NEZAPOSLENOST I ZAPOSLENOST

Nezaposlenost postaje ozbiljan ekonomski, društveni i politički problem današnjice i u najrazvijenijim industrijskim državama. Nezaposleni je osoba bez posla, spremna da ga prihvati i aktivno je posvećena tražnji posla, dok je zaposlenost definisana kao aktivnost za koju se dobija nagrada, s platom ili bez nje.

Aktivno stanovništvo se definiše kao, skup ljudi koji ima posao (,,zaposleno stanovništvo,,) i koji ga nema. Instrumenti za merenje nezaposlenosti nisu savršeni i zbog toga je njena definicija neprecizna. U tom kontekstu, tri vrste situacija zaslužuju da se pomenu: rad na određeno vreme (delimičan, zamena odsutnog radnika ili sezonski rad), koji može biti svojom voljom ili protiv nje; neaktivnost pod maskom nezaposlenosti – institucionalni mehanizmi ili ekonomski pritisak, mogu primorati neke kategorije stanovništva da se povuku iz aktivnosti (zaposleni koji odlaze u prevremenu penziju, osobe koje traže posao u školama za kvalifikovane radnike, obeshrabrene osobe bez posla); rad na crno – koji dovodi do preuveličavanja broja nezaposlenih, kad se radnici koji obavljaju plaćenu neprijavljenu delatnost prijavljuju Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje.

Rasprave o merama oko nezaposlenosti, vode se posebno zbog velikog broja kategorija, koje se ne mogu jasno kvalifikovati kao zaposlene, nezaposlene ili neaktivne, kao i zbog otvorenog manevarskog prostora koji ostavlja tako nesavršena statistika – jer je u interesu svake vlade da se opredeli za meru kojom se umanjuje stvarna nezaposlenost. Iako nezaposlenost pogađa sve države (i njena gradska i seoska naselja), u svakoj od njih ona je veoma heterogena. Najviše je pogođeno aktivno stanovništvo – mlađe od 25 godina i žene.

Nezaposlenost varira i prema školskoj spremi – postoji opadajuća veza nezaposlenosti sa školskom spremom. Rast nezaposlenosti nekvalifikovane radne snage, brži je od rasta kvalifikovane, iako je u pitanju i veoma skromna kvalifikacija. Da bi objasnili ovu pojavu, ekonomisti navode postojanje minimalne plate ili posledice tehničkog progresa. U oba slučaja, radnu snagu s nižom kvalifikacijom, poslodavci odbacuju iz dva razloga – ili zato što je njihova produktivnost niža od troškova rada ili zbog toga što nemaju potrebna znanja, da bi odgovorili zahtevima na određenom radnom mestu. Pogrešno je verovanje da tehnički progres sputava zaposlenost – negativno dejstvo novih tehnologija tamo gde su uvedene, nadoknađuje se rastom koji omogućuje progres (nove grane i aktivnosti nude novu opremu za rad).

Nezaposlenost nije ni pojava koja nastaje svojom voljom i ne dolazi od nezaposlenih osoba, koje bi odbijale brojne ponude za posao, zato što smatraju da im takvi poslovi ne odgovaraju. Ovu ,,lenjost,, ublažuju socijalna primanja za nezaposlene, koja bi trebalo da se smanje. Istina je da traženje, nalaženje i prihvatanje posla može dugo da traje – s nepotpunim informacijama o slobodnim radnim mestima, nezaposlena osoba želi da poveća broj takvih informacija, kako bi odabrala najbolje. U isto vreme, zapaža se smanjenje broja ponuda za posao, koji bi mogao da se prihvati i dolazi do negativne korelacije trajanja nezaposlenosti prema verovatnoći da će se posao naći.

Valja u kontinuitetu tragati za adekvatnim i boljim rešenjima (ovo važi čak i za zaposlene, koji žele više od sebe u profesionalnom smislu). Nezaposlenost prvobitno kao konjukturna ili privremena (između dva posla) kratko traje. S ekonomskim krizama, konjukturne depresije postaju strukturni poremećaji i nezaposlenost se samo pogoršava, kako po rasprostranjenosti tako i po trajanju. Na ovaj makroekonomski efekt, nadovezuje se drugi – smanjuje se mogućnost zaposlenja (verovatnoća za datu osobu bez posla, da će se zaposliti) trajanjem nezaposlenosti.

Osobe koje traže posao, posle nekoliko meseci ili godina traganja za poslom, obeshrabrene su i njihovo stručno znanje se smanjuje zbog odsustva aktivnosti. Posebno poslodavci tumače dugotrajnu nezaposlenost, kao negativan pokazatelj sposobnosti radnika. Sociološki, gubitak statusa, devalorizacija ličnosti i posledice po porodični život, pretvaraju dugotrajnu nezaposlenost u pravu dramu.

Izvoz koji realizuje nacionalna firma, ima nesumljivo pozitivan uticaj na zaposlenost. Zahvaljujući otvaranju prema inostranstvu, firme mogu da odgovore većoj potražnji, da povećaju ulaganje a time i zaposlenost. Međunarodna trgovina omogućava privredi da se specijalizuje za aktivnosti u kojima je najefikasnija i takvom specijalizacijom povećava se ukupan obim proizvodnje i zaposlenosti. Kad se jedna zajednica (država, grad, opština) otvara za trgovinu, predpostavlja se da ta zajednica uvozi proizvode efikasnije izrađene na drugom mestu. Povećanjem ponude jednog proizvoda, njegova cena se smanjuje i nagrađivanje faktora proizvodnje (mašina i radnika), koji su učestvovali u njegovoj izradi, smanjuje se. Tako da otvaranje prema međunarodnoj trgovini, može da dovede i do smanjenja plata ili u slučaju minimalne plate, do povećanja nezaposlenosti.

Borba sa nezaposlenošću, vodi se uz pomoć raznih instrumenata i ima više ciljeva. Aktivna politika (direktno deluje na nivo zaposlenosti) predstavlja mere koje imaju za cilj da pozitivno utiču na nivo zapošljavanja, i u nju se mogu svrstati: ekspanzivna monetarna i fiskalna politika smanjenja nezaposlenosti (ima za cilj da reaktivira potražnju – politika potražnje, ili uspostavi konkurentnost cena nacionalnih proizvoda, zahvaljujući borbi s inflacijom – politika ponude ili konkurentne deflacije; politika ublažavanja propisa na tržištu rada – fleksibilnost u pogledu plata i zapošljavanja, preuzeta od liberalnih ekonomija; subvencije za zapošljavanje – imaju tri vrste mehanizama: izbegavanje ukidanja radnog mesta; olakšanje osnivanje preduzeća i zapošljavanje u regionima koji su posebno pogođeni nezaposlenošću; i podsticanje na zapošljavanje delimičnim ili potpunim preuzimanjem isplate plata ili doprinosa za socijalno osiguranje za određeni period posebnih kategorija radnika – npr. mlade osobe bez posla i radnog iskustva; i stručno obrazovanje – olakšavanje ponovnog uključivanja i vraćanje samopouzdanja nezaposlenim licima). Pasivna politika (bavi se pitanjima osoba bez posla) ima za cilj da nezaposlenost čini socijalno podnošljivom i u nju se mogu svrstati: naknada za nezaposlenost – period nezaposlenosti čini podnošljivijim, finansijski i duhovno; i smanjivanje aktivnog stanovništva – usporavanje, blokada, imigracije i prevremeni odlazak u penziju.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

One Response to NEZAPOSLENOST I ZAPOSLENOST

  1. Actifry kaže:

    I like the valuable info you provide in your articles. I’ll bookmark your weblog and check again here frequently. I am quite certain I will learn lots of new stuff right here! Good luck for the next!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: