INFLACIJA I DEFLACIJA

Kao i nezaposlenost, inflacija se uglavnom smatra nepoželjnom pojavom. Posebno u ekonomiji koja je postala međunarodna, inflacija je izvor nezaposlenosti, jer ona smanjuje konkurentnost izvoznih cena. Inflacija nema samo negativne posledice. Inflacija predstavlja trajno i opšte povećanje cena, dok se deflacijom naziva usporavanje inflacije (koja ne predstavlja trajan pad cena). Hiperinflacija je ekstremna forma inflacije.

Postoje dva glavna izvora inflacije, jedan je povezan s potražnjom, drugi s troškovima. Obzirom da se ponuda proizvoda malo menja na kratak rok, povećanje potražnje obavezno dovodi do povećanja cena (kad je ekonomija u situaciji pune zaposlenosti – proizvodne strukture su zasićene i ne mogu da odgovore povećanoj potražnji). Inflacija može da potiče i od predviđanja subjekata (ako se predviđa porast cena, obaviće se kupovina što je moguće pre, radi izbegavanja posledica poskupljenja i time će se samo ubrzati poskupljenja).

Do inflacije tražnje, uglavnom dolazi povećanjem emisije novca (povećanje gotovine, omogućava subjektima da je lakše troše). Ako takvo povećanje ne prati povećanje proizvodnje, iz njega nastaje povećanje cena. Suviše veliko stvaranje novca, jeste fenomen posebno čest kad ekonomija ima visok budžetski deficit – vlada tada može da finansira taj deficit, puštanjem u rad ,,mašina za štampanje novca,, što dovodi do povećanja poreza i do smanjenja kupovne moći domaćinstva.

Povećanje troškova proizvodnje, dovodi do povećanja prodajnih cena. Uvezena inflacija može biti posledica devalvacije, koja dovodi do poskupljenja uvoza, bilo da je reč o gotovim proizvodima ili polufabrikatima (povećanje troškova preduzeća je uračunato u cene gotovih proizvoda). Takođe i troškovi za plate, postignuti štrajkovima ili merama vlade, odražavaju se na troškove proizvodnje i dovode do pada stope dobiti, koje će se pokušavati zaustaviti, povećanjem cena svojih proizvoda. To može dovesti do nastanka inflatorne spirale – cene proizvoda se povećavaju, kupovna moć domaćinstva opada, zahteva se novo povećanje plata, koje će dovesti do novog povećanja cena. Povećanje plata može dovesti i do povećanja plata u drugim sektorima i obzirom da produktivnost rada nije ista u svim sektorima (ni u javnom i privatnom sektoru, kao ni u međunarodnom i nacionalnom sektoru…), doći će do inflacije zbog povećanja troškova za plate. Ali zaposleni nisu uvek uzrok povećanja inflacije, ona može nastati i zbog povećanja poreza koji podstiče domaćinstva na smanjenje ponude za rad (povećanje plate koje iz toga proizilazi, navodi poslodavce da povećaju cenu svojih proizvoda).

Posledice inflacije se razlikuju u zavisnosti od razmatranih ekonomskih subjekata (ponekad i protivrečne, zavisno od toga da li se posmatraju u oblasti potrošnje, nezaposlenosti ili ekonomskog rasta). Subjekti kažnjeni inflacijom su oni koji dobijaju fiksni dohodak (ili sa indeksacijom na inflaciju sa zakašnjenjem), kao zaposleni ili penzioneri i štediše (u zavisnosti da li kamata obuhvata samo predviđenu ili stvarnu inflaciju). Smanjujući kupovnu moć, inflacija može imati negativan uticaj na potrošnju, kad domaćinstva žele da očuvaju izvestan nivo stvarnog bogatstva (da bi očuvali taj nivo, ona će smanjiti potrošnju – u isto vreme, inflacija može da ima i pozitivan uticaj na potrošnju, kad domaćinstva ne predviđaju posustajanje inflacije). Inflacija dovodi do povećanja zaduživanja, pošto će se dugovi lakše vratiti, što se pozitivno odražava na ulaganje i potrošnju. I zasićenost proizvodnog kapaciteta i puna zaposlenost dovode do povećanje inflacije. Inflacija može biti prepreka za rast i to u okviru internacionalizacije razmene i rastuće mobilnosti kapitala. Činjenica je da su zbog inflacije, preduzeća manje konkurentna (pošto su njihove cene više) na međunarodnim tržištima. Ona je i za poverioce izvor neizvesnosti u pogledu vrednosti njihovih potraživanja – visoka stopa inflacije može štediše da odvrati od ulaganja novca, kao i strane investitore.

Monetaristi tvrde da veza između inflacije i nezaposlenosti može da postoji samo na kratak rok, jer zaposleni svoje zahteve u vezi s platom, menjaju u zavisnosti od inflacije. Zbog ovih razloga, borba s inflacijom predstavlja prioritet svake države. Za borbu sa inflacijom, većina industrijski razvijenih država, dugo vremena je koristila kontrolu cena. Ali do inflacije može doći i po prestanku kontrole. Pored toga, tercijalizacija ekonomije otežava ovakvu kontrolu, jer je teško saznati sa preciznošću tačne cene usluga. Preduzeća mogu predvideti ovu meru i povećati svoje cene, pre nego što se uspostavi kontrola. Vlade mogu nastojati da obuzdaju rast dohotka, indeksacijom povećanja plata sa ostvarenom produktivnošću, čak i blokiranjem plata. Pored ovih trenutnih mera, vlade mogu da koriste monetarnu i budžetsku politiku (sa sporijim ali trajnijim učinkom).

Restriktivna monetarna politika, ograničavajući komercijalnim bankama stvaranje novca, ima za cilj da smanji mogućnost kreditiranja, što omogućava da se suzbije inflacija koju je izazvala potražnja. Ona je ipak efikasna samo ako je verodostojna – budući da politička vlast uvek pokušava da iskoristi inflaciju za vraćanje svojih dugova i povećanje prihoda od poreza ili da smanji nezaposlenost na kratak rok (monetarna politika je danas u nadležnosti nezavisnih centralnih banaka).

Budžetska politika koja ima za cilj smanjenje rashoda i smanjenje monetarnog finansiranja budžetskog deficita, ima sličan učinak kao smanjenje inflacije potražnjom. Moguće je suzbijati inflaciju izazvanu troškovima, podsticanjem konkurencije među preduzećima, tako da ona smanjuje svoje troškove ili da ne mogu da zadrže visoke cene. Smanjenje protekcionističkih barijera i borba s delovanjem monopola, elementi su zajedničke politike, koja će omogućiti da se smanji opasnost od inflacije. Borbu sa inflacijom može olakšati i međunarodna konjuktura.

Deflacija, kao i inflacija, ima teške i pogubne posledice. Ona nastaje zbog nedovoljne potražnje u odnosu na ponudu proizvoda, koja dovodi do smanjenja cena. Zbog smanjene dobiti, koja iz toga proizilazi, firme imaju sve manje mogućnosti da ulažu i zbog tereta dugova primorane su da otpuštaju radnike. Potražnja se smanjuje još više, cene padaju, preduzeća se zatvaraju – ekonomija ulazi u deflatornu spiralu.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: