ORGANIZACIJA FINANSIJSKOG SISTEMA

Država, preduzeća i domaćinstva, akteri su u ekonomskom životu. Da bi finansirali svoje operacije potrošnje ili ulaganja, oni mogu da koriste sopstvena sredstva. Naročito u slučaju preduzeća i države, potrebe za finansiranjem prevazilaze sredstva kojima oni raspolažu (ali i izvestan broj domaćinstva, raspolaže sredstvima koja prevazilaze njihove potrebe).

Finansijski sistem ima funkciju, da poveže posrednike finansijskih sredstava sa subjektima, kojima su potrebna sredstva za finansiranje. Subjekti koji žele da dobiju sredstva za finansiranje svojih projekata (investicije, osnivanje preduzeća), mogu direktno stupiti u kontakt s onima koji raspolažu takvim sredstvima. Prvi prodaju drugima hartije od vrednosti, uglavnom u obliku akcija ili obveznica.

Osnovna prednost direktnog finansiranja, jeste u odsustvu posrednika između potražioca i zajmodavca (moguće je samo za izuzetno velika preduzeća, koja moraju da pokrenu izuzetno skupe projekte i za veoma krupne finansijske ustanove, koje raspolažu potrebnim sredstvima, kojima će se isplatiti troškovi za prikupljanje informacija). Ove ustanove imaju ulogu posrednika od sitnih štediša do primalaca zajma.

Kada se pokaže da direktno finansiranje nije mnogo rentabilno, finansijski posrednik (najčešće banka) interveniše između zajmodavca i potražioca finansiranja. Posrednik dobija nagradu za svoj rad (štediše mu uplaćuju svoju gotovinu, u zamenu za slabu kamatu) i banka ovaj novac pozajmljuje ostvarujući veću dobit. Na taj način zajmodavci su bolje obezbeđeni od svakog rizika i nudi im se veća likvidnost. Banka je u boljoj mogućnosti da učini rentabilnim pozajmice, koje odobrava potražiocima finansijskih sredstava. Zahvaljujuči ogromnim količinama gotovog novca koje su joj poverene, ona može da podeli rizik kome se izlaže među više pozajmljivača, dok joj veliki iznosi koje pozajmljuje jednom verovniku, omogućavaju da nadoknadi troškove za prikupljanje informacija.

O borefor
Blog afirmiše nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte ekonomske politike vlasti. Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice. Posetioci BorskogEkonomskogForuma - komšije, sugrađani, prijatelji i partneri naše zajednice, mogu u skladu sa standardnim pravilima blogovanja, izražavati svoje konstruktivne i dobronamerne stavove i sugestije (komentare, tekstove, vizije...) i sadržajno diskutovati u javnom dijalogu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: