KAUČUK

Kaučuk (na jednom od indijanskih jezika u Peruu, ima naziv ,,drvo koje plače,,) elastomer, dobijen je na bazi lateksa, koji zasecanjem izlazi iz kore drveta. Za ovakav kaučuk, kaže se da je prirodan, u odnosu na ,,veštački,, ili ,,sintetički,, koji proizvodi hemijska industrija. S razvojem automobilske industrije, interesovanje za sintetički kaučuk, sve je veće. Prvi sitnetički kaučuk, napravili su nemci (tokom prvog svetskog rata), ali amerikanci (tokom drugog svetskog rata, kada su ostali bez sirovina iz Azije) usavršavaju proizvodnju veštačkog kaučuka, na osnovi naftnih derivata. Početkom 1955.godine, SAD proizvode oko 1 Mt sintetičkog kaučuka i vladaju tržištem. Sintetički kaučuk, ima široku primenu (pneumatici, tehnički provodnici, oblaganje). Od potrošenih 17 Mt kaučuka, tokom 2000.godine – 7 Mt je prirodni i 10 Mt je sintetički kaučuk.

Sintetički kaučuk, proizvode industrijski razvijene države, u kojima su potrebe automobilske industrije za ovim proizvodima velike – SAD (2,5 Mt), Japan (1,5 Mt) i države EU (Nemačka i Francuska po 0,6 Mt). Posle bolnih planova restrukturiranja, Michelin (svetski broj 1) sređuje svoju finansijsku situaciju i učestvuje u trkama Formule 1. Priordni kaučuk, proizvode države u međutropskoj zoni Jugoistočne Azije, u kojima su plantaže kaučukovog drveta (hevea) podignute u XIX veku. Od proizvedenih 7 Mt, trečina se proizvodi na Tajlandu (23%) u Indoneziji (14%) i Maleziji. Međunarodna organizacija za prirodni kaučuk (INRO), čija je uloga bila da reguliše cene, prestala je s radom 1999.godine, zbog ozbiljnih sukoba među proizvođačima. Zanimljivo je, da su cene prirodnog kaučuka, porasle posle loše godine, ali isto tako i zbog stabilnog tržišta automobila i povećanja cena nafte, što je imalo uticaja i na porast cene sintetičkog kaučuka.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: