PIVO

Pivo se dobija alkoholnom fermentacijom šire proizvedene s vodom, od slada jećma, čistog ili pomešanog, sa najviše 30% sirovih žitarica (kukuruza ili pirinča) ili zamene (glukoze, saharoze), aromatizovanog hmeljom s dodatkom kvasca, radi pokretanja fermentacije (posebna industrija, bavi se proizvodnjom ječmenog slada). Za pivo su karakteristična tri faktora – gorčina (potiče od hmelja i tanina i ne treba da ide do čemera), sjaj (dolazi od prozirnosti i bistrine piva – dokazuje da je pivo dobro napravljeno i filtrirano) i pena (treba da bude stabilna i da se održava). Temperatura svetlog piva, koje se služi treba da bude 7-9 ºC, kako bi se u potpunosti osetio ukus piva (ne treba da se pije odmah po inošenju iz frižidera). Temperatura tamnog piva koje se služi, sobna je. Boce piva treba držiti uspravno. Otvoreno pivo veoma brzo vetri. Pivo se služi u kriglama ili velikim čašama.

Postoje tri vrste piva – piva visoke fermentacije (tamna piva koja se proizvode u Francuskoj, Belgiji, Irskoj i Velikoj Britaniji), piva niske fermentacije (svetla i gorka piva, čija je upotreba najrasprostranjenija u svetu – nekada proizvedena piva samo u Češkoj, danas i u Francuskoj) i piva spontane fermentacije (starosti do 3 godine i ponekad aromatizovana tipično Belgijska piva). Normalna piva sadrže od 4-6% alkohola, ali se sve više prodaju i bezalkoholna (egzotična) piva (sa sadržajem alkohola ispod 1%). U Evropi najveći obim piva, pripada državama Zapadne i Severne Evrope (proizvodnja – Nemačka, Irska, Danska, Luksemburg, Austrija, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Finska; potrošnja – Nemačka, Velika Britanija, Holandija; izvoz – Holandija, Irska, Belgija, Danska, Luksemburg; uvoz – Luksemburg, Francuska, Švedska).

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: