OSTALE ŽITARICE

Ječam može biti najstarija žitarica koja se gaji u svetu. Javio se prvo, na visokim etiopskim masivima, zatim u Jugoistočnoj Aziji, pre nego što je počeo da se gaji u Egiptu, pre 7.000 godina. On je izgubio na značaju, mada idalje ima veliku ulogu u proizvodnji piva. Evropa je glavna zona proizvodnje ječma (42% godišnje svetske proizvodnje ječma, od čega države EU proizvode 37%), ispred američkog kontinenta (15% godišnje svetske proizvodnje ječma, sa najvećom proizvodnjom u Severnoj Americi – posebno u Kanadi) i Azije (12% godišnje svetske proizvodnje ječma).

Sirak se proizvodi samo na tri kontinenta – Severna i Srednja Amerika (SAD – 23% godišnje svetske proizvodnje siraka i Meksiko – 10% godišnje svetske proizvodnje siraka). Afrika ima dosta značajnu poziciju (31% godišnje svetske proizvodnje siraka – od čega Nigerija proizvodi 11,4%). Proizvođač siraka je i Azija (24% godišnje svetske proizvodnje siraka – od čega Indija proizvodi 16% i Kina 8% ).

Proso se proizvodi samo u Aziji (51% godišnje svetske proizvodnje prosoa, od čega Indija proizvodi 36% i Kina 12%) i Africi (44% godišne svetske proizvodnje prosoa, od čega Nigerija proizvodi 20%).

Zob je evropska žitarica (70% godišnje svetske proizvodnje zoba, od čega Rusija proizvodi 33%, dok severoistočne države EU – Nemačka, Švedska i Finska, proizvode 20%). Zob se proizvodi i u Severnoj Americi (19% godišnje svetske proizvodnje zoba, pri čemu je Kanada ispred SAD).

Raž je još više evropska žitarica, nego što je zob (94% godišnje svetske proizvodnje raži, od čega države Srednje i Istočne Evrope koje su članice EU, doprinose u proizvodnji sa 25%).

Iz ove grupe žitarica, samo je ječam predmet značajnije međunarodne razmene (12-19 Mt/godišnje u zadnje dve decenije XX veka), pri čemu je EU največi izvoznik ječma. Za ostale male žitarice, međunarodna razmena je skromnog obima (3,1 Mt – raž i 2,5 Mt – zob) i obavlja se uglavnom, u okviru svake velike regionalne zone.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: