ČAJ

Tradicionalni azijski napitak, koji je stigao u Evropu u XVII veku i brzo komercijalizovao u Engleskoj i SAD, pri čemu su carinske dažbine za čaj, predstavljale povod za prve sukobe (koji dovode do američke revolucije). Čaj je komercijalizovan u tri vida – zeleni čaj (nefermentisan), čaj olong (polufermentisan) i crni čaj (fermentisan).

Azija proizvodi i troši najveći deo 84% godišnje svetske proizvodnje čaja (sa najvećim svetskim proizvođačima – Indijom, Kinom i Šri Lankom, ispred Indonezije i Turske). Afrika obezbeđuje 13% godišnje svetske proizvodnje čaja (na čelu sa Kenijom). Godišnja svetska razmena čaja, koja je manja od razmene kafe predstavlja 44% godišnje svetske proizvodnje čaja. Najveći izvoznik čaja je Azija (59% godišnjeg svetskog izvoza – na čelu sa Šri Lankom, Kinom i Indijom), ispred Afrike (30% godišnjeg svetskog izvoza čaja – na čelu sa Kenijom). Evropa uvozi 40% godišnjeg svetskog uvoza čaja (glavni klijenti – Velika Britanija 15% i Rusija 10%), dok Azija uvozi 33% godišnjeg svetsko uvoza čaja (glavni klijenti – Pakistan 10% i Japan 4%). Afrika uvozi 15% godišnjeg svetskog uvoza čaja (glavni klijenti – Egipat 5,5% i Maroko 2,4%), dok Severna Amerika uvozi samo 9% godišnjeg svetskog uvoza čaja (SAD 7,5%).

Kao najrasprostranjenije piće za sve društvene klase – čaj, u Ameriku donose emigranti. Čaj – staro piće, priprema se od stimulativne biljke Jugoistočne Azije čajevca i ima brojne sorte, koje se dele u dve grupe – kineski i indijski čajevi. Danas je čaj, posle vode i mleka, najrasprostranjenije piće u svetu (ali njegovo korišćenje, veoma je raznovrsno i troši se više u razvijenim državama, nego u državama u razvoju). U svim islamskim državama južnog i istočnog dela Mediterana, tradicionalna potrošnja čaja je veoma velika (od 1-2 kg/godišnje, po stanovniku), ispred Novog Zelanda i Australije, čiji su stanovnici sledbenici britanske tradicije ispijanja čaja.

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: