ALUMINIJUM I BOKSIT

Industrija aluminijuma je novijeg datuma (1827.godine je izdvojen i proizvod je složene tehnologije). Francuski hemičar Sent-Kler Devil je 1854.godine, otkrio postupak za industrijsku proizvodnju aluminijuma (ali Eru i Al), koju nemac Bajer usavršava 1886.godine (metodom elektrometalurgije), čime omogućava smanjenje troškova proizvodnje aluminijuma. Aluminijum se proizvodi na bazi rude boksita (obzirom da se ovaj metal proizvodi elektrolizom, prve fabrike aluminijuma izgrađene su u blizini hidrocentrala, u podnožju planina). Krajem XX veka, ove fabrike nalaze se uglavnom na primorju, u blizini velikih luka u koje stiže ruda proizvedena, pre svega u državama u razvoju.

Metalurgija aluminijuma ima tri faze – proizvodnju glinice, elektrolizu aluminijuma i preradu u komercijalne proizvode (šipke, blokovi, ploče, lim, žica). Druga industrijska revolucija, dovodi do interesovanja za ovaj laki metal, otporan i provodljiv, od koga se mogu dobiti tanki listovi, koji ne propuštaju ultravioletne zrake i otporni su na vodu (koristi se sve više za vojne i civilne potrebe – aeronautika, električni aparati za domaćinstvo, bicikle, u građevinarstvu za zaptivno oblaganje fasade i krovova, ambalaže i odnedavno automobila).

Prostorno veoma koncentrisana (do 1975.godine) metalurgija aluminijuma, sve više se razvija širom sveta (skromna proizvodnja 1900.godine – 5.700 t/godišnje, 1962.godine dostiže – 5 Mt i 1999.godine – 20 Mt). Evropa je pre drugog svetskog rata bila, najveći proizvođač sa 53% svetske proizviodnje aluminijuma, dok joj Severna Amerika oduzima prvu poziciju početkom 70-ih godina XX veka, sa preko 57% svestke proizvodnje aluminijuma (tada su SAD i EU proizvodile 80% svetske proizvodnje aluminijuma). Kao prvi proizvođači pojavljuju se u toku 60-ih godina XX veka, države sa dosta hidrocentrala (Kanada i Norveška), dok države koje proizvode boksit (Jamajka i Surinam) kreću u proizvodnju ovog metala početkom 90-ih godina XX veka. Pred kraj XX veka javljaju se novi proizvođači – Grčka, Rumunija, Poljska, Brazil. Venecuela, Južna Koreja, Tajvan, Kina, Australija, Island, Kamerun… Danas, ukupno 41 država proizvodi aluminijum (države u razvoju, dolaze do proizvodnih fabrika, kupujući ih po sistemu ,,ključ u ruke,,). Ova industrija za razliku od crne metalurgije, ostaje tipična za veoma razvijene države, zbog visokih troškova proizvodnje. Nekoliko velikih kompanija dominira proizvodnjom – Alkoa i Reynolds (SAD) koje su najavile fuzionisanje, Alcan (Kanada), Peshine (Francuska) i nedavno osnovani konzorcijum Russian aluminijum (Rusija).

Advertisements

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

One Response to ALUMINIJUM I BOKSIT

  1. I am glad to be a visitant of this perfect web site! , appreciate it for this rare information! .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: