PIRINAČ

Kultura pirinča pojavila se pre 5.000 godina u Kini i Indiji. Azija proizvodi 91% godišnje svetske proizvodnje pirinča. Kina (sa 35% godišnje svetske proizvodnje pirinča) i Indija (sa 22% godišnje svetske proizvodnje pirinča), dominiraju godišnjom svetskom proizvodnjom pirinča, ostavljajući za sobom, Indoneziju (sa 9% godišnje svetske proizvodnje pirinča), Vijetnam (sa 5% godišnje svetske proizvodnje pirinča), Tajland (sa 4% godišnje svetske proizvodnje pirinča), Burmu (3% godišnje svetske proizvodnje pirinča) i Japan (sa 2% godišnje svetske proizvodnje pirinča).

Agrotehničke mere i ostvareni prosečni učinak veoma su različiti i iznose na videlo uslove i sposobnost za proizvodnju u zavisnosti od države. Međunarodna razmena pirinča (sa 3,6% godišnje svetske proizvodnje pirinča) je mnogo skromnija od međunarodne razmene kukuruza i pšenice. Više od polovine međunarodne razmene pirinča, obavlja se u regionu Azijskih država. Najveći izvoznici su Tajland (27% godišnjeg svetskog izvoza pirinča), Vijetnam (18% godišnjeg svetskog izvoza pirinča) i Indija (12% godišnjeg svetskog izvoza pirinča). Mnoge države su deficitarne u pirinču, ali nema velikih uvoznika. Afrika uvozi – 17% godišnje svetske proizvodnje pirinča, Evropa – 7% godišnje svetske proizvodnje pirinča, dok je Južna Amerika u ravnoteži (godišnja proizvodnja pirinča je dovoljna za potrebe sopstvenog stanovništva). Severna Amerika postala je izvoznik (sa 5% godišnje svetske proizvodnje pirinča) na međunarodnom tržištu, zahvaljujući strategiji komercijalizacije SAD, proizvodima pakovanim i klasiranim prema kvalitetu i vrsti, na koje se nailazi u Evropi.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: