KROMPIR

Krompir je biljka, uglavnom hladnih umerenih regiona, mada ne podnosi mraz. Krajem XX veka, gaji se na 20 miliona hektara, od čega u Evropi (52% godišnje svetske proizvodnje), Aziji (34% godišnje svetske proizvodnje), Južnoj Americi (5% godišnje svetske proizvodnje), Severnoj i Srednjoj Americi (4% godišnje svetske proizvodnje), Africi (4% godišnje svetske proizvodnje) i Okeaniji (0,3% godišnje svetske proizvodnje).

Krompir je predmet međunarodne razmene, ali na skromnijem nivou od žitarica (2,5% godišnje svetske proizvodnje). Zbog visokog sadržaja vode, razmena se obavlja u okviru velikih regiona u svetu. U Evropi se vrši 74% godišnje svetske razmene. U Severnoj Americi, Kanada izvozi u SAD. U Aziji, kao i u Africi, Mediteranske države su najaktivnije u razmeni (Egipat je najveći Afrički izvoznik, dok su Turska i Kipar najveći izvoznici na Bliskom Istoku). Njegova potrošnja u Evropi, veća je do pet puta od svetskog proseka (28 kg/godišnje po stanovniku), jer se krompir visoko ceni u – Poljskoj i Portugaliji (po 136 kg/godišnje po stanovniku), Irskoj (133 kg/godišnje po stanovniku), Rusiji (119 kg/godišnje po stanovniku), državama Srednje i Istočne Evrope (90 kg/godišnje po stanovniku) i EU (80 kg/godišnje po stanovniku).

Uloženi napori za njegovo odabiranje, s ciljem da se dobiju varijeteti boljeg kvaliteta u pogledu ukusa i prilagođeni načinu kulinarske pripreme, omogućavaju da se predvidi održavanje ove kulture na sadašnjem nivou. Industrijski proizvodi od krompira su – skrob, alkohol, prehrambeni proizvodi (kolači, keks), gotova jela i specijaliteti (pire, pomfrit – duge i kratke grickalice…).

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: