POVRĆE

Pod povrćem se podrazumevaju zelene jestive biljke, od kojih se troše, u zavisnosti od vrste, zrna, lišće, stabljike i korenje. Reć je o nezamenljivom ekonomskom tržištu biljne proizvodnje, na kome se povrće nalazi na trećem mestu (iza pšenice i vinove loze).

Svetski obim proizvodnje povrća, iznosi gotovo 600 Mt na početku XXI veka (manje od grupe korenja i gomolja – 640 Mt i mnogo manje od žitarica – 2,1 milijarda tona). Ali su poređenja među grupama proizvoda veoma delikatna, budući da postoje razlike među svežim proizvodima u pogledu sadržaja vode u odnosu na suve proizvode (jedno zrno ili suvo povrće, ne sadrži više od 15% vode, dok u slučaju šargarepe ili bele repe, ova stopa dostiže 90% i prelazi preko kod mnogih vrsta zelenog povrća).

Budući da je transport ove kvarljive robe delikatan, razmena se odvija u okvirima velikih regiona. Samo sveži proizvodi, koji stižu u Evropu van sezone, iz udaljenih regiona (kao boranija, izuzetnog kvaliteta, iz Kenije ili Senegala), opravdavaju brz transport kargo avionom. Suvo povrće, manje osetljivo, mnogo se lakše razmenjuje od povrća bogatog vodom. Zbog regionalizacije razmene povrća i manjeg broja podataka na svetskom nivou, analiza se ograničava na veliku zonu – EU.

Razvoj proizvodnje povrća u svetu tokom zadnjih 50 godina, bio je nešto malo brži od razvoja kultura žitarica. EU je pred kraj XX veka, proizvodila gotovo 50 Mt svežeg povrća. Velika zapažena činjenica u novijoj evropskoj evoluciji proizvodnje povrća, jeste uspon Južne Evrope – Francuske, Španije, Grčke, Italije i Portugalije (74% godišnje EU produkcije povrća ili 62% godišnje EU produkcije povrća bez Francuske – samo Mediteranske države). Tri države Beneluksa (Holandija, Belgija i Luksemburg), koje su imale veoma jaku povrtlarsku tradiciju, daju samo 11% godišnje EU produkcije povrća. Povrće se u državama na severu EU, sve više proizvodi na suncu – manje u staklenim baštama.

Raspodela po proizvodima pokazuje da je paradajz, bez konkurencije na prvom mestu (28% godišnje EU produkcije povrća), ispred salata i crnog luka (oba proizvoda imaju po 6,9% godišnje EU produkcije povrća) i šargarepe (6,8% godišnje EU produkcije povrća) – kao što je to slučaj u svim velikim regionima sveta. Ova grupa proizvoda, predstavlja polovinu povrća koje se godišnje proizvede u EU, dok drugu grupu čine pet proizvoda (karfiol 4,8%, lubenica i dinja 3,9%, krastavac 3,1%, artičoka 1,9% i praziluk 1,7% – učestvuju samo sa 15% u godišnjoj EU produkciji povrća).

Obim povrća namenjen preradi se povećava, pri čemu je paradajz osnovni proizvod širokog asortimana (koncentrovani, konzervirani, zamrznuti proizvodi, sok…), ispred boranije, graška, šargarepe i spanaća. Svo ostalo prerađeno povrće, predstavlja 30% od ukupne količine godišnje prerade EU povrća. Kao konzervirano povrće, preovlađuju – boranija, grašak i mešavine graška i šargarepe s dodatkom drugog povrća, dok kao zamrznuto povrće, preovladavaju – boranija, grašak i spanać.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: