HEMIJSKA INDUSTRIJA

Hemijska industrija je nastala u XIX veku (u vreme industrijske revolucije). Njeni proizvodi obuhvataju, dve velike kategorije – organske proizvode na bazi nafte i priridnog gasa (etilen propilen, metanol i derivati) i neorganske proizvode (industrijski gas, velike kiseline – sumporna, hlorovodonična, azotna, i soli).

Proizvodi organske hemije predstavljaju 70% celokupne proizvodnje hemijske industrije. Proizvodnja hemijske industrije, usmerena je na dve velike porodice proizvoda, lake i teške hemije. Laka hemija, ulazi su sastav farmaceutske industrije, proizvodnje parfema, kozmetike, proizvoda za održavanje, mastila, tuševa, boja, lakova, ali isto tako i u sastav elektronske, optičke i agroprehrambene industrije, proizvodnje specijalnog lepka za avione i kosmičke brodove, kože i tekstila. Teška hemija, obuhvata proizvode širokog asortimana, kao petrohemijske ili karbohemijske, na osnovi kamenog uglja. Najuspešniji sektori teške hemijske industrije u 1998.godini, bili su proizvodi za dezinfekciju i održavanje, namenjeni domaćinstvima ili profesionalnoj upotrebi i sve širi asortiman proizvoda za zaštitu bilja (prodaja fitosanitarnih proizvoda, u porastu oko 8,5-9% godišnje).

Petrohemija je najnovija grana hemijske industrije, pojavila se (neposredno po završetku prvog svetskog rata) u vreme kada kompanija Standard Oil proizvodi izopropanol, (antifriz, rastvarač), Union Carbide, glikol (antifriz), Cities Service usavršava proizvodnju metanola (rastvarača) i od 1928.godine, sinteznog amonijaka, propilena, koji 1938.godine omogućava proizvodnju poliestera i 1939.godine, revolucionalnog najlona na bazi smole poliamida. Petrohemija veoma brzo napreduje 50-ih i 60-ih godina XX veka. Početkom 70-ih godina, u petrohemijskoj proizvodnji preovlađuju tri regiona – SAD, Zapadna Evropa (SR Nemačka, Francuska i posebno Velika Britanija) i Japan.

Hemijska industrija je danas sektor, u kome su naučno istraživanje i razvoj (IR), od izuzetno velikog značaja u odnosu na stalne inovacije. Početkom 1988.godine, u okvirima hemijske industrije, obavlja se preko 10% od ukupnog IR. Hemijska indsutrija je predmet posebnog nadzora, posle katastrofe u Savezu (Italija, 1976.godine – zagađenje dioksinom) i Bipolu (Indija – propuštanje otrovnog gasa, pri čemu je život izgubilo preko 2000 osoba). U proizvodnji hemijske industrije prva je EU sa 32% od ukupne proizvodnje u svetu, ispred SAD (26%), Japana (15%) i Azije bez Japana (12%). Razmena između partnera Trijade (EU, SAD, Japan) je uravnotežena. Polovina petrohemijske proizvodnje, dolazi iz regiona izvan SAD i Zapadne Evrope, nekada najvećih tržišta u svetu.

Hemijske kompanije sa zapada, investirale su u azijske države do 1997.godine. Na Bliskom Istoku, pojavile su se jedinice za proizvodnju u oblasti bazne hemije, čiji se rad zasniva na nalazištima prirodnog gasa, koje su mnogo rentabilnije od jedinica u starim industrijski razvijenim državama, posebno za proizvodnju jedne vrste koji Englezi nazivaju nafta (derivat nafte između benzina i kerozina). Iz tog razloga, bivši veliki proizvođači, odustaju od jednog dela proizvodnje iz oblasti bazne hemije i razvijaju aktivnosti s većom dodatnom vrednošću, u oblasti lake hemije i parahemije. Po ulasku u novi ciklus rasta, krajem 90-ih godina XX veka, hemijsku industriju zahvata talas fuzionisanja, do danas neviđenog obima u tom sektoru.

Švajcarska preduzeća Sandoz i Ciba, 1996.godine ulaze u sastav kompanije Novartis, 1998.godine se spajaju i Francuske firme Sanofi i Synthelabo, čijim stopama idu, 1999.godine Astra (Švedska) i Zeneca (Velika Britanija), stvarajući firmu Astrazeneca. Iz objedinjene aktivnosti kompanija Ron-Pulen (Francuska) i Hoechst (Nemačka), 1999.godine nastaje Aventis, dok Dow Chemical preuzima kontrolu nad firmom Union Carbide (SAD). Britanski GlaxoSmithKline, osnovan je u decembru 2000.godine. Druga novina u strategiji hemijskih kompanija, jeste njihova sve veća specijalizacija. Nemačke firme Bayer i BASF, kao i švajcarska firma Solvay i dalje se bave raznim aktivnostima. Međutim, drugi se bave računanjem, šta im se više isplati – farmaceutska industrija ili agroprehrambena proizvodnja. Mnoga preduzeća zatvaraju pogone za poljoprivredu, da bi se isključivo posvetila naukama života (Novartis, Astrazeneca, Aventis). Nasuprot njima, Syngenta Monsanto i DuPont, postaju ,,velikani,, agrohemije.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: