PŠENICA

Uzgajala se još u neolitu i svaka od nekoliko civilizacija mediteranskog regiona, pripisivala je sebi zaslugu za prvo pojavljivanje pšenice na planeti (Egipćani, Grci, Rimljani…). Bilo kako bilo, tehnika uzgajanja je morala da evoluira tokom više milenijuma i trebalo je sačekati sredinu XX veka, da bi se videlo napredovanje primene agrotehnike u proizvodnji pšenice.

Učinak nije svuda u svetu, prvi pokazatelj koji omogućava da se vidi, ko su najveći proizvođači i izvoznici pšenice. Pšenica idalje važi za plemenitu žitaricu – ona je glavni sastojak hleba, testa i krupno mlevenog brašna (dobijenog od tvrde pšenice), mada se poslednjih decenija XX veka, u Zapadnoj Evropi ova velika žitarica, koristi i za prehranu životinja (u razmeri 2 do 3 puta većoj, od njene upotrebe u ishrani ljudi).

Ukupna proizvodnja pšenice u svetu, iznosi oko 600 Mt (krajem XX veka) i deli se na meku (95%) i tvrdu (5%) pšenicu. Grupa od pet država dominira svetskom ekonomijom pšenice – sa skromnim brojem stanovnika (1:8) proizvode 30% godišnje svetske pšenice i izvoze 93% godišnje razmene u svetu (što je, 17% njihove ukupne godišnje svetske proizvodnje). Među ovih pet velikih svetskih proizvođača pšenice, veći proizvođači su EU (15-18%) i SAD (11-12%) – oni zajedno proizvode 27-29% godišnje svetske proizvodnje pšenice (sa 11% svetskog stanovništva). Ostala tri proizvođača imaju mali broj stanovnika (1,4% svetskog stanovništva) i proizvode manje od 10% godišnje svetske proizvodnje pšenice (Kanada – 4%, Australija 3-4% i Argentina 2-2,5%). Mada su zadnje decenije SAD smanjile izvoz (za 30-40%), idalje su svetski lideri u izvozu pšenice (30% godišnjeg izvoza pšenice), daleko ispred EU (15% godišnjeg izvoza pšenice), ispred koje se ponekad nađu tri ostale vodeće države – Kanada (16-22% godišnjeg izvoza pšenice), Australija (16-17% godišnjeg izvoza pšenice) i Argentina (koja malo zaostaje sa 8-10% godišnjeg izvoza pšenice, ali ima velike mogućnosti za brz godišnji rast proizvodnje pšenice oko 3%). Zadnje decenije XX veka, tri mala svetska proizvođača su realizovala samo 29% svetskog izvoza pšenice, u odnosu na dva veća svetska proizvođača, koji su zajedno realizovali 62% svetskog izvoza pšenice, dok je na kraju iste decenije XX veka, rezultat između malih i velikih proizvođača u izvozu svetske pšenice, jednak.

U ovoj evoluciji poljoprivredni prostor podstiče države koje ga poseduju, da se zadovolje slabijim učinkom po jedinici prostora. U EU, Francuska je na prvom mestu u međunarodnoj trgovini pšeniciom (kako u prodaji u okviru same EU, tako i u prodaji drugim državama – sa 50% izvoza EU). Kina nije veliki izvoznik, iako je najveći svetski proizvođač pšenice (18-20% godišnje svetske proizvodnje pšenice), ispred EU i SAD, kao što nisu ni Indija, ni Rusija (koje su po proizvodnji između EU i SAD i zajedno proizvode 41-45% godišnje svetske proizvodnje pšenice). Ove tri velike svetske države, zauzimaju zanemarljivo mesto na međunarodnom tržištu izvoza pšenice, zato što imaju 42% svetskog stanovništva, koje moraju nahraniti.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: