 7%, Azija – 13%, Srednji Istok – 17%). Samo subsaharska Afrika mnogo zaostaje (zbog siromaštva i slabog pristupa zdravstvenim ustanovama). SAD je na prvom mestu prema svetskoj proizvodnji, ali je po svetskom izvozu osmi. Evropa dominira na svetskom tržištu izvoza – Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Švajcarska, Švedska, države Beneluksa, zauzimaju prva šest mesta kao izvoznici.

Farmaceutska industrija je postala industrija visoke tehnologije, povezane sa sektorom za istraživanje i razvoj, koji raspolaže znatnim finansijskim sredstvima (u visini 15% od svakog prodatog leka). Neki pogoni farmaceutske industrije rade punom parom, zahvaljujući genetici i povećanju cene istraživanja. Industrijalci iz ovog sektora računaju na nove molekule i na napredak nauke o genomima, usmeravajući istraživački rad na gene izazivače oboljenja, čije bi lečenje moglo znatno da poveća, poslovni promet u državama s visokim dohotkom stnovništva. Neovlašćena proizvodnja, predstavlja ozbiljan problem za proizvođače iz ovog sektora. Japan učestvuje na svetskom tržištu proizvodnje samo sa 1%, veoma malo izvozi i drugi je svetski potrošač, daleko iza SAD (31%). Godišnja potrošnja lekova po osobi iznosi, 380 dolara u Japanu, 225 dolara u SAD, 170 dolara u Zapadnoj Evropi, u odnosu na samo 1,5 dolar u državama u razvoju (4 dolara u Kini).

Starenje stanovništva u industrijski razvijenim državama, jedan je od faktora kojim se može objasniti ovakva evolucija. Ukupno, procenjuje se da 10% svetskog stanovništva, troši ¾ farmaceutske proizvodnje. Novo tržište lekova, zvano ,,generičnim,, (kopija proizvoda, čiji su patenti postali javno dobro), znatno se razvilo u SAD i Severnoj Evropi (ovi lekovi predstavljaju polovinu u upotrebi). Farmaceutska industrija ostaje i dalje podeljena. Samo dve kompanije, drže više od 5% svetskog tržišta lekova. Zadnje decenije XX veka, došlo je do velikog fuzionisanja i uključivanja u veće firme, kao i u drugim industrijskim sektorima. Američke kompanije – Pfizer (No1), Merck (No3) i Bristol-Myers Squibb (No5) i Britanske – Glaxos-Mithkline (No2) i Astrazeneca (No4), dele prva pet mesta u svetu. Prate ih Švajcarski Novartis i Francusko-Nemački Aventis

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: