KAFA

Kafa je prvobitno rasla kao divlja biljka, u provinciji Kaffa na jugozapadu Etiopije – preneta je zbog uzgajanja na jug Arabije, pre pola milenijuma (u Evropu stiže tek od XV-XVII veka, u zavisnosti od države). Do kraja XVII veka, kafa je uglavnom stizala iz provincije Jemen (sa juga Arabijskog poluostrva). Njena potrošnja, vremenom biva sve veća, tako da je kafa počela da se gaji na Cejlonu (Šri Lanka), Javi i Haitiju, pre nego što se ustalila u većini latinoameričkih država. Danas je kafa veoma prisutna u Južnoj Americi (glavni proizvođači kafe – Brazil i Kolumbija, dosta ispred Perua i Ekvadora). Na severu kontinenta, Meksiko i male države Srednje Amerike, proizvode zajedno koliko i Brazil. Afrika (Etiopija, Uganda i Obala Slonovače) i Azija (Indonezija, Vijetnam i Filipini), proizvode gotovo po 20% godišnje svetske produkcije kafe.

Kafa raste na raznim nadmosrkim visinama, ali najbolja dolazi sa dosta velike nadmorske visine od 900-1800 m. Predmet razmene na međunarodnom tržištu je gotovo čitava godišnja proizvodnja kafe – 91%. Glavne izvozne zone sveta su Južna Amerika (31% godišnjeg svetskog izvoza – sa vodećim državama Brazilom 15,4% i Kolumbijom 12%) i Azija (17% godišnjeg svetskog izvoza – sa vodećim državama Indonezijom 7,2%, Vijetnamom 4,5% i Indijom 3,1%). Evropa uvozi 59% godišnje proizvedene kafe namenjene izvozu, dok Severna Amerika uvozi 25% (samo SAD uvozi 22%). Kafa je zrno kafovca (identifikovano je 25 vrsta divlje kafe), koja ispržena i samlevena, služi za pripremu toplog (ili danas, hladnog) napitka. Kafa se troši svuda u svetu, ali za razliku od čaja, mnogo više u razvijenim državama, nego u državama u razvoju. U EU, stanovništvo Mediterana je više voli od čaja, ali je najveća potrošnja kafe zabeležena u skandinavskim državama i na severu Evrope (bez Irske i Velike Britanije). U trgovini, kafa se prodaje u zrnu, samlevena ili koncentrovana.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: