ĐUBRIVO

Đubrivo je sastavni deo poljoprivrede – doprinelo je jačanju agroindustrijske integracije. Đubrivo zvano ,,azotno,, može biti mineralnog (dobijeno na osnovi sinteze amonijaka) i organskog porekla (dobijeno na osnovi životinjskih ili biljnih proizvoda). Kina je 1999.godine proizvela najviše azota u svetu (21,3 Mt), ispred Indije (8,5 Mt), bivših država SSSR (7,3 Mt), Kanade (3,8 Mt), Francuske (1,5 Mt). Đubrivo zvano ,,fosfatno,, potiče od prirodnih fosfata i koristi se direktno posle drobljenja ili rastvaranja kiselinom. Tržištem fosforne kiseline 1999.godine, dominirale su SAD (10 Mt), ispred Kine (5,4 Mt), Indije (2,5 Mt) i Brazila (1,3 Mt). Tžištem prirodnih fosfata dominirale su SAD (47 Mt), Kina (27 Mt) i Maroko (20,2 Mt – koji je i najveći svetski izvoznik). Đubrivo zvano ,,kalijumovo,, potiče od prirodnih minerala (sulvinit, kainit ili kamalit). Najveći proizvođač je Kanada (8,1 Mt), bivše države SSSR (5,3 Mt), Nemačka (3,3 Mt), Izrael (1,5 Mt), Jordan (1,05 Mt), SAD (0,83 Mt).

Hemijska đubriva, dopunjavaju ili zamenjuju tradicionalno đubrenje zemljišta (krečom ili laporcem), dajući biljkama koje se gaje, potreban kalijum i azot za njihov rast. Korišćenje đubriva zvanog ,,prirodno,, još je široko rasprostranjeno u državama Trećeg sveta. U industrijski razvijenim državama, za njim postoji izvestan interes u okviru biloške poljoprivrede, mada je njegova upotreba idalje veoma skromna, jer najveći deo đubriva daje hemijska industrija. Industrijalci iz ovog sektora, isporučuju dve vrste đubriva – prosto (azotno, fosfatno, kalijumovo) i složeno (sadrži više elemenata za đubrenje – azot, anhidrid fosforne kiseline, kalijum). Tržištem ovog đubriva, dominiraju industrijski razvijene države. Azotne komponente potiču, prevashodno od fosfata (osnova azotnog đubriva), čija proizvodnja u svetu u 1999.godini iznosi 135 Mt.

Bogate države, najveći su uvoznici sirovog fosfata. Proizvodnja azotnog đubriva je u stalnom porastu, fosfatnih đubriva u blagom padu i kalijumovog đubriva u blagom porastu. Novi pogoni za proizvodnju derivata amonijaka i karbamida (važni sastavni elementi hemijskog đubriva), grade se ubrzano u svim državama sveta – najveća izgrađena fabrika puštena je u rad 2000.godine (Trinidad i Tabago), međutim u regionu Persijskog zaliva od 1998.godine, rade veoma moderne fabrike (Abu Dabi 400.000 t/godišnje, Katar 300.000 t/godišnje i Oman). Države Persijskog zaliva, koriste svoj prirodni gas za proizvodnju đubriva (dobar deo proizvodnje prodaju u Aziji – 1999.godine, Azija je otkupila trećinu svetske proizvodnje). Takođe i Alžir proizvodi amonijak i karbamid (zajedno sa jednom španskom firmom za hemiju). Potrošnja hemijskog đubriva, omogućava da se maksimalno poboljša poljoprivredna proizvodnja po hektaru u Zapadnoj Evropi i Japanu (gde je poljoprivreda postala, veoma intenzivna). U SAD, ova potrošnja je umerenija, kao i u Istočnoj Evropi i Rusiji.

U državama Trećeg sveta, pre 15 godina potrošnja je bila veoma slaba, ali se lagano povećava u azijskim državama (Indijska zelena revolucija, zasnivala se na masovnom korišćenju sorti žitarica s visokim prinosom). U ovim državama, jedinice za proizvodnju su često povezane sa američkim ili evropskim multinacionalnim kompanijama. Razvoj genetski izmenjenih kultura u SAD i Evropi, mogao bi da dovede do smanjene tražnje đubriva, jer novi postupci gajenja traže manje fitosanitarnih preparata (procenjuje se da 30% od proizvedene soje u SAD, ima genetski izmenjenu sačmu).

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: